Danis Tanović govorio za beogradski list: “Kad je devedesetih onolika sila napala na Bosnu i nije uspjela da nas savlada, teško će ovi što sad nešto prijete

    0
    769

    „Ne postoji jedan Beograd, nema nikoga Sarajevo, nema nikoga Zenica, jedan Zagreb, jedna Ljubljana. Ali ovo je moje Sarajevo, ja sam ga snimio, ovo je moj doživljaj ovog grada. Ne kažem da je objektivan, ali svi živimo subjektivno i imamo neke svoje balone “, objašnjava bosanskohercegovački oskarovac i redatelj Danis Tanović u razgovoru za Danas, povodom svog novog filma„ Deset na pola “.

    Glavni glumci ove romantične komedije, premijerno prikazane na otvaranju 27. Sarajevo Film Festivala, su Enes Hadžihadžić (Branko Đurić-Đuro) i Izet Mulahadžić (Izudin Bajrović), dva prijatelja, čije su ćevapdžine nasuprot jedna drugoj. Oni su i konkurenti, iako će Enes biti “krivac” za Izetov iznenadni poslovni uspjeh, jer mu je u restoran poslao zagrebačkog vlogeru koji će ga pohvaliti i njegove ćevape na internetu proglasiti najboljim, piše Danas.rs.

    Osim toga, djeca dvoje prijatelja se zabavljaju, a sve se događa za vrijeme pandemije u Sarajevu, iako prije ljeta kada se život polako vraća na Baščaršiju. U filmu se pojavljuju i Goran Bregović, Halid Bešlić, te gotovo Loša.

    “Cijela priča je pomalo luda. Počelo je sa mnom, kao i svaki put kad odem, noseći ćevape u Slano na more. Tamo smo ih bacili na roštilj s domaćim Dalmošima koje volim. Donijeli su malo ribe, ja ćevape, a onda je došla jedna djevojka iz Sarajeva i pitala odakle ćevapi. Ja sam rekao: “Od ‘Hodžića'”, a ona je rekla: “Ideš li u ‘Hodžiće’, zašto nisi u ‘Zmaju’?” “Kakav si Zmaj, jesi li normalan?”, Kažem joj i tada smo se počeli svađati.

    Ovi Dalmatinci gledaju i pitaju jesmo li normalni …

    Poslije nam je par prijatelja reklo u šali kako se o tome treba snimiti film. Razgovarao sam i s Mirom (direktor SFF -a – napomena A.Ć.), rekao sam mu “ovo ludilo s krune neće proći, ne znam više što ću, želim poludjeti” . Nedostajao mi je film koji sam trebao raditi na Malti, a Miro mi tada kaže da imamo mali budžet ako to želim. Pitam koji, kaže 200.000 eura. “Hajde, da razmislim”, rekao sam i tako je sve počelo “, kaže Tanović.

    Novinar ga je pitao kako to da ste na priči tijekom jednog od mnogih valova krune, a vi ste odlučili da bi to trebalo biti romantično i duhovito, zašto?

    „U tom ludilu i crnilu koje nas je okruživalo u Sarajevu, jer je taj prvi val ovdje u našoj zemlji bio strašan, rekao sam da više ne mogu praviti teške priče. Sjedio sam s Nikolom i rekao mu isto, da više ne mogu govoriti o teškom životu u Bosni i Hercegovini. Učinimo nešto što je duh Sarajeva – ljepota, zezancija, sve ono što ovaj grad zaista jest. I tako, u tom ludilu i sivilu – ne možete izaći van, oprati ruke kad god izađete, nositi maske, rukavice, oprati voće – mi pišemo ovu našu priču ”, ističe Tanović.
    Između ostalog, govorio je o političkim odnosima u BiH.

    Na pitanje novinara kakav je njegov stav prema izmjenama Krivičnog zakona BiH, kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, Tanović je rekao:

    „Imam takav odnos koji vam je potreban, zbog vas, čak ni zbog nas, prije svega zbog vas, da vam treba Willie Brant. Srbiji je potreban Willie Brant. Treba reći “ispričavamo se za sve što smo učinili, učinili smo, bilo je pogrešno”. Točka. Ne treba nam ništa drugo. Ne tražimo nikakvu odštetu, samo da netko kaže – to je bilo pogrešno, a ne da netko tko živi 80 kilometara odavde kaže – to nije bio genocid, možda vam se to ponovi.

    Pa, mislim, nećemo tako daleko stići … S tim, da budemo jasni, kad je toliko snaga napalo Bosnu devedesetih i nije nas uspjelo pobijediti, bit će teško onima koji sada nešto prijete. Ovaj grad su branili ljudi u svojoj koži, u starosti … Nikome neće donijeti ništa dobro, to su besmislice. Svi bi se ljudi trebali ispričati za sve. Pritom, nemojmo baš izjednačavati, jer zaista nije bilo isto ”, rekao je Tanović.

    LEAVE A REPLY