Kaleuša, koja je ostavila neizbrisiv trag kao jedna od najcenjenijih radio voditeljki, bila je prepoznatljiva po svojoj izuzetnoj sposobnosti da pomogne mladim umetnicima da se probiju i steknu prepoznatljivost. Njeno ime i rad ostali su urezani u sećanju ljudi, čak i pet godina nakon što nas je napustila. Njen veliki uticaj i toplina i dalje se osećaju, a njeno nasleđe je uvek prisutno u pričama i sećanjima onih koje je dotakla. Najdraža uspomena na nju je njena ćerka Jelena, koja je nedavno podelila kako je, nakon gubitka svoje majke, došla do dubokih spoznaja koje su oblikovale njen pogled na život.
Kako Jelena priča, od 3. marta 2019. godine, vrata kuće Divne Kaleuše su čvrsto zatvorena, a ona sama nije imala priliku da ih ponovo otvori.
Divna Kaleuša preminula je dok je Jelena bila na koncertu u Beču. Kada se vratila u Beograd, saznala je za tragičan gubitak koji je potpuno promenio njen svet. U svojoj emisiji „U ringu“, Jelena je otvoreno podelila svoje osećaje tuge i razočaranja. “Sve što je moja majka tokom života prikupila i na čemu je radila, ostalo je zaključano u njenoj kući, i nikada više nisam imala priliku da uđem.”
Nikada nisam kročila u prostorije koje je ona zadesila. Sve je ostalo upravo onako kako je bilo u trenutku kada smo je izneli. Shvatila sam da su materijalne stvari poput nakita, zlata, automobila i nekretnina potpuno beznačajne u poređenju sa stvarnim gubitkom,“ rekla je Jelena, razmišljajući o dubokom uticaju koji je gubitak imanja i materijalnih vrednosti imao na nju.
Nakon što je Divna preminula, njeni susedi su izražavali samo reči hvale za nju. Jedan od njih se setio kako je Divna uvek bila ljubazna i spremna da pozdravi svakoga ko bi prošao pored njenog doma, iako je poslednjih nekoliko meseci nije viđao. „Živela je sa nekom plavokosom ženom, verovatno sa sestrom. Tog dana je ta žena često izlazila i ulazila iz kuće, a zatim je stigla Hitna pomoć.
Bilo nam je čudno zbog čega je došla Hitna, a kasnije smo saznali da je Divna bila u pitanju. Mnogo nam je žao. Nismo je često viđali, ali se uvek nasmejana javljala kad bi prošla pored nas, iako se nije previše upuštala u razgovor sa komšijama,“ podelila je jedna baka, naglašavajući njen srdačan i prijatan karakter.
Divna Kaleuša je boravila na kraju jedne mirne, slijepe ulice u naselju Altina u Beogradu, u jednostavnoj kući sa prizemljem i potkrovljem. Iako je Jelena, njena ćerka, činila sve što je mogla da poboljša njen život i pruži joj udobnost, Divna je odlučila da ne koristi bogatstvo svoje kćeri za svoje potrebe. Oduvek je radila i samostalno se brinula o sebi, demonstrirajući svoju snagu i neovisnost u svakodnevnom životu.
Jelena je često organizovala putovanja za svoju majku, a za njen poslednji rođendan, zajedno sa mužem Duškom, obradovali su je poklonom u vidu novog automobila. Divna je bila izvanredna dama čiji je uticaj bio duboko prisutan u životima svih koji su je poznavali, a sećanje na njen život i doprinos i dalje se čuva s velikim poštovanjem.
JEDNA LIJEPA PRIČA ZA VAS
U malom, šarmantnom selu koje je kao iz bajke, smeštenom na obali jezera, živela je Maja, mlada žena poznata po svojoj nežnosti i ljubavi prema prirodi. Njen dom, prepun cveća i mirisa svežeg vazduha, bio je i mesto gde se osećala slobodno, ali i mesto gde je često sanjarila o avanturama i ljubavnim pričama koje je čitala u knjigama.
Jednog letnjeg večera, dok je zalazak sunca obasjavao jezero zlatnim nijansama, Maja je primetila neobičan prizor – mladić je sa čamcem dolazio prema obali. Njegovo ime je bilo Luka, umetnik iz velikog grada, koji je došao da pronađe inspiraciju u tišini prirode. Njegova aura je odražavala smirenost i kreativnost, a Maja nije mogla da se suzdrži da ga ne pogleda.
Luka je dolazio svaki dan, u zoru i pri zalasku sunca, i svaki put bi Maja posmatrala kako se njegovo delo razvija. Njihovi pogledi su se sretali, a razgovori su postajali sve duži i topliji. Luka je često pričao o svojim putovanjima i iskustvima, dok je Maja delila svoje priče iz sela i tajne jezera. Njihova povezanost je postajala sve dublja.
Jednog večera, dok su zajedno gledali zvezde kako sijaju na noćnom nebu, Luka je iznenada rekao: “Znaš, Maja, svaka zvezda na ovom nebu je kao deo naše priče. Svaka od njih ima svoju svetlost i boju, baš kao što ti i ja imamo svoje snove i želje.”
Maja je osetila kako joj srce brže kuca. Pogledala je Luku i videla u njegovim očima iskrenu nežnost. “Zvezde su predivne, ali njihova svetlost ne može da upotpuni našu priču bez nas”, odgovorila je ona, smireno i sa osmehom.
Kada je došao trenutak da Luka napusti selo, oboje su osećali tugu zbog rastanka. Luka je poklonio Maji jedan od svojih slika – prelepu sliku jezera pod zvezdama, koju je stvorio inspirisan njihovim trenucima zajedno. “Ova slika će ti uvek podsećati na našu priču”, rekao je.
Maja je prepoznala da njihova priča nije završena, već se nastavlja kroz sećanja i osećaje koje su delili. Njihova ljubav je postala snaga koja je usmeravala Maju da nastavi da sanja i da se nada, dok je Luka pronalazio inspiraciju u sećanjima na nju.
I tako, iako su bili fizički udaljeni, njihova ljubav je ostala u svakom pogledu, svakom zvezdastom nebu, i svakom trenutku u kojem su delili srce i dušu. Njihova priča, ispisana u zvezdama, postala je simbol večne ljubavi i neprekidne inspiracije.
