Ramiza Vuković, rodom iz Tuzle, nosi sa sobom životnu priču koja je teška za zamisliti i koja je ostavila dubok pečat ne samo u njenom srcu već i u životima članova njene porodice. Njen život je isprva tekao mirno i jednostavno; udala se i sa svojim suprugom započela zajednički život kao podstanarka, sanjajući dan kada će proširiti porodicu i dočekati prinovu. Međutim, kada je saznala da je trudna, ubrzo je shvatila da je pred njom nešto sasvim neobično. Već u trećem mesecu trudnoće, njen stomak je bio primetno veliki, što je izazvalo sumnju kod lekara. Posle dodatnih pregleda, Ramiza je doživela neočekivano otkriće – ispostavilo se da nosi troje dece, što je iznenadilo nju i celu porodicu.
Kako su meseci trudnoće prolazili, Ramiza je počela da se suočava s ozbiljnim zdravstvenim izazovima. U sedmom mesecu, pojavila se iritantna reakcija na koži koja je zabrinula lekare, pa je zbog sigurnosti smeštena u bolnicu. Lekari su posumnjali da bi moglo doći do komplikacija s plodovom vodom, pa su je prebacili u bolnicu Gradina. Tamo je primila injekciju, posle koje su se njeni simptomi privremeno povukli, što je pružilo kratko olakšanje. Ipak, taj događaj pokrenuo je u njoj prve prave sumnje o toku njene trudnoće i o potencijalnim rizicima koji bi mogli uslediti.
Tokom porođaja, Ramiza je prošla kroz izuzetno bolno i teško iskustvo. Iako su joj lekari savjetovali da bi najbezbednija opcija bio carski rez, porođaj je ipak vođen prirodnim putem, što je prouzrokovalo dodatne komplikacije. Kada se nakon anestezije osvijestila, dočekala ju je teška vijest – od troje djece koje je nosila, samo dvoje je preživjelo, dok je treće dijete, kako su joj rekli, umrlo. U toj magli poslije anestezije, Ramiza nije imala snage ni priliku da postavi pitanja, ali je u njenom srcu ostala duboka i neizbrisiva sumnja.
Ramizine sumnje su se dodatno pojačale kada je u bolnici dobila neočekivanu posetu – bračni par kojeg ranije nije videla. Njihovo čudno ponašanje i tajanstvene reči koje su izgovarali samo su produbili njen osećaj da nešto nije kako treba. Kada je napustila bolnicu, Ramiza nije odmah dobila priliku da vidi svoje dve preživele bebe, jer su joj rekli da su smeštene u inkubator. Tek kada je zapretila da će obavestiti policiju, jedna od babica je konačno donela Ramizi njene dve zdrave devojčice.
Iako su godine prolazile, Ramiza nikada nije mogla da izbriše iz sećanja svoje treće dete, ne odustajući od misli da ono možda ipak nije preminulo. Njeno osećanje tuge i sumnje vremenom se pretvorilo u snažnu nevericu, kada je, posle čak 26 godina, spletom nevjerovatnih okolnosti, otkrila šokantnu istinu – njena treća ćerka, Dijana, nije samo živa, već je odrasla i postala javna ličnost, nastupajući na Folk šou programu.
Ramiza je do istine došla na sasvim neočekivan način – kroz susret sa nepoznatom ženom koja ju je upozorila da će uskoro primiti fotografiju koja će otvoriti vrata skrivenim tajnama. Ta žena je napomenula da je u pozadini čitave priče uključen neko vrlo uticajan, ali Ramiza, vođena verom i odlučnošću, nastavila je svoju borbu za pravdu. Iako su mnogi sumnjali u njene tvrdnje, Ramiza je bila odlučna da celu priču iznese pred sud u Strazburu, tražeći istinu za svoju porodicu.
Tragično, saznanje da je njihovo treće dete ipak živo donelo je i bolan gubitak. Njen suprug, Aldi, nije mogao da podnese iznenadni šok – njegovo srce nije izdržalo i preminuo je od infarkta ubrzo nakon što je saznao istinu.
Ramizina priča nije samo priča o majčinskoj ljubavi i upornoj borbi, već i podsećanje na ozbiljne nedostatke u zdravstvenom sistemu koji su za sobom ostavili duboke ožiljke. Njena borba za pravdu još uvek traje, a njen san je da Dijana, nakon svih ovih godina, pronađe put do svojih sestara i brata i da se njihova veza obnovi. Iako je prošla kroz mnogo prepreka, Ramiza, snažna i nepokolebljiva, veruje da će istina, ma koliko dugo bila skrivena, na kraju izaći na svetlost dana.
Tuzla, grad smešten na severoistoku Bosne i Hercegovine, nosi bogatu istoriju i kulturu, sa tragovima civilizacija koje su ovde postojale hiljadama godina unazad. Ime “Tuzla” potiče od turske reči za so, što nije iznenađujuće s obzirom na to da su naslage soli oblikovale ovaj grad još od davnina, pružajući mu poseban karakter i uticaj na njegovu ekonomiju i razvoj. Već u praistorijskim vremenima ljudi su naseljavali područje današnje Tuzle, a prisustvo soli je bio glavni razlog zašto su se zajednice okupljale upravo ovde.
