Pitaju Cigu:
Cigo, jesi li ikad spavao sa medicinskom sestrom?
Ciga odgovara:
– Nisam sa medicinskom, jesam sa običnom
BONUS PRIČA:
U malom, pitoresknom selu podno planine, živio je Pera, poznat po svojim urnebesno neuspešnim pokušajima da postane ozbiljan farmer. Njegova farma bila je poznata kao “Perina cirkus farma” jer se uvek nešto smešno dešavalo. Bilo je tu svega – od kokošaka koje su jurile po selu, do krava koje su se verale na krov šupe.
Jednog dana, Pera je odlučio da se ozbiljno posveti pčelarstvu. Video je u nekom starom časopisu kako je to isplativo i, naravno, jednostavno. Tako je Pera nabavio sve što je potrebno – košnice, pčelarsko odelo, dimilicu, i nekoliko knjiga o pčelarstvu. Bio je spreman da osvoji svet meda!
Pera je postavio košnice na kraj svoje njive, daleko od drugih životinja koje su već imale svoje haotične rituale. Prvi dan je prošao bez većih problema – pčele su se smestile, a Pera je bio ponosan na svoj novi hobi. Drugi dan, međutim, donio je prve komplikacije.
Pera je odlučio da otvori jednu košnicu i proveri kako napreduje proizvodnja meda. Nije imao mnogo iskustva, ali je verovao da je spreman za sve izazove. Sa svešću o važnosti zaštitne opreme, obukao je svoje pčelarsko odelo, stavio šešir sa mrežicom i krenuo prema košnici.
Dok je prilazio, primetio je da su pčele neobično mirne. “Odlično”, pomislio je, “možda su već navikle na mene.” Pera je pažljivo otvorio košnicu i počeo da pregledava ramove. Sve je išlo dobro dok nije slučajno prevrnuo jedan ram pun pčela.
Pčele su se odmah uznemirile. Pera je pokušao da smiri situaciju koristeći dimilicu, ali zbog nervoze i tremora, dimilica mu je ispala iz ruke direktno u košnicu. Pčele su eksplodirale od besa i počele da izleću napolje kao u nekom crtanom filmu.
Pera je shvatio da je vrag odneo šalu. Brže-bolje, krenuo je da beži, zaboravljajući da je nosio zaštitno odelo koje mu je ometalo kretanje. U svom paničnom trku, sapleo se o grabulje koje su stajale naslonjene na zid. Grabulje su, naravno, odletale i udarile ga pravo po čelu, kao u najluđoj slapstick komediji.
Dok je Pera ležao na zemlji, pčele su se okupljale oko njega, a on je izgledao kao neka moderna verzija drevnog mučenika. Uspeo je da se podigne, ali sada je bio savršena meta za pčele koje su jurile oko njega. Sa ostatkom snage, trčao je prema štali u nadi da će tamo naći sklonište.
Kada je konačno ušao u štalu, zalupio je vrata za sobom i naslonio se na njih, pokušavajući da dođe do daha. Ali, Perina muka nije tu završila. Unutar štale, čekalo ga je novo iznenađenje – njegove tri koze su se dosetile da je pravo vreme da se popnu na bale sena i naprave svoj mali cirkus.
Koze su skakale sa bale na balu, a jedna je čak pokušavala da se penje uz merdevine. Pera je znao da mora da ih smiri pre nego što naprave još veći haos. Sa zadnjim atomom snage, Pera je uhvatio jednu kozu za rogove i pokušao da je spusti na zemlju. Ali, koza je imala druge planove i povukla ga je sa sobom, obarajući ga ponovo na pod.
Konačno, posle nekoliko minuta borbe sa kozama, Pera je uspeo da uspostavi neki red. Izašao je iz štale, gledajući ka košnicama iz daljine. “Pčelarstvo možda nije za mene,” promrmljao je sebi u bradu, dok je skidao zaštitno odelo.
Sledećih dana, Perina farma je bila glavna tema u selu. Svi su se smejali njegovim dogodovštinama, a Pera je shvatio da, iako nije postao pčelar, barem je uspeo da razveseli sve oko sebe.
I tako je Pera nastavio sa svojim pokušajima i greškama, znajući da, bez obzira šta se desi, uvek može računati na dobar smeh. Jer na kraju krajeva, smeh je najbolji lek za sve životne nezgode.