Otišli Bosanac, Srbin i Hrvat na takmičenje skokova u vodu.
Uslov dobre ocjene je bio da kad skoče da što manje kapljica odskoči iz bazena. Prvi skoči Hrvat i samo 4 kapljice.
Došao red na Srbina i samo 2 kapljice odskoče.
Dođe Bosanac do skakaonice i skoči on, kad ni jedna kapljica ne odskoči. Ali čuje se oficijalni spiker:
-Molimo da se skok ponovi!
Bosanac skoči opet, nema niti kapi, kad spiker objavljuje:
-Ako predstavnik Bosne ponovo promaši bazen, biće diskvalifikovan!
BONUS PRIČA:
Čarobni Bunar i Baksuzni Perica
Bilo jednom jedno selo po imenu Čudnovato, gde su svi stanovnici verovali u magiju. Na kraju sela, blizu šume, nalazio se stari čarobni bunar za koji se pričalo da može ispuniti želje. Međutim, bunar je imao jednu malu manu – želje su se često ostvarivale na najneočekivanije i najčudnovatije načine.
U tom selu živeo je Perica, mladić koji je bio poznat po svojoj nespretnosti i baksuzluku. Perica je sanjao o tome da bude bogat, pametan i uspešan, ali gde god bi krenuo, nesreća bi ga pratila. Jednog dana, dok je šetao šumom, Perica je odlučio da pokuša svoju sreću sa čarobnim bunarom.
Prilazeći bunaru, Perica je duboko udahnuo i rekao: „Želim da postanem najpametniji čovek na svetu!“ Zatim je ubacio novčić u bunar i čekao. Ništa se nije dogodilo. Perica je slegnuo ramenima i krenuo kući, misleći da su priče o bunaru samo prazne priče.
Sledećeg jutra, Perica je ustao sa neverovatnom željom da čita knjige. Otišao je do lokalne biblioteke i proveo ceo dan čitajući sve što mu je došlo pod ruku. Nakon nekoliko nedelja, Perica je postao prava enciklopedija znanja, ali nažalost, sve to znanje nije mu pomoglo u svakodnevnom životu. Na primer, dok je pokušavao da ispravi slomljenu stolicu koristeći zakone fizike, završio je sa stolicom koja je eksplodirala.
Shvativši da pamet nije ono što mu treba, Perica je ponovo otišao do bunara. Ovog puta je poželeo: „Želim da budem bogat!“ Opet je ubacio novčić i čekao. I opet, ništa se nije dogodilo. Idućeg jutra, Perica je našao čarobnu zlatnu gusku u svom dvorištu. Guska je svakog dana nosila zlatna jaja, i Perica je brzo postao najbogatiji čovek u selu.
Ali, bogatstvo je donelo nove probleme. Guska je bila izuzetno tvrdoglava i zahtevala je posebne uslove. Morala je da spava na jastuku od svile, da jede samo najfiniju hranu i da ima svoju ličnu pesmu koju bi Perica morao da peva svako jutro. Ubrzo je Perica shvatio da bogatstvo dolazi sa mnogo obaveza i stresa.
Odlučivši da proba poslednji put, Perica je otišao do bunara i rekao: „Želim da budem srećan!“ Ubacio je poslednji novčić i seo pored bunara, čekajući da vidi šta će se dogoditi. Ništa se nije desilo, ali Perica je odlučio da prihvati svoj život takav kakav jeste. Vratio se kući, pustio gusku da slobodno luta, i prestao da pokušava da bude nešto što nije.
Na kraju, Perica je shvatio da sreća ne dolazi iz pameti, bogatstva ili uspeha, već iz prihvatanja sebe i uživanja u malim stvarima. Postao je poznat po svom vedrom duhu i smehu koji je odzvanjao selom. Čarobni bunar je i dalje stajao na svom mestu, ali niko više nije dolazio da traži želje. Svi su naučili važnu lekciju od Perice: sreća je u nama samima, a ne u magiji.
