Zašto partnerovo udaljavanje često vodi do “potjere” drugog partnera?
Ljubavni odnosi su složeni, dinamični i često vođeni dubokim emocionalnim obrascima i psihološkim mehanizmima koji oblikuju način na koji se povezujemo i reagujemo jedni na druge. Jedna od najčešćih pojava u vezama je situacija u kojoj se jedan partner emocionalno ili fizički povuče, a drugi počne intenzivno da “ganja” ili pokušava da ponovo uspostavi bliskost. Ovo ponašanje može delovati iracionalno na površini, ali ima duboke korene u ljudskoj psihologiji, obrascima vezivanja i međusobnoj dinamici u odnosima.
Psihološki koreni reakcije na udaljavanje
1. Teorija vezivanja
Jedan od ključnih razloga zašto ljudi tako reaguju na udaljavanje partnera leži u teoriji vezivanja. Ova teorija, razvijena od strane psihologa Džona Boulbija, objašnjava kako naše prve veze s roditeljima oblikuju naš stil vezivanja u odraslim odnosima.
- Siguran stil vezivanja: Osobe sa sigurnim stilom vezivanja obično se osećaju udobno u bliskim odnosima i manje su sklone intenzivnom “ganjanju” kada partner postane distanciran.
- Anksiozni stil vezivanja: Osobe s anksioznim stilom vezivanja imaju dubok strah od napuštanja i često reaguju panično kada osete da se partner povlači. U tom slučaju, “ganjanje” postaje njihov način da pokušaju da povrate bliskost i sigurnost.
- Izbegavajući stil vezivanja: Izbegavajuće osobe su često te koje se povlače, jer imaju tendenciju da osećaju nelagodu u previše intimnim situacijama. Ovo povlačenje može nesvesno izazvati paniku kod njihovih partnera s anksioznim stilom vezivanja.
2. Biološki odgovori na stres
Udaljavanje partnera aktivira stresni odgovor u telu, naročito kod osoba koje se osećaju emocionalno zavisnim od svog partnera. Kada osetimo da nas neko na koga se oslanjamo emotivno ili fizički iznenada napušta, telo ulazi u stanje “bori se ili beži”. U ovom slučaju, “borba” se manifestuje kao potreba da jurimo partnera i pokušamo da ga zadržimo.
3. Strah od gubitka kontrole
Udaljavanje partnera može izazvati osećaj gubitka kontrole kod drugog partnera. Ljudi često imaju potrebu za predvidljivošću i sigurnošću u svojim vezama, a kada se partner povuče, taj osećaj stabilnosti biva ugrožen. “Ganjanje” postaje pokušaj da se vrati osećaj kontrole nad situacijom.
4. Potreba za validacijom
Udaljavanje partnera često otvara duboke nesigurnosti i strahove od toga da nismo dovoljno voljeni ili cenjeni. U tom trenutku, “ganjanje” nije samo pokušaj da se partner fizički ili emocionalno vrati, već i da se potvrdi naša vrednost i značaj u njegovim očima.
Dinamička perspektiva odnosa
1. Fenomen potjere i povlačenja
Ova dinamika u vezi poznata je kao “potjera i povlačenje”. Jedan partner se povlači jer oseća potrebu za prostorom, dok drugi to doživljava kao pretnju vezi i postaje previše fokusiran na ponovno uspostavljanje kontakta. Što se više jedan partner povlači, drugi intenzivnije juri, što stvara začarani krug.
2. Izazivanje reakcije kod povučenog partnera
Udaljavanje često izaziva nesvesnu želju da se izazove reakcija kod povučenog partnera. Potjera može biti način na koji partner pokušava da izazove emocionalnu reakciju – bilo to ljutnju, frustraciju ili priznanje – jer čak i negativna reakcija deluje kao znak povezanosti.
3. Moćna neravnoteža
Kada se partner povuče, dinamika moći u vezi se pomera. Partner koji “ganja” oseća se u podređenom položaju, dok povučeni partner preuzima kontrolu, često nesvesno. Ovo može dodatno pojačati osećaj nesigurnosti kod “gonioca”, koji se zatim trudi još više.
