Roditelji male devojčice, starosti svega 11 meseci, suočili su se s jednim od najgorih noćnih mora svakog roditelja – njihova beba je uspela da proguta alkalnu bateriju. Situacija je bila alarmantna, jer takvi predmeti mogu izazvati ozbiljne povrede ili ugroziti život deteta.
O tome koliko ovakvi slučajevi mogu biti opasni i kako reagovati u takvim trenucima, svoje iskustvo podelila je dr Nina Ristić, pedijatar i gastroenterolog. U svojoj praksi, naišla je upravo na ovakvu situaciju i objasnila koliko je važno brzo i pravilno postupiti kako bi se sprečile teže posledice.
Pre nešto više od godinu i po dana, roditelji jedanaestomesečne devojčice doveli su je kod lekara jer je bila neraspoložena, odbijala da jede i delovala iscrpljeno. U početku, nisu naveli ništa neobično što bi ukazivalo na problem. Međutim, majka je, pomalo zabrinuto, pomenula da je bebu na trenutak ostavila bez nadzora, jer ima još dvoje dece, i da postoji mogućnost da je progutala neki predmet.
Lekari su odmah obavili rentgenski pregled grudnog koša i otkrili kružnu metalnu senku u gornjem delu jednjaka, visoko u predelu vrata. Na snimku je jasno izgledalo kao da je u pitanju alkalna baterija. Takva situacija predstavlja hitno medicinsko stanje koje zahteva trenutnu intervenciju – baterija mora biti uklonjena u roku od najviše dva sata.
Razlog za ovakvu hitnost leži u hemijskoj reakciji koja nastaje kada alkalna baterija dođe u kontakt sa sluzokožom jednjaka. Bazna reakcija može izazvati ozbiljnu nekrozu, razarajući zid jednjaka i potencijalno se šireći dalje, u grudni koš ili vrat, u zavisnosti od mesta gde je baterija zaglavljena. U ovom slučaju, dete je provelo nekoliko sati s baterijom u jednjaku, što je dodatno povećalo rizik od ozbiljnih komplikacija, objasnila je dr Nina Ristić, koja je radila na ovom slučaju.
Lekarski tim je započeo proceduru uklanjanja baterije dok je dete bilo pod anestezijom.
„Beba je uspavana kako bismo mogli bezbedno da zaštitimo disajne puteve, što uključuje intubaciju,“ objašnjava dr Nina Ristić. Nakon uspešnog vađenja baterije, lekarima je bilo jasno da je situacija ozbiljna – nekroza je već bila prisutna. Zbog toga su odlučili da s hranjenjem deteta sačekaju još neko vreme, kako bi se dodatno pratilo stanje i smanjio rizik od komplikacija.
Međutim, nedelju dana kasnije, tokom jednog večernjeg obroka, majka je detetu dala mleko, ne sluteći šta će se dogoditi. Dete je počelo da kašlje i povraća, što je bio alarm za hitnu reakciju. Odmah su prekinuli unos hrane i obavili detaljnu dijagnostiku. Nažalost, rezultati su pokazali ozbiljan problem – stvorila se abnormalna veza između jednjaka i dušnika, poznata kao fistula.
„Danas se ovakvi slučajevi tretiraju modernim metodama, ali nekada bi jedina opcija bila velika operacija,“ dodala je dr Ristić, opisujući težinu ovakvih komplikacija i potrebu za pažljivim nadzorom i lečenjem.
Uklanjanje baterije iz detetovog jednjaka izvedeno je dok je dete bilo pod dubokom anestezijom.
„Prvo je bilo neophodno da se dete uspava kako bismo zaštitili disajne puteve putem intubacije,“ objasnila je dr Nina Ristić. Nakon intervencije, lekari su bili izuzetno oprezni. Hranjenje nije odmah nastavljeno jer su prilikom pregleda primetili prisutnu nekrozu na zidu jednjaka, što je zahtevalo dodatni oprez.
Ipak, nekoliko dana kasnije, majka je detetu dala mleko, ne znajući da bi to moglo izazvati komplikacije. Dete je ubrzo počelo da povraća i kašlje, što je bio znak da nešto nije u redu. Lekari su odmah prekinuli unos hrane i sproveli detaljne pretrage. Otkriveno je da se između jednjaka i dušnika formirala fistula – abnormalni prolaz koji povezuje ova dva organa.
„Pre nekoliko godina, ovakvi problemi rešavali su se operacijom,“ objašnjava dr Ristić. „To je značilo uklanjanje dela jednjaka i zamenu transplantatom od debelog creva ili podizanje želuca kako bi se napravila nova veza. Međutim, konsultovali smo se s kolegama iz inostranstva koji su nam potvrdili da su i oni do nedavno koristili ovu metodu. Danas se pristupa drugačije – omogućava se detetu da se hrani ispod želuca i čeka se da se fistula spontano zatvori.“
Iako je ovaj period bio izuzetno stresan za celu porodicu, ishod je bio pozitivan. Posle dva meseca čekanja, fistula se zatvorila sama od sebe, omogućivši detetu potpuni oporavak bez potrebe za invazivnom operacijom.
