– Znaš da ne smijem ništa masno!
Trigliceridi i holesterol su dva ključna tipa lipida (masti) u ljudskom organizmu, koja igraju vitalnu ulogu u različitim telesnim funkcijama, ali istovremeno mogu predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik ako su prisutni u neprikladnim količinama. Iako su oba ova lipida esencijalna za pravilno funkcionisanje tela, višak triglicerida i holesterola može doprineti razvoju ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti, kao što su ateroskleroza, infarkt miokarda, moždani udar i druge bolesti srca. Razumevanje njihovih funkcija, kako se regulišu u telu i kako njihov balans utiče na zdravlje može pomoći u prevenciji ovih oboljenja i unapređenju opšteg zdravlja.
Trigliceridi
Trigliceridi su vrsta lipida koja se nalazi u krvi i koji se takođe skladište u masnim ćelijama. U osnovi, trigliceridi su molekuli koji se sastoje od tri masne kiseline povezane sa molekulom glicerola. Ovaj oblik masti je najčešći način na koji telo skladišti energiju koju ne koristi odmah, pa kada jedemo više kalorija nego što nam je potrebno, višak kalorija se pretvara u trigliceride i pohranjuje u masnim tkivima.
Funkcija triglicerida
Trigliceridi imaju nekoliko funkcija u organizmu. Oni su osnovni izvor energije za telo, naročito za mišiće i druge organe. Kada je organizmu potrebna energija, hormoni stimulišu oslobađanje triglicerida iz masnih ćelija, koji se zatim razlažu u krvi i koriste kao gorivo za telo. Ovo je naročito važno kada su rezerve energije, kao što su ugljeni hidrati, snižene, na primer tokom posta ili fizičkog napora.
Normalne vrednosti triglicerida
Preporučeni nivoi triglicerida u krvi obično se mere pomoću krvnih testova. Nivoi triglicerida u krvi se obično klasifikuju na sledeći način:
- Normalno: manje od 150 mg/dl
- Previsoko: 150–199 mg/dl
- Visoko: 200–499 mg/dl
- Vrlo visoko: 500 mg/dl i više
Kada su trigliceridi u krvi previsoki, povećava se rizik od razvoja ateroskleroze, što može dovesti do ozbiljnih bolesti srca. Ujedno, visoki trigliceridi mogu biti pokazatelj drugih zdravstvenih problema, poput dijabetesa tipa 2, bolesti bubrega i bolesti jetre.
Faktori koji utiču na nivo triglicerida
Postoji mnogo faktora koji mogu uticati na nivo triglicerida u krvi, uključujući:
- Prekomerna konzumacija kalorija: Kada unosimo više kalorija nego što je telu potrebno, višak kalorija se skladišti u obliku triglicerida. Osobito prekomerni unos ugljenih hidrata i masti može povećati nivo triglicerida.
- Pretilost: Osobe koje imaju višak telesne težine ili su gojazne obično imaju povišene nivoe triglicerida.
- Nedostatak fizičke aktivnosti: Sedentarni način života, odnosno nedostatak fizičke aktivnosti, može dovesti do povećanja triglicerida u krvi.
- Alkohol: Prekomerna konzumacija alkohola može dramatično povisiti nivo triglicerida.
- Bolesti: Određene bolesti, kao što su dijabetes tipa 2, bolesti jetre, bolesti bubrega i hipotiroidizam, mogu doprineti povišenju triglicerida.
- Genetika: U nekim slučajevima, povišeni nivoi triglicerida mogu biti povezani sa genetskim faktorima.
Lečenje i prevencija visokih triglicerida
Ako su trigliceridi povišeni, preporučuju se promene u načinu života koje uključuju:
- Zdrav način ishrane: Smanjenje unosa zasićenih masti, trans masti i rafinisanih ugljenih hidrata, dok se povećava unos vlakana i zdravih masti, poput omega-3 masnih kiselina koje se nalaze u ribi, orasima i semenkama.
- Fizička aktivnost: Redovno vežbanje, poput brze šetnje, vožnje bicikla ili plivanja, može pomoći u smanjenju triglicerida.
- Kontrola težine: Gubitak telesne težine može drastično smanjiti nivo triglicerida, a takođe i smanjiti rizik od drugih bolesti.
- Ograničavanje alkohola: Ako imate visok nivo triglicerida, smanjenje ili potpuno izbegavanje alkohola može pomoći u kontroli nivoa triglicerida.
