Uhvatila žena Muju kako izlazi iz štale sa komšinicom.
– Šta to hajvanu radiš na moje oči? – Pita Fata
– Ma bona samo sam pregledao komšiku da nema ovaj virus, reče Mujo.
Kad će Fata:
– Ne laži Mujo i vrati toplomjer u gace – Reče Fata
BONUS PRIČA:
Pustolovine Perice i Đorđa
U malom selu Krompiricu, na samom rubu Šumovitog brda, živeli su dva najbolja prijatelja, Perica i Đorđe. Perica je bio poznat po svojoj neobičnoj sposobnosti da se uvek nađe u nekoj nevolji, dok je Đorđe bio glas razuma, koji je uglavnom bio ignorisan.
Jednog sunčanog jutra, Perica je došao na Đorđev prag sa sjajem u očima.
“Đorđe, imam fantastičnu ideju!” uzviknuo je Perica.
“Uvek se bojim kada tako počneš”, odgovori Đorđe uz dubok uzdah. “Šta je sada?”
“Organizovaćemo takmičenje u pravljenju najveće krofne ikada! I to baš ovde, u našem dvorištu.”
Đorđe je sumnjičavo gledao Pericu, ali pre nego što je stigao da ga odgovori, Perica je već bio u punom zamahu. Nabavio je sve potrebne sastojke: brašno, kvasac, jaja, šećer, pa čak i ogromnu posudu u kojoj će zamesiti testo.
“Perice, znaš li ti koliko je teško napraviti ogromnu krofnu?” upita Đorđe.
“Naravno da znam! Pa nije to kvantna fizika. Samo moraš da umnožiš količine sastojaka”, odgovori Perica sa samouverenim osmehom.
Nakon nekoliko sati mešanja i muljanja, testo je bilo spremno. Perica je insistirao da ga puste da raste u garaži, koja je bila jedino mesto dovoljno veliko za njegov plan. Kada su ga sledećeg jutra posetili, testo je već izlazilo kroz prozore i vrata.
“Perice, rekao sam ti da će testo eksplodirati ako ne paziš”, reče Đorđe, pokušavajući da suzbije smeh.
“Nema veze, samo ćemo ga potisnuti nazad”, reče Perica, kao da je to najjednostavnija stvar na svetu.
Tako su njih dvojica počeli da potiskuju testo nazad u garažu, ali činilo se da se testo širi još brže nego što su mogli da ga kontrolišu. Na kraju su morali da pozovu sve komšije da im pomognu. Bio je to pravi festival u Krompiricu – svi su se okupili oko ogromne krofne, potiskujući testo i smejući se do suza.
Kada je konačno došlo vreme da se krofna isprži, naišli su na novi problem. Nisu imali dovoljno veliku posudu za prženje. Ali Perica, neustrašiv kao i uvek, imao je rešenje.
“Napravimo vatru i koristimo jezerce iza kuće kao posudu!” predloži on.
I tako su Perica i Đorđe, uz pomoć komšija, podigli ogromnu vatru pored jezerca. Testo su lagano spustili u vodu, koja je sada bila dovoljno vrela da ga prži. Krofna je polako postajala zlatno smeđa i krckava.
“Rekao sam ti da će uspeti!” viknuo je Perica sa oduševljenjem.
Konačno, kada je krofna bila gotova, svi su se okupili oko nje i počeli da je jedu. Bila je to najveća i najukusnija krofna koju su ikada probali. Čak je i Đorđe morao da prizna da je Peričin plan bio genijalan, iako pomalo lud.
Selo Krompiric je od tog dana postalo poznato po najvećoj krofni na svetu, a Perica i Đorđe su postali lokalne legende.
Svake godine na isti dan, selo slavi Dan Krofne, podsećajući se na tu smešnu avanturu i na to kako su uz malo ludosti i puno smeha uspeli da ostvare nešto neverovatno.