Solni izvori u Tuzli obezbeđivali su stabilan ekonomski oslonac kroz vekove, privlačeći trgovce i obrtnike. I danas su solni bunari prisutni kao deo kulturnog i industrijskog nasleđa ovog grada. Na ovim resursima izgrađena je tradicija rudarenja i eksploatacije soli, što je ujedno bila i osnova za industrijski razvoj tokom 20. veka. U današnje vreme, iako je industrijska eksploatacija soli opala, Tuzla i dalje zadržava svoj simbolički i kulturni odnos prema soli. Ovo se ogleda u Panonskim jezerima, jedinstvenim slanim jezerima koja privlače turiste iz zemlje i regiona i predstavljaju popularnu turističku atrakciju.
Tuzla je takođe poznata po multikulturalnom karakteru, mesto gde se susreću različite religije i narodi. Tokom svoje duge istorije, grad je bio pod vlašću mnogih carstava i država, uključujući Rimsko carstvo, Osmanlijsko carstvo i Austro-Ugarsku monarhiju. Ova raznolikost ostavila je trag u arhitekturi, jeziku, običajima i kulturi stanovnika. U Tuzli se mogu pronaći džamije, crkve i sinagoge, koje zajedno svedoče o bogatoj prošlosti i toleranciji ovog prostora. Tokom godina, različite etničke zajednice su živele i sarađivale u ovom gradu, čineći ga primerom kulturnog bogatstva i razumevanja.
Poseban simbol grada predstavlja Kapija, mesto sećanja na tragičan događaj iz novije istorije, kada je granata pogodila centar Tuzle i odnela živote mnogih mladih ljudi. Taj trenutak iz 1995. godine ostao je duboko urezan u kolektivno pamćenje građana, koji svake godine obeležavaju taj dan u znak sećanja na nevine žrtve. Kapija je postala mesto tihe tuge, ali i simbol otpornosti grada koji je prošao kroz mnoga iskušenja, ali nije izgubio veru u mir i zajedništvo.
U pogledu kulturnog života, Tuzla se može pohvaliti bogatom scenom umetnosti, književnosti, muzike i teatra. Grad je dom mnogih umetničkih festivala, među kojima je najpoznatiji Međunarodni teatarski festival MESS, kao i književnih susreta i filmskih prikazivanja. Kulturni centri, muzeji i galerije doprinose živahnoj atmosferi grada, pružajući prostor za kreativno izražavanje mladih umetnika i njihovu povezanost sa širim kulturnim tokovima. Muzej istočne Bosne je jedan od najvažnijih kulturnih institucija u Tuzli, gde posetioci mogu da saznaju više o bogatoj istoriji i kulturnom nasleđu ovog kraja.
Tuzla se ponosi i svojim obrazovnim institucijama, posebno Univerzitetom u Tuzli, koji privlači mlade iz cele Bosne i Hercegovine i regiona. Univerzitet je poznat po raznovrsnim programima i kvalitetnom obrazovanju, što doprinosi razvoju intelektualne i kreativne snage grada. Studenti, koji čine značajan deo populacije, donose posebnu energiju i inovativnost u zajednicu, a mnogi od njih odlučuju da nakon studija ostanu u Tuzli i doprinesu njenom razvoju.
Tuzlanska gastronomija je još jedan aspekt koji grad čini posebnim. Grad je poznat po tradicionalnim bosanskim jelima kao što su ćevapi, burek, pita, ali i po specijalitetima koji su karakteristični za ovaj region. Ova bogata i raznovrsna kuhinja zasnovana je na mešavini tradicionalnih bosanskih recepata i uticaja iz drugih kultura koje su se u Tuzli ukrštale tokom vekova. Posebno su poznati lokalni restorani i kafane, gde se okupljaju ljudi svih generacija i uživaju u domaćim specijalitetima uz topli razgovor i prijateljsku atmosferu.
Prirodno okruženje Tuzle takođe nudi mnoge lepote. Grad je smešten između planina i reka, što omogućava ljubiteljima prirode da uživaju u šetnjama, planinarenju i izletima. Blizina prirodnih parkova i rekreativnih zona pruža idealne uslove za aktivnosti na otvorenom, kao što su biciklizam, planinski sportovi i posete vodopadima i jezerima. Ova prirodna bogatstva dodatno upotpunjuju lepotu Tuzle i daju njenim stanovnicima i posetiocima priliku za uživanje u prirodi i beg od gradskih gužvi.
Tuzla je grad koji, i pored svih izazova, nastavlja da se razvija i modernizuje. Grad prolazi kroz transformacije koje balansiraju između očuvanja tradicije i otvorenosti za nove ideje i inovacije. Njeni stanovnici ponosno čuvaju bogatu kulturnu baštinu, ali takođe gledaju u budućnost, s vizijom modernog grada koji zadržava svoju jedinstvenost. Ovde je spoj tradicije i modernosti prisutan na svakom koraku, čineći Tuzlu jedinstvenim mestom gde se susreću prošlost i sadašnjost, nudeći jedinstveno iskustvo svim posetiocima koji žele da je upoznaju.