- Medikamenti: U nekim slučajevima, lekovi kao što su fibrati, statini ili niacin mogu biti propisani kako bi se smanjio nivo triglicerida.
Holesterol
Holesterol je mast koja se nalazi u svakoj ćeliji ljudskog tela. Služi kao građevinski materijal za ćelijske membrane, a takođe je i prekursor za proizvodnju hormona, vitamina D i žučnih kiselina koje pomažu u varenju hrane. Holesterol nije topiv u vodi, pa se transportuje kroz krv pomoću lipoproteina, koji su molekuli sastavljeni od masti i proteina.
Vrste holesterola
Postoje dve glavne vrste holesterola koje je važno razlikovati kada govorimo o zdravlju srca:
- LDL (low-density lipoprotein), poznat kao „loš“ holesterol, je vrsta holesterola koji se taloži na zidovima arterija, stvarajući plakove. Ovi plakovi mogu uzrokovati sužavanje arterija, što dovodi do ateroskleroze i povećava rizik od srčanih bolesti.
- HDL (high-density lipoprotein), poznat kao „dobar“ holesterol, pomaže u uklanjanju LDL holesterola iz krvi, transportujući ga nazad u jetru gde se razgrađuje i izlučuje iz tela. Viši nivo HDL holesterola obično je povezan sa manjim rizikom od srčanih bolesti.
Normalne vrednosti holesterola
Idealni nivo holesterola u krvi zavisi od različitih faktora, uključujući godine, pol i druge zdravstvene parametre. Generalno, preporučene vrednosti su:
- Ukupni holesterol: Manje od 200 mg/dl smatra se normalnim. Vrednosti između 200 i 239 mg/dl su na granici povišenog rizika, dok su vrednosti od 240 mg/dl i više visok rizik.
- LDL holesterol: Manje od 100 mg/dl je idealno. Vrednosti od 100 do 129 mg/dl su prihvatljive, dok su vrednosti iznad 160 mg/dl visok rizik.
- HDL holesterol: Više od 60 mg/dl smatra se zaštitnim nivoom. Vrednosti ispod 40 mg/dl kod muškaraca i ispod 50 mg/dl kod žena su povezane sa većim rizikom od bolesti srca.
Faktori koji utiču na nivo holesterola
Slično trigliceridima, nivo holesterola u krvi takođe zavisi od nekoliko faktora:
- Ishrana: Unos zasićenih masti i trans masti može povećati nivo LDL holesterola, dok unos nezasićenih masti (poput onih u maslinovom ulju i orašastim plodovima) može povećati HDL holesterol.
- Telesna aktivnost: Fizička aktivnost pomaže u povećanju nivoa HDL holesterola i smanjenju LDL holesterola.
- Težina: Prekomerna telesna težina može dovesti do povećanja LDL holesterola i smanjenja HDL holesterola.
- Genetika: U nekim slučajevima, visoki nivo holesterola može biti nasledan, što znači da se osoba može roditi sa tendencijom za visok holesterol, čak i uz zdrav način života.
- Pušenje i alkohol: Pušenje smanjuje nivo HDL holesterola, dok prekomerna konzumacija alkohola može povisiti nivo triglicerida i holesterola.
Lečenje visokog holesterola
Ako su nivoi holesterola povišeni, preporučuje se promene u načinu života, kao što su:
- Zdravija ishrana: Smanjenje unosa zasićenih masti, trans masti i holesterola, dok se povećava unos vlakana i zdravih masti.
- Fizička aktivnost: Redovno vežbanje pomaže u povećanju HDL holesterola i smanjenju LDL holesterola.
- Kontrola težine: Smanjenje telesne mase može pomoći u smanjenju LDL holesterola i triglicerida.
- Medikamenti: Ako promene u načinu života nisu dovoljne, lekovi poput statina, fibrata i drugih mogu biti propisani za snižavanje nivoa holesterola.
Zaključak
Trigliceridi i holesterol su ključni faktori u održavanju zdravlja, ali njihovi povišeni nivoi mogu povećati rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti. Razumevanje uloge ovih lipida u telu, njihovih normalnih vrednosti i faktora koji utiču na njihov nivo može pomoći u prevenciji mnogih zdravstvenih problema. Uz odgovarajući način života, ishranu, fizičku aktivnost i, ako je potrebno, medicinsku intervenciju, možemo održati zdrav nivo triglicerida i holesterola, čime se značajno smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova.
