Kad sam se udavala, nisam ni slutila koliko je važno unaprijed razgovarati o finansijama. Bila sam mlada, puna optimizma i vjerovala sam da je brak zajednica u kojoj se sve dijeli, bez previše komplikacija. Imala sam stabilan posao, vlastiti automobil i nekoliko dedinih njiva koje sam iznajmljivala, što me dodatno činilo sigurnom u sebe. Mislila sam da smo suprug i ja na istoj talasnoj dužini, pa smo zajedno kupili stan, pola-pola, i uzeli kredit.
Međutim, već tokom prve godine našeg braka, stvari su počele da se mijenjaju pod uticajem njegove majke. Počela je da sumnja da ja nekako iskorištavam njenog sina, i ta sumnja unijela je napetost u naš odnos. Morala sam, iako mi to nije bilo nimalo lako, postati jako oprezna sa svakim troškom, da bih mu dokazala koliko je nepravedno bilo njegovo i majčino ponašanje. Ubrzo sam shvatila da je održavanje tog pola-pola principa postalo pravi izazov, ali nisam mogla dozvoliti da me optužuju za nešto što nije istina.
Na drugoj godišnjici braka, suprug je primijetio da obnavljam svoju garderobu i obuću, dok on gotovo ništa nije dobio. Svi njegovi čarape, donje rublje i majice su bile iznošene i oštećene, dok nisam mogla da shvatim zašto se ljuti. U međuvremenu, sav njegov novac odlazio je za pomoć bratu i majci, a ni osnovne stvari poput crnog fonda ili redovnog servisa automobila nisu bile na njegovom radaru.
Sve se zakomplikovalo do tačke da je izbila velika svađa. Optuživao me je da sam sebična, interesna i proračunata, što je na kraju dovelo do razgovora o razvodu. Iako smo prokockali dve godine zajedno, bez djece i s cijelim životom pred nama, nisam se prepustila bez borbe. Možda jesam naivna kad se zaljubim, ali nisam glupa.
JEDNA LIJEPA PRIČA ZA VAS
U malom primorskom selu pod nazivom Mirisni Zaliv, gde su ulice prekrivene cvećem, a morski povetarac miriše na slobodu, živela je devojka po imenu Elena. Njeno srce bilo je ispunjeno ljubavlju prema moru i pesmi koju je volela da peva na obali. Svakog jutra, dok je sunce tek počinjalo da se penje iznad horizonta, Elena je sedila na steni, gledajući talase i pevajući stihove koje je sama napisala.
Jednog vrućeg leta, dok su cveće i more blistali u punom sjaju, u Mirisni Zaliv je stigao putnik po imenu Luka. Luka je bio pisac koji je putovao svetom u potrazi za inspiracijom za svoju novu knjigu. Po dolasku, odmah je bio očaran jednostavnim lepotama sela i toplinom njegovih ljudi. Najviše ga je privukla Elena, čija pesma je dopirala do njegovih ušiju i dirnula mu dušu.
Jedne večeri, dok je sunce tonulo u more, Luka je odlučio da se prikrade do Elene i sazna više o njenoj muzici. Pronašao ju je na obali, kako peva svoju omiljenu pesmu. Dok su zvezde počele da se pojavljuju na noćnom nebu, Luka je prišao i obratio se Eleni.
„Tvoja pesma je kao čarobni razgovor između mora i neba,“ rekao je Luka, očaran njenim glasom.
Elena se iznenada okrenula i u njenim očima se ogledala radoznalost. „Zahvaljujem ti. Ovo more i ove pesme su moj svet. A ti, ko si ti?“
„Moje ime je Luka. Dolazim iz dalekih krajeva i putujem tražeći inspiraciju,“ odgovorio je on. „I mislim da sam je pronašao u tvojoj pesmi.“
Između njih se brzo uspostavila veza, a svaki trenutak proveden zajedno bio je ispunjen smehom, razgovorima i novim iskustvima. Luka je proveo dane istražujući sve kutke sela sa Elenom, a noći su prolazile uz pesmu i priče pod zvezdama. Elena je saznala mnogo o svetu izvan svog sela, dok je Luka otkrio jednostavnu, ali duboku sreću koju mu je Elena pružila.
Jednog dana, dok su šetali plažom, Luka je shvatio da je pronašao mnogo više od inspiracije – pronašao je ljubav. Sjedili su na obali, gledajući zalazak sunca, i Luka je odlučio da izrazi svoja osećanja.
„Elena, sve ove priče koje sam pisao nisu se ni približavale lepoti koju sam pronašao u tebi. Ti si moje najlepše otkriće, moje srce. Želim da ostanem ovde, sa tobom, zauvek.“
Elena je osećala kako joj srce preskoči od radosti. Pogledala je u Luku sa suzama sreće u očima. „Luka, moje srce je odavno bilo otvoreno za nekoga ko razume moju pesmu i moje snove. Zajedno možemo stvoriti život pun ljubavi i sreće.“
I tako su, pod zvezdanim nebom Mirisnog Zaliva, Luka i Elena započeli novi život zajedno. Njihova ljubav je rasla kao cvet u proleće, čvrsta i lepa. Luka je ostao u Mirisnom Zalivu, inspirisan Eleninim pesmama, dok je Elena pronašla u Luki ljubav i partnera za ceo život.
I svaki put kada bi Luka pisao svoje knjige, a Elena pevala svoje pesme, njihova ljubav bi se osećala u svakom stihu, svaki put kad bi more poljubilo obalu, pričajući priču o tome kako je jedna pesma i jedan putnik promenili dva srca zauvek.