U posljednje vrijeme svjedoci smo trenda koji je prisutan u Srbiji, a to je da se mladoženje sa sela žene Albankama. Kako postoji mišljenje da su albanke žene za kuću, spremne da budu majke tako tradicionalni srbi se odlučuju da se ožene albankama. Danas imamo jednu takvu priču.
Život na Pešterskoj visoravni: Priča o Albanskoj zajednici u Srbiji
Roza Popadić stigla je u selo Buđevo iz Skadra pre više od decenije i po, i samo je jedna od brojnih Albanki koje su svoju sreću potražile u ovim krajevima udajući se za Srbe.
Priča o Rozinom putovanju i prilagođavanju životu na Pešterskoj visoravni oslikava širu sliku socijalne kohezije i kulturne integracije u ruralnim područjima Srbije.
Odluka da napusti grad u kojem ima more i sve što joj je potrebno nije bila laka. “Nisam se mnogo pokajala što sam došla ovde, samo na početku, ali sad ne”, kaže Roza, osvrćući se na neizvesnost s kojom se suočila pri dolasku.
Grad Skadar, poznat po svojoj bogatoj kulturnoj baštini i blizini Jadranskog mora, nudi potpuno drugačiji način života u poređenju sa izazovima ruralne Srbije. No, Roza je uspela da prebrodi početne prepreke i sada se oseća kao deo lokalne zajednice.
Prve godine su joj bile teške zbog jezika i klime, ali sada, nakon što je savladala jezičke barijere i privikla se na život na selu, nema problema. Jezici su često najznačajnija barijera u procesu integracije, ali uz podršku supruga Milanka i lokalne zajednice, Roza je uspela da savlada srpski jezik.
Ovakve priče o jezičkoj asimilaciji često ispunjavaju srce nadom, jer pokazuju ljudsku sposobnost da se prilagode novim okolnostima.
Roza i njen suprug Milanko Popadić izrodili su troje djece – ćerku i dva sina. Milanko ističe kako je imao mnogo devojaka pre Roze, ali nijedna nije htela da dođe na selo.
“Sve naše su nešto drugo htele, a meni je toliko bilo žao da napustim selo, ovaj naš kraj, i imamo ovde baš dosta zemlje. Moji drugari su počeli da sklapaju brakove sa Albankama. Tako sam upoznao Rozu i uzeli smo se za osam dana”, objašnjava Milanko.
Ovakve priče nisu retke u ovim krajevima, gde muškarci često teško nalaze partnerke spremne da prihvate seoski način života.
Život u selu zahteva od Roze i Milanka mnogo rada i posvećenosti, ali oni su pronašli balans i dodatnu sreću u jednostavnom načinu života. Dok Milanko priprema drva za zimu, Roza se bavi kućnim poslovima. “Kuvamo, čistimo, peremo, bo’me ima puno posla, ali lep je život na selu”, kaže Roza.
Ova svakodnevna rutina ujedno je i način očuvanja tradicije, koja je u urbanim sredinama često zaboravljena.
Iako se temperature zimi spuštaju i do minus 30 stepeni, Roza se navikla na oštru peštersku klimu, iako je dolazak iz toplijeg kraja bio šok. Ovaj prilagodbeni proces dodatno je ojačao njen karakter i pokazao da, uz dovoljno volje i ljubavi, čak i najhladniji dani mogu biti prevaziđeni.
Zahvaljujući inicijativi udruženja Stara Raška, mnoge Albanke iz Skadra, čije obitelji imaju korijene u Srbiji ili Crnoj Gori, udale su se za Srbe u ovom području. Mnoge od tih žena napustile su udobnost gradskog života za izazove ruralnog sela.
Ova inicijativa ne samo da je donela nove živote u ovim krajevima, već je i pružila mogućnost ženama iz Albanije da pronađu novu porodicu i dom.
Roza je uspela da nauči kako da organizuje slavu, što je čini ponosnom. “Super nam je dok spremamo slavu, baš je lepo – slava je slava. Slavimo Nikoljdan”, kaže ona.
Ova vrsta kulturne razmene obogaćuje zajednicu, stvarajući mostove između različitih tradicija i omogućavajući svima da dele i uče jedni od drugih.
Momir Kovačević iz udruženja „Stara Raška“ ključna je figura u povezivanju ovih ljudi. „Svaki brak je važan, a u ovim seoskim uslovima još više. Zahvaljujući njima, otvorena je škola koja je bila zatvorena 12 godina. To je značajno za zajednicu“, ističe Momir.
Ovaj pozitivan demografski trend ukazuje na mogućnost revitalizacije ruralnih zajednica kroz socijalnu i kulturnu integraciju.
On pojašnjava da je prva devojka iz Albanije koja se doselila povukla i druge žene za sobom, te sada u Sjenici imamo 52 braka i preko 120 dece, što čini značajan postotak lokalnog stanovništva. Ovakvi demografski podaci ne samo da oživljavaju zajednice već i pružaju mogućnosti za razvoj lokalne ekonomije i infrastrukture.
Ova priča o integraciji i međusobnom razumevanju na Pešterskoj visoravni ne samo da je promenila živote Rozine porodice, već je i revitalizovala čitave zajednice. Ljubav, tolerancija i spremnost da se preuzme rizik u potrazi za boljim sutra pokazuju kako pojedinci mogu promeniti društvo na bolje.
Priča poput Rozine pokazuje kako ljubav i želja za boljim životom mogu premostiti kulturne i jezičke barijere, stvarajući nove zajednice koje cvetaju unutar tradicionalnih okvira, ali s pogledom ka budućnosti. Ova iskustva su dragocena i inspirativna, pokazujući kako se različitosti mogu pretvoriti u prednosti kroz razumevanje i zajednički rad.
