Na današnjem repertoaru imamo jedan praznik kojeg njeguje srpska pravoslavna crkva. Radi se o tradiciji koja je u nekim krajevima pomalo zaboravljena, no starije generacije dobro znaju za ovaj dan. Radi se o danu koji je posvećen prepodobnom Jevtimiju Velikom a evo koji običaji prate ovaj dan.
Prepodobni Jevtimije Veliki: Zaštitnik slabih i nesrećnih
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Prepodobnog Jevtimija Velikog, svetitelja iz petog veka koji se smatra zaštitnikom slabih i nesrećnih ljudi. Jevtimije Veliki je rođen u jermenskom gradu Melitini, blizu reke Eufrat, i od malih nogu pokazivao je sklonost ka duhovnom životu.
Već kao mladić, odlučio je da se zamonaši i posveti život strogim pravilima monaštva. Njegov put do svetosti nije bio jednostavan; bio je ispunjen izazovima, ali i posvećenjem koje je nadahnulo mnoge.
Jevtimije je oko sebe okupio mnoge učenike, među kojima su bili i budući svetitelji kao što su Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni i Teoktist. Njegova duhovna snaga i posvećenost inspirisali su mnoge, a predanje navodi da je Jevtimije bio veliki čudotvorac.
Izgonio je demone, lečio teške bolesti, pa čak i izvodio vodu u sušnim pustinjama. Njegove čudesne moći nisu bile samo mit; brojne priče i zapisi iz tog vremena potvrđuju njegovu sposobnost da pomogne ljudima u nevolji.
Jedna od najvažnijih lekcija koje je prenosio svojim učenicima bila je važnost života ispunjenog trudom i radom. Jevtimije je često govorio: “Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud.” Ova izreka i danas nosi snažnu poruku o etici rada i zajedništva.
Pored pećine u kojoj je živeo, izgrađen je manastir koji je postao centar duhovnog života i ostao to i dugo nakon njegove smrti. Taj manastir nije bio samo verski objekat, već i mesto okupljanja, učenja i pomoći za sve koji su došli u potrazi za duhovnim vođstvom.
Jevtimije je umro 473. godine, a njegovoj sahrani prisustvovao je jerusalimski patrijarh Anastasije. Prema pričama, patrijarh je morao čekati ceo dan dok su brojni vernici celivali svetitelja. Ovaj događaj pokazuje koliko je Jevtimije bio voljen i poštovan među ljudima.
Sedmi dan nakon smrti, prema predanju, pojavio se svom učeniku Domentijanu kao simbol svetlosti i radosti. Ovakve priče doprinose razumijevanju njegove svetosti i uticaja na zajednicu, čak i nakon njegove smrti.
Običaji vezani za ovaj dan naglašavaju važnost pomaganja potrebitima. Smatra se velikim grehom oterati prosjaka sa praga ili odbiti pomoć onome ko je traži. Narod veruje da će uvrediti Jevtimija Velikog ukoliko zanemare pomoć drugima, što bi moglo rezultirati životom bez njegovog blagoslova.
Praznik Prepodobnog Jevtimija Velikog predstavlja podsjetnik na značaj solidarnosti i ljubavi prema bližnjem, vrednosti koje su temelj našeg društva.
Jevtimijeva poslednja zapovest pre smrti bila je da kapije manastira ostanu otvorene za sve putnike namernike, pokazujući njegovu duboku ljubav i poštovanje prema ljudima. Ova otvorenost i danas inspiriše mnoge zajednice da neguju vrednosti gostoprimstva i saosećanja.
Prepodobni Jevtimije Veliki ostaje večni simbol zaštite slabih i nesrećnih, a njegov praznik podseća vernike na važnost davanja i humanosti u svakodnevnom životu. Njegova poruka i dalje odzvanja kroz vekove, pozivajući svakog pojedinca da bude deo zajednice koja pomaže i podržava jedni druge.
