Doktor Aleksandar Pavlović Marković, priznati stručnjak za internu medicinu, specijalizovan za gastroenterologiju i hepatologiju, istakao je ključnu ulogu probavnog sistema u očuvanju celokupnog zdravlja i otpornosti organizma. Govoreći o vezi između životnog stila i zdravlja želuca i creva, doktor je ukazao na štetne posledice koje nezdrave navike mogu imati na ove vitalne organe. Naveo je da brojni zdravstveni problemi, pa čak i ozbiljna oboljenja, često imaju koren u lošim prehrambenim odlukama, hroničnom stresu i nedostatku redovnog kretanja, što može narušiti funkcionalnost creva i izazvati poremećaje u radu drugih organa.
U emisiji „Ordinacija“, koja se emituje na YouTube kanalu RTS-a, doktor Pavlović je detaljno raspravljao o tome kako dolazi do razvoja oboljenja creva i ukazao na izazove sa kojima se lekari suočavaju u njihovom prepoznavanju.
Prema njegovim rečima, velika većina pacijenata, čak 80%, pati od funkcionalnih poremećaja creva – stanja u kojima simptomi poput bolova u stomaku, dijareje ili zatvora ne prate jasni fizički dokazi o postojanju bolesti. Suprotno tome, samo 20% slučajeva obuhvata ozbiljnija organska oboljenja, poput čireva, zapaljenskih bolesti creva, reumatoidnog artritisa, kancera ili ciroze jetre. Doktor je naglasio koliko je važno razlikovati ova stanja, jer funkcionalni problemi često zahtevaju drugačiji pristup u tretmanu.
U emisiji „Ordinacija“, koja se prikazuje na YouTube kanalu RTS-a, doktor Pavlović je opširno govorio o razvoju oboljenja creva, osvrćući se na poteškoće sa kojima se lekari susreću prilikom dijagnostikovanja ovih stanja.
Prema njegovim istraživanjima, većina pacijenata – njih 80% – dolazi s funkcionalnim poremećajima creva. Ova stanja karakterišu simptomi poput bolova u stomaku, dijareje ili zatvora, ali bez jasnih fizičkih pokazatelja organskog oboljenja. S druge strane, samo 20% pacijenata ima ozbiljnije bolesti, poput čireva, zapaljenskih bolesti, reumatoidnog artritisa, kancera ili ciroze jetre.
Doktor Pavlović takođe naglašava ključnu ulogu crevnog mikrobioma – ogromne zajednice mikroorganizama koji nastanjuju creva. Ovi mikrobi, koji čine čak 90% ćelija našeg tela, igraju vitalnu ulogu u regulaciji imunog sistema, metabolizma i čak emocionalnog stanja. On upozorava da neadekvatna ishrana, stres i nezdrav način života mogu narušiti ovu delikatnu ravnotežu, što često vodi ka probavnim tegobama i povećanom riziku od razvoja ozbiljnih oboljenja. Briga o mikrobiomu, zaključuje doktor, nije samo pitanje zdravlja probavnog sistema, već celokupnog organizma.
Prema rečima dr. Pavlovića, jedan od najvažnijih problema u gastroenterologiji jeste otpor pacijenata prema procedurama poput kolonoskopije, često uzrokovan strahom ili neprijatnošću. Iako se ova metoda smatra nezamenljivim alatom za rano otkrivanje ozbiljnih oboljenja, poput karcinoma debelog creva, mnogi je izbegavaju upravo zbog tih razloga. Doktor ističe da je prevencija ključ za očuvanje zdravlja i da rano prepoznavanje bolesti može značajno uticati na uspešnost lečenja i kvalitet života pacijenata.
Dr. Pavlović naglašava važnost promene prehrambenih navika kako bi se unapredilo zdravlje probavnog sistema. Preporučuje izbacivanje masnih i prženih obroka iz svakodnevne ishrane, dok istovremeno sugeriše povećanje unosa povrća, integralnih žitarica i mahunarki. Međutim, savetuju se oprez i umerenost s namirnicama poput pasulja i graška, koje mogu izazvati nadimanje i pogoršati postojeće tegobe. Osim toga, preporučuje ograničavanje konzumacije crvenog mesa. Kombinacija zdrave ishrane, redovnog vežbanja i zdravih životnih navika, prema njegovim rečima, ne samo da pomaže u očuvanju probavnog zdravlja već i smanjuje rizik od ozbiljnih oboljenja.
Prema dr. Pavloviću, ključ za očuvanje zdravlja probavnog sistema leži u redovnim kontrolama i pažljivom praćenju organizma. Problemi s crevima mogu biti skriveni i neprimetni, što otežava njihovo rano otkrivanje. Međutim, precizna dijagnostika i pravovremena intervencija igraju presudnu ulogu u poboljšanju života pacijenata, omogućavajući im da se suoče s problemima pre nego što postanu ozbiljni.
