Irina Šajk i Ešli Grejem su privukle sve poglede na Milanskoj nedelji mode, pojavivši se u crnim, prozirnim haljinama ukrašenim čipkom. Svaka od njih nosila je svoj autentični stil, a njihova jedinstvena interpretacija mode ostavila je publiku u dilemi ko je od njih dvije više zablistala. Njihov modni izraz bio je jedinstven, a obije su pokazale nevjerovatnu eleganciju i smjelost kroz odvažne kreacije koje su nosile.
Irina je na modnoj pisti zabljesnula u elegantnoj maksi haljini bez rukava, s dubokim dekolteom i plisiranim donjim dijelom. Njen izgled odiše sofisticiranošću, a odlučila je za jednostavnost, izostavljajući upadljive modne dodatke. Na nogama je nosila crne štikle s debljim kaiševima, dok je tamni smeđi ruž na usnama savršeno zaokružio njen odvažan izgled.
S druge strane, Ešli Grejem, poznata po svojoj plus-size karijeri, odlučila se za kraću mini haljinu s prozirnim gornjim dijelom, ispod kojeg se isticao crni čipkani grudnjak. Kao majka troje djece, Ešli je pokazala svoje samopouzdanje, kombinirajući crne štikle, klač torbicu i izraženu šminku, zračeći besprijekornim stilom i energijom.
Njihove modne kombinacije privukle su veliku pažnju, ali pojedini modni stručnjaci su primijetili da je Ešli zanemarila tradicionalno modno pravilo koje nalaže da se otkriva ili dekolte ili noge, ali ne oboje istovremeno. Ipak, suvremena moda već odavno odbacuje te zastarjele norme, a Ešli je samouvjereno nosila ono što joj najbolje pristaje, bez obzira na pravila.
Ešli Grejem je oduvijek bila glasna zagovornica samoprihvatanja, bez obzira na tjelesnu građu ili broj na vagi. Kroz svoju karijeru često je otvoreno govorila o izazovima koje donose kilogrami i konstantni pritisci u modnoj industriji, posebno nakon što je postala majka. Nedavno je doživjela promjenu u fizičkom izgledu, smršavši, što je izazvalo mješovite reakcije. Dok su je neki kritikovali jer više ne spada u kategoriju plus-size modela, drugi su širili glasine o drastičnim metodama mršavljenja, uključujući operaciju smanjenja želuca ili upotrebu lijekova poput Ozempica.
Na modnom događaju u Milanu, Ešli je blistala u svom najboljem izdanju, demonstrirajući snagu i magnetizam, dok je Irina zračila svojom nenametljivom, ali prefinjenom elegancijom. Iako se razlikuju po tjelesnoj građi, obe su s nevjerovatnim samopouzdanjem ponijele svoje zavodljive kombinacije, privlačeći pažnju svih prisutnih. Njihovo pojavljivanje pokazuje da je moda sredstvo koje omogućava svakome da se osjeća lijepo i samouvjereno, bez obzira na postavljena pravila.
MALO O NORVEŠKOJ ISHRANI
Norveška ishrana odražava bogatstvo prirodnih resursa ove zemlje, te je usko povezana s njenom geografijom i klimatskim uslovima. U ovoj skandinavskoj zemlji, ribarstvo ima poseban značaj, a morski plodovi su osnovni deo nacionalne kuhinje. Losos, bakalar, srdela i školjke su često prisutni na trpezi, pripremljeni na razne načine — od dimljenja do mariniranja. Tradicionalni norveški doručak obično se sastoji od raženog hleba s puterom, kiselim krastavcima i dimljenim ribama, što pruža savršenu kombinaciju ukusa i hranljivosti.
Osim ribe, meso takođe igra važnu ulogu u norveškoj ishrani. Junetina, ovčetina i divljač, kao što su jelenske ili srneće meso, često se koriste u pripremi raznih jela. Norvežani često pripremaju jela kao što su “kjøttkaker” — mesne okruglice koje se obično serviraju s umakom od smešane brašna i mleka, pire krompirom i povrćem. Zimskim mesecima se posebna pažnja posvećuje pripremi “rakfisk” — fermentiranog pastrmke, koji se često služi uz krumpir i kiseljenje povrća.
Pored mesa i ribe, norveška ishrana uključuje i razne vrste povrća i žitarica. Krompir je jedan od osnovnih sastojaka, a često se koristi u pripremi salata ili se poslužuje kao prilog uz glavna jela. U Norveškoj je takođe popularno povrće kao što su kupus, mrkva i repa, koja se često koristi u čorbama i varivima. Zimi, domaće čorbe od povrća pružaju ne samo toplinu, već i nutritivne vrednosti potrebne za hladne mesece.
Mlečni proizvodi su još jedan važan deo norveške ishrane. Norvežani uživaju u različitim vrstama sira, posebno “brunost” — smešani sir od kravljeg mleka koji ima slatkast ukus. Jogurti i kiselo mleko su takođe popularni, često se poslužuju kao doručak ili užina. Na kraju, ne možemo zaboraviti na norveške deserte, koji se često prave od svežih bobica poput borovnica i malina, a tradicionalni kolači, kao što je “kling,” prave se od brašna, šećera i začina, čineći ih savršenim završetkom obroka.
U poslednje vreme, norveška kuhinja doživljava revival, sa naglaskom na organsku i lokalno uzgajanu hranu. Norvežani su sve više svesni značaja održive ishrane i načina na koji izbor hrane utiče na životnu sredinu. Zbog toga se često organizuju manifestacije i festivali posvećeni lokalnim proizvodima, gde se promovišu jela pripremljena od svežih, lokalnih sastojaka. Ova promišljena povezanost između hrane, kulture i prirode čini norvešku ishranu ne samo ukusnom već i odgovornom prema svetu oko nas.
