Godina 1978. donela je pravu revoluciju na jugoslovenskoj rock sceni kada su se Rajko Kojić, Miša Aleksić i bubnjar Vicko Milatović, koji su ranije svirali zajedno u „SOS“-u, udružili sa Borom Đorđevićem, članom grupe „Rani mraz“. Ta saradnja stvorila je legendarni bend „Riblja čorba“, koji je ubrzo postao sinonim za energičan rock zvuk i beskompromisne tekstove.
Njihov prvi singl, „Lutka sa naslovne strane“, odmah je osvojio publiku, što je bend lansiralo među najpopularnije muzičke sastave u zemlji. Đorđević je, želeći da dodatno obogati zvuk grupe, došao na ideju da uključi još jednog gitaristu. Zahvaljujući Rajkovoj preporuci, u bend je stigao i Momčilo Bajagić Bajaga, čiji doprinos je doprineo specifičnom, prepoznatljivom stilu koji je od tada krasio „Riblju čorbu“.
Rajko Kojić je sa „Ribljom čorbom“ postigao vrhunac svoje muzičke karijere, doprinoseći stvaranju pet studijskih albuma i jednog albuma sa živih nastupa. Njegovo gitarističko umeće, posebno istaknuto u solo deonici pesme „Kad hodaš,“ ostalo je zapamćeno kao jedno od najlepših u istoriji jugoslovenskog rocka. Ipak, uprkos velikim uspesima, razmirice unutar benda dovele su ga do odluke da 1984. godine napusti „Riblju čorbu,“ završavajući tako jednu značajnu fazu svog života i karijere.
Razlaz u bendu bio je izazvan različitim razlozima. Dok su neki članovi smatrali da se Bajaga sve više posvećuje svom solo projektu, kružile su i glasine da su Bajaga i Rajko odbili nastupe u Grčkoj na hotelima, smatrajući da bi takva scena narušila njihov ugled. Nažalost, Rajko se u to vreme suočavao s ozbiljnim problemom zavisnosti, što je godinama predstavljalo veliki teret za njega i na kraju ostavilo trajne posledice na njegov život.
Rajko je, uprkos izazovima, uspeo da objavi svoj solo album, za koji su Bora i Bajaga napisali nekoliko pesama. Takođe je dao svoj doprinos albumu „Jahači magle“ sa Bajaginim „Instruktorima.“ Nakon tih projekata, povukao se iz javnosti i vratio mirnijem životu u svom rodnom selu, gde je proveo poslednje godine. Njegova smrt 1997. godine ostavila je dubok trag na jugoslovenskoj rock sceni, a njegovo stvaralaštvo i danas inspiriše brojne muzičare.
Grupa „Riblja Čorba“ jedna je od najznačajnijih rock grupa na prostoru bivše Jugoslavije, ostavljajući dubok trag u muzičkoj istoriji Balkana. Nastala je 1978. godine kada su se udružili talentovani muzičari iz različitih bendova, uključujući Rajka Kojića, Mišu Aleksića i Vicka Milatovića, koji su ranije svirali zajedno u sastavu „SOS“, i Boru Đorđevića, pevača i tekstopisca iz grupe „Rani mraz“. Njihov spoj energije, kreativnosti i nesputanog izraza formirao je bend koji je ubrzo postao popularan širom Jugoslavije, poznat po provokativnim tekstovima i specifičnom zvuku koji je izazivao i privlačio pažnju publike.
Prvi singl „Riblje Čorbe“ – „Lutka sa naslovne strane“ – postigao je ogroman uspeh i brzo postao hit. Đorđevićevi tekstovi, oštri i često kritički nastrojeni prema društvenim temama, donosili su potpuno nov pristup muzici i postavljali bend na posebno mesto na sceni. U želji da obogati muzički izraz, Bora je pozvao još jednog gitaristu, Momčila Bajagića Bajagu, koji je bendu dodao još jednu dimenziju i pomogao da se stvori njihov prepoznatljiv stil. Rani albumi „Riblje Čorbe“ kao što su „Kost u grlu“ i „Pokvarena mašta i prljave strasti“ postigli su ogroman uspeh, a pesme s tih albuma ubrzo su postale klasici. Muzika „Riblje Čorbe“ kombinovala je oštre gitarske rifove sa dubokim, društveno angažovanim tekstovima, pružajući publici mešavinu bunta i introspekcije. Bora Đorđević nije se libio da otvoreno progovori o političkim i socijalnim pitanjima, pa su zbog toga neki tekstovi benda bili cenzurisani, što je samo dodatno podstaklo interesovanje javnosti.
Uprkos izazovima i unutrašnjim nesuglasicama, bend je nastavio da stvara muziku i ostaje aktivan tokom 1980-ih, a svaka nova ploča dobijala je sve veću pažnju. Albumi kao što su „Mrtva priroda“, „Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“ i „Buvlja pijaca“ obeležili su osamdesete i učvrstili reputaciju „Riblje Čorbe“ kao jedne od najvažnijih grupa na tadašnjoj rock sceni. Njihovi koncerti postali su legendarni zbog energije i atmosfere koje su donosili, a brojna publika verno ih je pratila širom Jugoslavije. Svaki nastup predstavljao je pravi muzički spektakl, dok su Đorđevićev provokativni nastup i harizma dodatno doprinosili njihovoj popularnosti. Međutim, tokom godina, došlo je i do unutrašnjih promena u sastavu benda. Rajko Kojić, jedan od ključnih gitarista, napustio je bend sredinom osamdesetih zbog različitih nesuglasica, dok je Bajaga, zbog posvećenosti svom solo projektu, odlučio da se povuče iz grupe. Bez obzira na te promene, „Riblja Čorba“ nastavila je da proizvodi muziku i održava koncerte, pridobijajući i nove generacije slušalaca.
Devedesete godine bile su burne i za grupu i za društvo u celini. Bora Đorđević se sve više uključivao u političke aktivnosti i javne debate, što je ostavilo traga na radu benda. Njegovi tekstovi i dalje su bili provokativni i često su reflektovali turbulente društvene promene tog vremena. Neki fanovi su podržavali Đorđevićeve stavove, dok su drugi smatrali da su političke teme previše zastupljene u njihovoj muzici. Ipak, „Riblja Čorba“ je ostala relevantna i nastavila da privlači publiku širom Balkana.
Tokom svog postojanja, bend je izdao mnogobrojne albume i pesme koje su ostale omiljene među fanovima, a tekstovi su citirani i interpretirani kroz različite generacije. „Riblja Čorba“ uspela je da prevaziđe okvire rock muzike i postane deo kulture Balkana, izražavajući misli i osećanja brojnih ljudi kroz direktan i beskompromisan izraz. Iako su se njihovi stavovi i tematski pristupi vremenom menjali, bend je zadržao autentičnost i ostao veran svom prepoznatljivom stilu.
Nasleđe „Riblje Čorbe“ i dalje je prisutno u muzici i kulturi regiona. Pesme poput „Lutka sa naslovne strane“, „Kad hodaš“ i „Dva dinara druže“ ostale su upamćene kao klasici rock muzike, a njihova energija i poruka odjekuju i danas. „Riblja Čorba“ nije bila samo muzički fenomen; predstavljala je glas generacije koja je kroz njihove pesme izražavala svoje stavove, nezadovoljstva i nade. Kroz sve uspone i padove, kontroverze i promene, grupa je ostala simbol autentičnog rock izraza i kulturni fenomen Balkana, čiji se uticaj oseća i danas.
