Lokalni mediji izvestili su da je eksplicitni prizor snimljen u hitnoj pomoći bolnice u gradu Pijura na sjeverozapadu zemlje.
–Doktor je uhvaćen u intimnom odnosu sa medicinskom sestrom pred pacijentima koji čekaju na pomoć – izjavio je autor snimka.
Komentari ispod objave su uglavnom bili oštri i osudili su ponašanje medicinskog osoblja.
–Trebalo bi da odu u hotel – napisao je jedan korisnik.
–Ovo je previše – dodao je drugi korisnik.
Bolnica nije dala zvaničan komentar o incidentu koji se dogodio tokom radnog vremena.
BONUS PRIČA:
U malom selu po imenu Čudnovitkovac, živela je bakica po imenu Anđelija. Ona je bila poznata po svojoj strastvenoj ljubavi prema baštovanstvu i još većoj ljubavi prema pričama koje je volela da deli s meštanima. Ali najviše od svega, bila je poznata po svom neverovatno neposlušnom papagaju, Marku.
Marko je bio papagaj kakvog niste mogli ni da zamislite. Umesto da ponavlja lepe reči i pesmice, on je voleo da oponaša sve glasove koje je čuo u selu. Znao je da oponaša i Đoku, seoskog pekara, kako viče: „Sveže kiflice!“, i Maricu, prodavačicu na pijaci, koja je stalno ponavljala: „Dva dinara, nije skupo!“. No, najviše od svega, voleo je da imitira Mileta, seoskog poštara, koji je bio poznat po svom dugom i glasnom zvižduku dok vozi bicikl.
Jednog sunčanog jutra, dok je bakica Anđelija zalivala svoje ruže, Marko je odlučio da napravi malu šalu. Imitirao je Mileta poštara tako uverljivo da je bakica bila ubeđena da joj je stiglo pismo. Odložila je zalivku i požurila prema kapiji, ali Mileta nigde nije bilo. Umesto toga, ugledala je Marka kako se smeje svojim pernatim smehom.
„O, ti nestašni papagaju!“, rekla je bakica, „Jednog dana ćeš me dovesti do ludila!“
Marko je samo nastavio da se smeje, a bakica se vratila svojim ružama, pomislivši kako bi bilo lepo da joj jednog dana stvarno stigne neko pismo.
No, sledećeg dana, Marko je imao još veći plan. Dok je bakica bila u kući, papagaj je počeo da oponaša glasove svih meštana, sve odjednom. Ubrzo je bakica čula glasove Đoke pekara, Marice prodavačice i, naravno, Mileta poštara. Izgledalo je kao da je čitavo selo došlo pred njenu kapiju.
„Šta se dešava?“, pitala se bakica i izašla napolje.
Kada je izašla, nije mogla da veruje svojim očima. Pred njenom kapijom stajali su svi njeni prijatelji iz sela, svi zbunjeni i smeškajući se. I svi su, naravno, čuli Marka kako oponaša njihove glasove.
„Bakice Anđelija“, reče Mile, „došli smo da vidimo ovog tvog čarobnog papagaja. Izgleda da nas je sve doveo ovde svojim šalama!“
Bakica se nasmejala i rekla: „Pa, izgleda da je Marko danas odlučio da priredi zabavu za celo selo!“
Od tog dana, Marko je postao prava zvezda sela Čudnovitkovac. Meštani su dolazili kod bakice Anđelije da vide šta će papagaj sledeće uraditi. Marko je uživao u svojoj pažnji i nastavio da zabavlja sve svojim imitacijama.
Jednog dana, dok je selo bilo u punom smehu zbog Markovih šala, bakica Anđelija je dobila pravo pismo. Bio je to poziv na baštovanski sajam u glavnom gradu, gde su je pozvali da predstavi svoje prelepe ruže.
„Vidiš, Marko“, rekla je bakica sa osmehom, „tvoje šale su mi ipak donele sreću!“
I tako je selo Čudnovitkovac nastavilo da uživa u šalama neposlušnog papagaja Marka, dok je bakica Anđelija pripremala svoje ruže za veliki sajam. Svi su bili srećni, a Marko je, naravno, ostao glavna zvezda sela.