Gastroenterologija je grana medicine koja se bavi proučavanjem, dijagnostikom i lečenjem bolesti digestivnog sistema, uključujući jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, jetru, žučnu kesu i pankreas. Ovaj deo medicine posvećen je razumevanju složenih procesa varenja, apsorpcije hranljivih materija i eliminacije otpadnih tvari iz organizma. Problemi u bilo kom delu ovog sistema mogu značajno uticati na kvalitet života i često su povezani s različitim zdravstvenim stanjima, od blagih funkcionalnih poremećaja do ozbiljnih organskih oboljenja.
Jedan od osnovnih ciljeva gastroenterologije jeste rano otkrivanje i prevencija bolesti. Mnoge ozbiljne bolesti, poput karcinoma debelog creva, zapaljenskih bolesti creva i bolesti jetre, mogu se efikasnije lečiti kada se dijagnostikuju u ranoj fazi. Kolonoskopija, gastroskopija i ultrazvučni pregledi abdominalne šupljine ključni su alati za dijagnostiku, omogućavajući lekarima da otkriju promene na tkivima, prisustvo polipa, čireva ili drugih abnormalnosti. Uprkos značaju ovih procedura, mnogi pacijenti ih izbegavaju zbog straha ili nelagodnosti, što može odložiti dijagnozu i pogoršati ishod lečenja.
Zdrav način života ima presudnu ulogu u očuvanju probavnog zdravlja. Ishrana bogata vlaknima, povrćem, voćem i integralnim žitaricama, uz ograničavanje unosa masne hrane, šećera i alkohola, doprinosi pravilnom funkcionisanju creva i smanjuje rizik od nastanka bolesti. Mikroorganizmi koji čine crevni mikrobiom od suštinskog su značaja za zdravlje celokupnog organizma, jer utiču na imuni sistem, metaboličke procese i čak mentalno stanje. Neravnoteža u mikrobiomu, izazvana lošim prehrambenim navikama, stresom ili antibioticima, može dovesti do poremećaja kao što su nadimanje, dijareja ili sindrom iritabilnog creva.
Pored ishrane, fizička aktivnost ima značajan uticaj na probavni sistem. Redovno vežbanje poboljšava peristaltiku creva, smanjuje stres i podstiče zdravu cirkulaciju, što sve zajedno doprinosi efikasnijem varenju i boljem opštem zdravlju. S druge strane, stres i nedostatak sna često pogoršavaju probleme s probavom, jer negativno utiču na crevnu funkciju i povećavaju rizik od razvoja zapaljenskih stanja.
Funkcionalne bolesti probavnog sistema, poput sindroma iritabilnog creva, predstavljaju jedan od najčešćih razloga za posetu gastroenterologu. Iako su ovi poremećaji često bez fizičkih promena na organima, simptomi poput bolova u stomaku, grčeva, dijareje ili zatvora mogu značajno narušiti svakodnevni život pacijenata. Pristup lečenju ovakvih stanja zahteva holistički pristup koji uključuje promenu načina ishrane, smanjenje stresa i, u nekim slučajevima, upotrebu probiotika ili lekova.
Bolesti jetre, poput masne jetre, hepatitisa i ciroze, takođe su u fokusu gastroenterologa. Jetra, kao ključni organ u metabolizmu i detoksikaciji, često pati zbog loših navika u ishrani, prekomernog unosa alkohola ili virusa koji uzrokuju zapaljenje. Rano prepoznavanje ovih problema i pravovremeno lečenje mogu sprečiti ozbiljne komplikacije, uključujući insuficijenciju jetre ili razvoj karcinoma.
U modernoj medicini, gastroenterologija se sve više oslanja na tehnologiju i inovativne pristupe lečenju. Minimalno invazivne procedure, poput endoskopskih intervencija, omogućavaju preciznu dijagnostiku i lečenje uz minimalnu nelagodnost za pacijenta. Takođe, genetska istraživanja i personalizovana medicina otvaraju vrata novim mogućnostima za razumevanje i lečenje kompleksnih bolesti probavnog sistema.
Sveukupno, gastroenterologija je dinamična i ključna oblast medicine koja nastoji da unapredi zdravlje probavnog sistema kroz kombinaciju prevencije, edukacije, dijagnostike i inovativnih terapijskih pristupa. Njena važnost u svakodnevnom životu postaje sve očiglednija kako sve veći broj ljudi prepoznaje značaj pravilne ishrane, zdravih navika i redovnih pregleda za očuvanje opšteg zdravlja.
