Danas jedna priča o gojaznosti. Svakako da je gojaznost jedna od najvećih zdravstvenih problema današnjice, ljudi su sve gojazniji a to možemo pripisati unosu rafinisane hrane i manjem kretanju. Zaista nikad ljudi nisu bili gojazniji, a problem nastaje uslijed toga što gojaznost povlači sa sobom rizik od raznih teških oboljenja. Danas donosimo u nastavku jednu bizarnu ali i ohrabrujuću priču.

Dana 22. januara 2020. godine, J.T. Clark, tada tridesetjednogodišnjak iz Oklahome, donio je odluku koja mu je mogla spasiti život – odlučio je da se suoči sa sobom i napravi radikalan zaokret. U tom trenutku, vaga je pokazivala zapanjujućih 408 kilograma, a Clark je znao da je vrijeme da povuče crtu.

U želji da promijeni svoju sudbinu, prijavio se za učešće u poznatoj američkoj televizijskoj emisiji „My 600-lb Life“, u kojoj gojazni pojedinci pokušavaju da preokrenu svoj život uz pomoć čuvenog doktora Younana Nowzaradana iz Hjustona, specijaliste poznatog po tome što izvodi čudesne transformacije kod pacijenata s ekstremnom gojaznošću.

Međutim, težina nije bila njegov jedini problem. Pored ogromne tjelesne mase, J.T. se borio i sa teškim oblikom limfedema – hroničnim oticanjem noge, usljed nakupljanja limfne tečnosti. Taj limfedem je dostigao monstruoznu masu od 45 kilograma, dodatno otežavajući svakodnevni život, kretanje i higijenu.

Clarkova priča nije samo priča o kilogramima – to je priča o borbi za život, o hrabrosti da se priznaju porazi i o upornosti da se traži novi početak.

Zbog ozbiljne i nepovratne dijagnoze s kojom se suočavao – hroničnog limfnog poremećaja koji dovodi do zadržavanja tečnosti u međućelijskim prostorima i izaziva masovno oticanje – J.T. Clark je trpio značajne zdravstvene posljedice. Ova bolest, osim što je uticala na njegov fizički izgled, narušavala je i vensku cirkulaciju, a pokreti su mu postajali sve ograničeniji. Hodanje, sedenje, pa čak i najosnovnije aktivnosti pretvorile su se u napor.

U toj istoj, prelomnoj 2020. godini, dok je donosio odluku o promjeni života, J.T. je živio u skromnoj kući u Oklahomi, zajedno sa svojom partnerkom Džesikom i njihovim psom. Godinama je bio bez zaposlenja – još od 25. godine – jer njegova fizička kondicija jednostavno nije dozvoljavala ni najosnovnije angažmane. U takvim okolnostima, Džesika je preuzela svu odgovornost na sebe, finansijski ga izdržavala i brinula da uvijek ima dovoljno hrane – što nije bila mala obaveza s obzirom na količine koje je J.T. unosio.

Njegova zavisnost od hrane bila je duboka i emocionalno složena. U razgovoru za kanal TLC, otvoreno je priznao:
„Ništa u mom životu ne donosi mi toliku utjehu kao jelo. Hrana mi je važnija i od intimnosti – svaki zalogaj me odvodi u neko drugo stanje, kao da na trenutak pobjegnem iz stvarnosti.“

Dodao je i da nije postojao trenutak kada ne bi mogao da jede – apetit mu nikada nije odmarao. Hrana nije bila samo potreba za preživljavanje – ona je bila njegov beg, njegova utjeha i, istovremeno, njegov najopasniji porok.

U trenutku kada je shvatio da mu život ozbiljno visi o koncu i da bi u svakom času mogao da doživi srčani zastoj, J.T. Clark je donio konačnu odluku – više nije bilo vremena za odlaganje. Uputio se kod doktora Younana Nowzaradana, poznatog kao doktor Now, koji je, i pored ozbiljnosti Clarkovog stanja, prihvatio da ga uvede u svoj program.

Zbog njegove izrazito otežane pokretljivosti, doktor Now mu je predložio da se preseli u Hjuston, kako bi bio bliže klinici i kako bi mogli da prate njegov napredak iz dana u dan. Taj korak bio je zahtjevan i psihički i logistički, ali bio je neophodan.

Međutim, u tom teškom trenutku, stigao je i emocionalni udarac. Njegova partnerka Džesika, koja ga je godinama podržavala i bila uz njega u najtežim fazama, donijela je sopstvenu odluku – napustila je vezu i vratila se svom životu. Emotivno iscrpljena, poželjela je da se ponovo usmjeri na sebe i svakodnevicu koju je davno ostavila po strani zbog njegove bolesti.

Clark je teško podnio rastanak. Bio je to bolan gubitak usred već započete borbe, ali uprkos svemu, nije dozvolio da ga bol obeshrabri. Naprotiv, taj trenutak pretvorio je u dodatni motiv da se dokaže – i sebi i svima oko sebe. Počeo je da se strogo pridržava dijetalnog režima, znajući da je prvi korak ka spasu upravo gubitak određenog broja kilograma, kako bi mogao da bude uzet u razmatranje za operaciju smanjenja želuca.

U tim danima preokreta i samoprevazilaženja, najveći oslonac su mu postali doktor Now, čija strogost je bila prožeta brigom, i rođak koji mu je s vremena na vreme dolazio u posetu, pružajući mu snagu da izdrži. Iako je ostao bez partnerke, J.T. je počeo da stiče nešto mnogo veće – volju da se bori za sopstveni život.

