Predstojeća zima neće biti ni približno topla kao ona prošla. Prvi sneg očekuje se u Beogradu 23. novembra, dok nas na kraju januara i početkom februara očekuju hladni talasi. Biće oko pet do petnaest dana kada će temperature ostati ispod nule.
Profesor dr Jugoslav Nikolić, stručnjak za meteorologiju i direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), za Kurir ističe da će ova zimska sezona biti jedan stepen toplija u poređenju sa prosečnim zimama iz poslednjih trideset godina, u periodu od 1991. do 2020. godine.
Ova zima biće obeležena prosečnom količinom padavina koja će se kretati između 110 i 160 mm. Prema ovim meteorološkim prognozama, očekuje se da neće biti topla kao prošla zima, koja je postavila brojne rekorde, posebno u njenoj drugoj polovini. Međutim, takođe se ne predviđa da će biti ni toliko oštra kao zime iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, koje su uglavnom imale negativne prosečne temperature. Profesor dr. Nikolić naglašava da će najveća opasnost od hladnoće biti u poslednjih deset dana januara i prvih deset dana februara.
U periodu decembra, januara i februara, veći deo Srbije može očekivati između 30 i 55 mraznih dana, kada će minimalne temperature padati ispod nule. Na planinskim područjima, ovaj broj će biti još veći, sa predviđenim intervalom od 60 do 75 dana sa sličnim uslovima.
Predviđa se da će u ovom periodu biti između pet i 15 dana sa maksimalnim temperaturama ispod nule, dok će na planinama taj broj rasti na između 25 i 40 dana. Prvi sneg bi mogao da se pojavi na planinama već u prvoj polovini novembra, s tim da se prosečan datum prvog snega na Zlatiboru beleži kao 4. novembar, a u Sjenici kao 6. novembar. U nižim predelima, verovatnoća za pojavu prvog snega značajno raste krajem novembra i tokom prve polovine decembra. U Beogradu, srednji datum za prvu snežnu pojavu je 23. novembar, dok se snežni pokrivač očekuje oko 3. decembra. Direktor RHMZ podseća da je prvi kratkotrajni sneg već zabeležen na najvišim planinama u drugoj polovini septembra.
Profesor dr. Nikolić ukazuje na to da će brdsko-planinski regioni jugozapadne, južne i jugoistočne Srbije doživeti najveće snežne padavine.
Prognoza za zimu 2024/25.
Predviđa se između pet i 15 dana kada će maksimalne temperature biti ispod nule. Na planinama, taj broj će se kretati od 25 do 40 dana sa sličnim uslovima. Prosečna temperatura vazduha u nižim predelima kretaće se između jednog i četiri stepena, dok će u planinskim oblastima biti od -3 do 0 stepeni. Očekuje se i od 30 do 55 mraznih dana sa minimalnim temperaturama ispod nule. U Beogradu, prvi sneg će pasti 23. novembra, a formiranje snežnog pokrivača se prognozira za 3. decembar.
U Vojvodini će se zabeležiti najmanje dana sa snežnim pokrivačem, verovatno manje od 15. U područjima južno od Save i Dunava, očekuje se između 15 i 25 dana sa snegom, ali to je i dalje značajno manje u poređenju sa zimama iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, kada su zimski uslovi bili mnogo stroži. Na primer, nekada je prosečan broj dana sa snežnim pokrivačem u Beogradu iznosio 31, dok se danas ta cifra gotovo prepolovila.
Prema informacijama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najizglednija pojava intenzivnog mraza očekuje se u poslednjih deset dana januara i tokom prvih deset dana februara. U ovom periodu postoji i najveća opasnost od dolaska hladnih talasa na naše područje.
Kiša stiže početkom novembra
Profesor dr. Nikolić objašnjava da nas u narednim danima očekuju hladna jutra koja će biti delimično maglovita, uz mogućnost slabog prizemnog mraza. Na visini od dva metra može se javiti slaba pojava mraza (intenzitet od -2 do 0 stepeni), posebno u kotlinama brdsko-planinskog područja, kao i na jugu i jugoistoku Srbije.
Tokom dana, vreme će biti malo do umereno oblačno, sa sunčanim intervalima, a temperature će se kretati između 13 i 18 °C, što je niže u odnosu na poslednju deceniju oktobra. Prvo kratkotrajno naoblačenje sa padavinama može se očekivati između 5. i 8. novembra, dok će kiše postati učestalije u drugoj polovini meseca.
Dugotrajni prodori izuzetno hladnog vazduha sa snažnim mrazevima sve su ređa pojava u našoj zemlji, a glavni uzrok tome je kontinuirani porast temperatura u svim godišnjim dobima. Ova promena dovodi do smanjenja broja mraznih i ledenih dana u Srbiji. Iako su zime u poslednjim godinama bile uglavnom blage, postoje i one koje su se isticale po ekstremnim hladnoćama. Primere takvih zimskih uslova imamo u februaru 2012. i januaru 2017. godine, kada su mnoge reke bile zaleđene, a led dostizao debljinu od nekoliko metara.
