Ključ zdravog načina života krije se u balansiranom pristupu svakodnevnim navikama. Pravilna ishrana, u kojoj dominiraju kvalitetne i nutritivno bogate namirnice, zajedno sa potpuno odbacivanjem pušenja, predstavlja temelj očuvanja zdravlja. Uz to, redovna fizička aktivnost, prilagođena uzrastu i individualnim mogućnostima, neophodna je za održavanje vitalnosti i zdravog srca.
Pušenje, kako je naglašeno, spada među najopasnije faktore rizika za razvoj bolesti srca i krvnih sudova. Njegov uticaj na organizam je izuzetno štetan, pa je prestanak pušenja jedan od najvažnijih koraka ka smanjenju rizika i unapređenju opšteg zdravlja.
Pušenje ima direktan uticaj na ubrzanje rada srca, što na prvi pogled možda ne deluje zabrinjavajuće. Međutim, dugoročna izloženost štetnim supstancama iz duvanskog dima stvara duboke promene u strukturi i funkciji krvnih sudova. Ovaj proces može se opisati kao ubrzano “starenje” krvnih sudova, koje vremenom dovodi do sužavanja njihovih delova. Takvo stanje povećava rizik od razvoja ozbiljnih srčanih oboljenja, poput angine pektoris i infarkta miokarda.
Upozorio je i na prve znakove problema, koje mnogi često zanemare ili ne prepoznaju na vreme. Ignorisanje ovih simptoma može dovesti do ozbiljnih posledica, pa je važno obratiti pažnju i preduzeti odgovarajuće mere što je ranije moguće.
Problemi sa srcem mogu se manifestovati kroz raznolike simptome, koji često prolaze neprimećeno ili se pogrešno tumače. Umor i brzo zamaranje, bol u grudima koji može biti opisan kao stezanje ili žarenje, često se širi ka vratu ili rukama i praćen je osećajem gušenja, spadaju među glavne signale na koje treba obratiti pažnju. Pored toga, uporne jutarnje glavobolje, vrtoglavice i povremeni gubitak svesti mogu biti dodatni znaci upozorenja. Ipak, odsustvo simptoma ne znači nužno da srce funkcioniše bez problema, naglasio je stručnjak, ističući značaj redovne fizičke aktivnosti prilagođene uzrastu kao ključnog faktora za očuvanje zdravlja srca.
Prema procenama međunarodnih stručnjaka, do 2030. godine bolesti srca i krvnih sudova mogle bi postati uzrok smrti za čak 23 miliona ljudi. Oni upozoravaju da telo često šalje suptilne signale čak mesec dana pre potencijalnog infarkta, a prepoznavanje tih znakova može biti presudno za prevenciju ozbiljnih posledica.
Nelagodnost u stomaku
Osjećaj bola u stomaku, mučnina i nadutost spadaju među najčešće tegobe koje podjednako pogađaju i muškarce i žene. Ovi simptomi često su prvi znak da organizam signalizira neki problem.
Hronični umor
Izražen i neobjašnjiv umor jedan je od najalarmantnijih simptoma, posebno kada se javlja u situacijama koje to ne bi trebalo izazvati. Ovaj znak nikako ne treba zanemariti!
Žene su, prema istraživanjima, sklonije da primete ovakve promjene. Umor može biti toliko intenzivan da čak i najjednostavniji svakodnevni zadaci, poput tuširanja ili pravljenja kreveta, postaju iscrpljujući. Upravo ovaj simptom, koji žene prijavljuju češće nego muškarci, može biti rani signal za ozbiljnije zdravstvene probleme.
Iznenadno znojenje
Neočekivano i obilno znojenje može se javiti u bilo koje doba dana ili noći, često bez očiglednog razloga. Ovaj simptom je češći kod žena i često se pogrešno tumači kao povišena telesna temperatura ili noćno znojenje, posebno tokom menopauze. Karakterističan je po vlažnoj i hladnoj koži, a može se pojaviti bez obzira na vremenske uslove ili fizičku aktivnost, često podsećajući na simptome gripa.
Poremećaji srčanog ritma
Naglo ubrzanje ili nepravilnosti u otkucajima srca javljaju se bez upozorenja, stvarajući osećaj nelagode. Tahikardija označava ubrzan rad srca, dok je aritmija nepravilnost u ritmu srčanih otkucaja. Ove promene često su praćene osećajem panike i anksioznosti, naročito kod žena. Ako neredovni otkucaji potraju duže od nekoliko minuta, mogu dovesti do vrtoglavice i iscrpljenosti. U takvim situacijama, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Problemi sa spavanjem
Teškoće sa spavanjem, poput učestalog buđenja tokom noći ili prerano završavanje sna, često su praćene osećajem napetosti i nemira. Ovaj problem je naročito izražen kod žena, gde nesanica može biti povezana s povećanim nivoima stresa ili anksioznosti.