@sava_memorial_hospital Ovo je jedan od slučajeva za koji mislite da vam se nikada neće dogoditi ni kao lekaru, ali ni kao roditelju, međutim, dr Nina Ristić, pedijatar i gastroenerolog, ima baš ovu situaciju u svojoj praksi. ⬇️ 🩺 Ako ste se ikada pitali šta se radi u slučaju da vaše dete proguta bateriju, odgovor vas ćeka u videu pred vama! Ako želite da zakažete pregled kod dr Nine Ristić koja je deo stručnog tima lekara SAVA Memorial Hospital, možete to uraditi: 📲 pozivom na broj 011 777 36 00 ili ✉️ mejlom na info@savamemorial.com 📍 Nalazimo se u Neznanog junaka 17 u Beogradu #baterija #dete #hospital #savamemorialhospital #fyp #viral ♬ original sound – sava_memorial_hospital
„Srećom, dete se potpuno oporavilo i sada nema nikakvih problema,“ priča doktorka. „Nažalost, imali smo i slučaj gde je baterija ostala u telu 24 sata, što je rezultiralo probijanjem jednjaka. U tom slučaju, operacija je bila jedini izlaz.“
Doktorka ističe koliko je važno obratiti pažnju na alkalne baterije, posebno zbog sve većeg broja igračaka koje nisu adekvatno zaštićene. „Najugroženiji su mališani mlađi od tri godine jer u ovoj fazi razvoja sve istražuju stavljanjem u usta. Kod njih su posledice ozbiljnije, jer se predmeti poput baterija najčešće zaglave upravo u jednjaku. Zato je ključna brza reakcija – čim posumnjate na ovakvu situaciju, odmah potražite lekarsku pomoć!“ zaključuje ona, naglašavajući važnost prevencije i pravovremene reakcije.
Alkalne baterije, koje su široko rasprostranjene i često prisutne u domaćinstvima, predstavljaju ozbiljnu opasnost, posebno za malu decu. Iako su neophodne za rad brojnih uređaja poput igračaka, daljinskih upravljača, satova i drugih elektronskih aparata, njihov mali oblik i privlačan izgled čine ih potencijalnim rizikom za najmlađe. Deca, posebno u uzrastu do tri godine, imaju naviku da istražuju svet oko sebe stavljajući razne predmete u usta, što može dovesti do gutanja ovih baterija i ozbiljnih posledica.
Kako dolazi do problema?
Ako dete proguta alkalnu bateriju, ona može izazvati niz problema u telu. Kada baterija dođe u kontakt sa vlažnom sredinom, poput sluzokože jednjaka, dolazi do hemijske reakcije. Ta reakcija oslobađa bazne supstance koje mogu izazvati ozbiljna oštećenja tkiva. U roku od samo nekoliko sati, bazna reakcija može uzrokovati nekrozu – proces odumiranja ćelija – koja može oštetiti zid jednjaka, pa čak i izazvati probijanje (perforaciju). Ovakva situacija predstavlja hitno medicinsko stanje koje zahteva trenutnu intervenciju.
Moguće komplikacije
Posledice gutanja baterije mogu biti ozbiljne i uključuju:
Nekrozu sluzokože jednjaka, koja može dovesti do trajnih ožiljaka.
Formiranje fistula, odnosno abnormalnih kanala između jednjaka i drugih organa, poput dušnika.
Perforaciju jednjaka, što zahteva složene hirurške intervencije.
Hemijske opekotine, koje se mogu proširiti i na okolna tkiva.
- Infekcije i sepsu, ako se oštećenje tkiva ne tretira na vreme.
Kod dece mlađe od tri godine, predmeti poput alkalnih baterija lakše se zaglave u uskim delovima jednjaka, što dodatno povećava rizik.
Hitna reakcija
Ako roditelji posumnjaju da je dete progutalo bateriju, neophodno je odmah reagovati. Simptomi mogu uključivati:
Povraćanje ili krv u povraćenom sadržaju.
Kašalj ili gušenje.
Bol u grudima ili stomaku.
Nemogućnost gutanja hrane ili pića.
Čim se posumnja na ingestiju baterije, dete treba odmah odvesti u najbližu zdravstvenu ustanovu. Lekari će obaviti rentgenski pregled kako bi utvrdili lokaciju baterije. Ukoliko se potvrdi da je baterija u jednjaku, važno je da se ukloni u roku od najviše dva sata kako bi se smanjio rizik od komplikacija.
Prevencija je ključ
Najbolji način da se spreči ovakva situacija jeste prevencija. Evo nekoliko saveta:
Držati baterije van domašaja dece. Čuvajte ih na visokim mestima ili u zaključanim fiokama.Koristiti igračke s dobro zaštićenim pregradama za baterije. Proverite da li igračke imaju sigurnosne šrafove na poklopcima baterija.Obratiti pažnju na male uređaje. Daljinski upravljači, digitalni termometri i slični uređaji često imaju lako dostupne baterijeEdukacija starije dece. Objasnite deci koliko baterije mogu biti opasne i zašto ih ne smeju stavljati u usta.
Moderni pristupi lečenju
U slučaju da baterija ipak završi u telu deteta, postoje savremeni pristupi lečenju. Hirurška intervencija se koristi samo u najtežim slučajevima. Kod manje ozbiljnih stanja, lekari mogu primeniti metode koje omogućavaju da telo samo regeneriše oštećena tkiva uz pravilnu medicinsku negu i praćenje.
