Hvali se Englez kako je ženi za rođendan kupio Porsche. Od 0 do 100 ubrzava za 7 sekundi! Francuz na to kaže:
– A ja sam svojoj kupio Ferrari, za 5 sekundi ide od 0 do 100.
Mujo ih sluša pa kaže:

BONUS PRIČA:

Bila jednom jedna mala selendra, zvana Bukova Dolina, u kojoj su živeli ljudi jednostavni i skromni, ali puni duha i šarma. U toj selendri, bio je jedan simpatičan, ali lenj momak po imenu Mita. Mita je bio poznat po svojoj sposobnosti da izbegne svaki posao i obavezu, a opet da nađe način da ga svi vole.

Jednog dana, Mita je sedeo ispred svoje kuće, češkao se po glavi i razmišljao kako da izbegne mamine molbe da pokosi travu. U tom trenutku, naišao je njegov najbolji prijatelj, Đorđe, koji je bio poznat po tome što je uvek upadao u nevolje.

“Ej, Mito, šta radiš?” upita Đorđe.

“Ma, pokušavam da smislim kako da izbegnem košenje trave. A ti?” odgovori Mita.

“Zamisli, idem kod baba Jage u šumu da joj vratim lonac koji sam pozajmio prošle nedelje. Hoćeš sa mnom? Čujem da ima najbolju rakiju u selu!”

Mita se nasmeja i brzo zaboravi na košenje trave. “Naravno, idemo!”

Krenuli su njih dvojica kroz šumu, pričajući i smejući se. Kada su stigli do baba Jagine kuće, Đorđe je zakucao na vrata.

“Ko je?” začuo se kreštavi glas iznutra.

“Đorđe i Mita, baba Jago! Došli smo da ti vratimo lonac i da probamo tvoju čuvenu rakiju!”

Vrata su se polako otvorila i stara žena sa bradavicom na nosu izašla je napolje. “Uđite, momci. Imam baš nešto za vas.”

Seli su za sto, i baba Jaga je donela tri čašice rakije. Mita je uzeo prvi gutljaj i odmah je osetio kako mu se širi toplina po celom telu. “Ovo je stvarno najbolje što sam ikada probao!”

Nakon nekoliko čašica, baba Jaga je počela da im priča o svom magičnom vrtu. “Imam tamo biljke koje mogu da reše sve vaše probleme,” rekla je. “Ali pazite, morate ih pravilno koristiti.”

Đorđe, koji je bio već poprilično pijan, uzviknu: “Daj nam nešto za sreću, baba Jago!”

Baba Jaga im dade po jednu biljku i reče: “Samo je stavite ispod jastuka i sutra ćete imati sreće koliko god hoćete.”

Momci su se zahvalili i krenuli kući. Mita je stavio biljku ispod jastuka i zaspao snom pravednika.

Sledećeg jutra, probudio se i primetio da mu je trava u dvorištu pokošena. “Ne mogu da verujem! Ovo stvarno radi!” pomisli Mita.

Izašao je napolje i video komšiju Milana kako kosi njegovu travu. “Milane, šta to radiš?” upita Mita.

“Ma, znaš, sanjao sam noćas da treba da ti pokosim travu. Valjda je to bio neki znak,” odgovori Milan.

Mita se nasmejao i shvatio da je biljka stvarno magična. Od tog dana, svaki put kad bi imao neki posao koji nije želeo da uradi, stavio bi biljku ispod jastuka i neko bi ga uradio umesto njega.

Mita je postao najvoljeniji i najlenjiviji momak u Bukovoj Dolini, a svi su se čudili kako mu uvek sve polazi za rukom. I tako, Mita je proveo svoje dane uživajući u životu, smejući se sa prijateljima i nikada ne radeći više nego što je morao.

I naravno, svako veče stavljao je biljku ispod jastuka, sanjajući o tome kako će sutra biti još jedan savršen dan.

Oglasi - Advertisement