Površno disanje
Povremeno osećanje plitkog disanja može se javiti kod oba pola, često čak i šest meseci pre nego što se pojave ozbiljniji problemi sa srcem. Ovaj simptom ponekad prati vrtoglavica ili osećaj nedostatka vazduha, što ga čini važnim signalom koji ne treba ignorisati.
Nelagodnost u grudima
Bol u grudima može se manifestovati na različite načine – od osećaja pritiska do neprijatnog peckanja. Ovaj bol često zrači u ruke, posebno u obliku trnjenja, a može se proširiti i na vrat, donju vilicu, ramena ili čak stomak. Kod muškaraca, ovaj simptom se obično javlja kao jedan od prvih znakova predstojećeg srčanog udara. Međutim, kod žena se javlja ređe, u oko 30 odsto slučajeva, i često može biti suptilniji, što otežava njegovo prepoznavanje.
Zdravstvene navike za očuvanje kardiovaskularnog sistema
Zdravlje kardiovaskularnog sistema ključ je za dug i kvalitetan život. Srce i krvni sudovi svakodnevno rade neprekidno, obezbeđujući kiseonik i hranljive materije svim ćelijama tela. Kako bi ovaj sistem funkcionisao optimalno, važno je usvojiti zdrave navike koje će smanjiti rizik od oboljenja i poboljšati kvalitet života.
1. Pravilna ishrana kao osnova zdravlja srca
Hrana koju unosimo ima direktan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova. Preporučuje se ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima. Mediteranska dijeta, koja uključuje maslinovo ulje, orašaste plodove, ribu i morsku hranu, poznata je po svom blagotvornom dejstvu na kardiovaskularni sistem.
Izbegavanje zasićenih masti, trans masti, rafinisanog šećera i visokog unosa soli ključno je za održavanje optimalnog nivoa holesterola i krvnog pritiska. Umesto crvenog mesa, u jelovnik treba uvrstiti piletinu, ćuretinu i mahunarke kao izvor proteina. Ograničavanje unosa soli na manje od 5 grama dnevno pomaže u kontroli krvnog pritiska, što je važno za prevenciju srčanih bolesti.
2. Redovna fizička aktivnost
Vežbanje je jedna od najvažnijih navika za očuvanje zdravlja srca. Redovna fizička aktivnost pomaže u jačanju srčanog mišića, poboljšava cirkulaciju i smanjuje nivo lošeg holesterola (LDL) u krvi. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja nedeljno, poput brzog hodanja, plivanja ili vožnje bicikla.
Pored aerobnih aktivnosti, vežbe snage dva puta nedeljno pomažu u očuvanju mišićne mase i metabolizma. Čak i jednostavne aktivnosti, poput penjanja stepenicama ili šetnje nakon obroka, mogu doprineti boljem zdravlju srca.
3. Održavanje zdrave telesne težine
Višak kilograma povećava rizik od visokog krvnog pritiska, dijabetesa i povišenog holesterola, što sve negativno utiče na kardiovaskularni sistem. Postizanje i održavanje zdrave telesne težine smanjuje opterećenje srca i omogućava bolje funkcionisanje organizma. Kombinacija pravilne ishrane i redovnog vežbanja ključna je za kontrolu telesne težine.
4. Kontrola stresa
Hronični stres može negativno uticati na srce, povećavajući krvni pritisak i podstičući upalne procese u organizmu. Tehnike za smanjenje stresa, poput meditacije, dubokog disanja, joge ili boravka u prirodi, mogu značajno doprineti opuštanju tela i uma. Takođe, održavanje zdravih međuljudskih odnosa i povremeno vreme za sebe pomaže u redukovanju svakodnevnog pritiska.
5. Prestanak pušenja i ograničenje alkohola
Pušenje je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj bolesti srca i krvnih sudova. Nikotin sužava krvne sudove, povećava krvni pritisak i doprinosi nakupljanju masnih naslaga u arterijama. Prestankom pušenja značajno se smanjuje rizik od srčanog udara i moždanog udara.
Kada je reč o alkoholu, preporučuje se umereno konzumiranje. Za žene to znači jedno piće dnevno, a za muškarce do dva. Prekomerna konzumacija alkohola može dovesti do povišenog krvnog pritiska, gojaznosti i drugih problema povezanih sa srcem.
6. Redovne medicinske kontrole
Prevencija je najvažniji korak u očuvanju zdravlja srca. Redovni pregledi, koji uključuju merenje krvnog pritiska, nivoa holesterola i šećera u krvi, pomažu u ranoj identifikaciji potencijalnih problema. Posebno je važno posavetovati se sa lekarom o individualnim rizicima, posebno ako postoji porodična istorija srčanih bolesti.
7. Kvalitetan san
San igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja srca. Nedostatak sna može dovesti do povišenog krvnog pritiska, gojaznosti i povećane sklonosti ka stresu. Odrasli bi trebalo da spavaju između sedam i devet sati svake noći, pri čemu je važan kontinuitet i kvalitet sna.