Društvene i kulturne norme
U nekim kulturama i društvima, postoji pritisak na održavanje veze po svaku cenu, što dodatno doprinosi ponašanju “ganjanja”. Strah od osude, neuspeha ili osećaj da je veza definicija sopstvene vrednosti može pojačati reakciju jednog partnera na povlačenje drugog.
Kako prekinuti začarani krug?
1. Razumevanje vlastitih emocija
Prvi korak je introspekcija. Partner koji juri treba da razume svoje motive – da li je to strah od napuštanja, nesigurnost ili nešto drugo? Razumevanje ovih emocija pomaže u upravljanju sopstvenim reakcijama.
2. Komunikacija
Otvorena i iskrena komunikacija ključ je za razrešavanje ove dinamike. Umesto da reaguje panično na povlačenje, “gonioc” može pokušati da izrazi svoje osećaje i potrebe mirno i sa poštovanjem.
3. Održavanje sopstvene individualnosti
U zdravim odnosima, oba partnera zadržavaju svoju individualnost. Važno je da svaki partner ima svoje hobije, interese i društveni krug kako bi se smanjila emocionalna zavisnost od druge osobe.
4. Terapija za parove
Ako je dinamika previše intenzivna ili dugotrajna, terapija za parove može pomoći u identifikaciji uzroka problema i pružanju strategija za obnovu ravnoteže u vezi.
Razlika u percepciji povlačenja među polovima
1. Muški odgovor na povlačenje
Kod muškaraca je povlačenje često povezano s potrebom za prostorom i obradom sopstvenih misli i osećanja. Oni se mogu povući ne zato što žele da ugroze vezu, već zato što im je potreban trenutak samoće da bi se emocionalno resetovali. Ovo može biti pogrešno protumačeno od strane partnerki koje to doživljavaju kao odbijanje.
2. Ženska reakcija na povlačenje
Žene, s druge strane, imaju tendenciju da traže emocionalnu povezanost i rešenje kroz razgovor. Kada osete udaljavanje, često postaju proaktivne, pokušavajući da “poprave” situaciju. Ovaj različit pristup često stvara nesporazume, jer što više žene pokušavaju da razgovaraju, to se muškarci mogu više povući.
Psihološke posledice “potjere i povlačenja”
1. Osećaj iscrpljenosti
Za partnera koji “ganja”, konstantno ulaganje energije u povratak bliskosti može izazvati emocionalnu i fizičku iscrpljenost. Ovo može dovesti do osećaja bespomoćnosti i frustracije.
2. Stvaranje emocionalnog zida
Kod partnera koji se povlači, stalna potjera može izazvati osećaj pritiska i nelagode, što dodatno povećava distancu. Umesto da se približi, povučeni partner može razviti emocionalni zid kako bi se zaštitio od osećaja preopterećenosti.
Kako rešiti ovaj problem?
1. Razumevanje ličnih granica
Povlačenje nije uvek znak odbijanja. Nekada je partneru potreban prostor da obradi svoje misli ili osećanja. Razumevanje i poštovanje ovih granica može pomoći u smanjenju anksioznosti i smirivanju dinamike “potjere i povlačenja”.
2. Rad na sopstvenom unutrašnjem miru
Partner koji osjeća potrebu za “ganjanjem” treba da radi na jačanju sopstvene emocionalne stabilnosti. To uključuje tehnike opuštanja, meditaciju i rad na izgradnji samopouzdanja. Kada osećamo sigurnost u sebi, manje smo skloni da paničimo zbog partnerovog povlačenja.
3. Postavljanje jasne komunikacije
Umesto da reagujemo impulsivno na distancu, važno je postaviti temelje otvorene komunikacije. Pitanja poput: “Da li ti je potrebno malo vremena za sebe?” mogu otvoriti prostor za razumevanje, umesto nesporazuma.
4. Terapija i zajednički rad
Ako je ovaj obrazac ponavljajući i izaziva velike probleme u vezi, terapija za parove može biti od pomoći. Stručnjak može pomoći partnerima da bolje razumeju svoje reakcije i razviju strategije za prevazilaženje problema.