Nakon što je prošao kroz godinu dana ispunjenu ogromnim izazovima, strogim dijetama, intenzivnim treninzima i operacijom želuca, J.T. Clark je napravio nevjerovatan zaokret. Posvećenošću i svakodnevnom borbom sa samim sobom, uspio je da skine čak 169 kilograma, pa je sa nekadašnjih preko 400, došao na oko 223 kilograma. Taj rezultat bio je ogroman podsticaj, ali ni približno kraj puta.

Motivisan dosadašnjim uspjehom, nastavio je s još odlučnijim radom na sebi i u narednim mjesecima izgubio dodatnih 70 kilograma, čime se njegova tjelesna masa približila tački koja je omogućila naredni ključni korak – hirurško uklanjanje limfedema, masivne i bolne nakupine limfe koja mu je godinama opterećivala nogu i otežavala kretanje.

Taj zahvat je obavljen u februaru 2023. godine, i donio je novo olakšanje – kako fizičko, tako i psihičko. Nakon operacije, Clark je izgubio još 36 kilograma, a vaga je tada pokazala ono što se do tada činilo gotovo nezamislivim – 125 kilograma. Iz ugla čovjeka koji je donedavno imao četiri puta veću težinu, to je bio životni preokret.

Danas, J.T. Clark vodi potpuno drugačiji život. Posvećen je zdravlju, redovno vježba, bira hranu s pažnjom i – možda najvažnije – ponovo voli. U 2024. godini započeo je novu emotivnu priču s Emily Mahan, ženom koja ga podržava i sa kojom dijeli novu svakodnevicu.

Kroz sve padove i pobjede, pokazao je da čak i najteži tereti mogu biti skinuti – ako postoji volja, strpljenje i vjera. Njegova transformacija nije samo fizička – ona je priča o snazi duha, o čovjeku koji je izašao iz sopstvenih okova i pronašao novi početak.

 

GOJAZNOST – BOLEST 21. VIJEKA KOJA TIHO RUŠI ZDRAVLJE I ŽIVOT

UVOD

Gojaznost više nije samo estetski ili lični problem. Ona je globalna zdravstvena kriza, tihi ubica koji se širi brže od mnogih infektivnih bolesti. U savremenom društvu, gdje su hrana dostupna 24 sata dnevno, a fizička aktivnost svedena na minimum, gojaznost postaje sveprisutna – i često normalizovana.

Ovo nije samo priča o kilogramima. Gojaznost je hronično metaboličko stanje, koje utiče na svaki organ u telu, narušava mentalno zdravlje, otežava društvenu interakciju i značajno smanjuje kvalitet, ali i dužinu života.

ŠTA JE GOJAZNOST?

Gojaznost je medicinsko stanje u kojem se prekomerna količina telesne masti akumulira do te mere da šteti zdravlju. Najčešće se procenjuje putem BMI (indeksa telesne mase), koji se dobija tako što se telesna masa (u kilogramima) podeli sa kvadratom telesne visine (u metrima):

• BMI između 25 i 29.9 – prekomerna težina

• BMI od 30 i više – gojaznost

• BMI iznad 40 – ekstremna gojaznost ili morbidna gojaznost

Međutim, BMI ne meri udeo masnog tkiva direktno, pa može biti netačan kod osoba s izraženom mišićnom masom. Zato se sve više koristi i procena procenta telesne masti, obim struka, kao i indeksi distribucije masti.

UZROCI GOJAZNOSTI

Gojaznost nastaje kada se unos energije (hrane) duže vreme održava iznad potrošnje energije (fizička aktivnost i metabolizam). Međutim, to nije tako jednostavna jednačina – iza gojaznosti stoji čitava mreža faktora:

1. Nezdrava ishrana

• Visokokalorična hrana bogata mastima i šećerima

• Industrijski prerađeni proizvodi

• Prekomeran unos gaziranih i zaslađenih pića

• Neredovni obroci i emocionalno prejedanje

2. Fizička neaktivnost

• Sedeći način života (posao, transport, slobodno vreme)

• Nedostatak organizovane fizičke aktivnosti

• Gubitak svakodnevnih oblika kretanja (hodanje, stepenice itd.)

3. Psihološki faktori

• Stres, anksioznost, depresija

• Emocionalno jedenje (uteha kroz hranu)

• Nisko samopouzdanje i poremećaji telesne slike

4. Hormonski i genetski faktori

• Genetska predispozicija

• Hipotireoza, policistični jajnici, insulinorezistencija

• Disbalans hormona leptina, grelina i kortizola

5. Lekovi

• Antidepresivi, kortikosteroidi, antipsihotici

• Kontraceptivi i drugi hormonalni preparati

6. Socijalno-ekonomski faktori

• Siromaštvo i nedostupnost zdrave hrane

• Nedostatak obrazovanja o ishrani

• Kulturni obrasci ishrane (npr. nagrađivanje hranom)

VRSTE GOJAZNOSTI

Gojaznost nije homogeno stanje – postoje različiti oblici, u zavisnosti od raspodele masti:

1. Androidna gojaznost (tip jabuke)

• Masnoće se talože pretežno u predelu stomaka

• Veći rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i metaboličkog sindroma

• Češća kod muškaraca

2. Ginoidna gojaznost (tip kruške)

• Masne naslage dominiraju na bokovima, zadnjici i butinama

• Viši rizik od bolesti zglobova i venskih problema

• Češća kod žena

3. Morbidna gojaznost

• BMI preko 40 ili više od 45 kilograma viška u odnosu na idealnu težinu

• Ozbiljna ugroženost zdravlja i često otežano samostalno funkcionisanje

ZDRAVSTVENE POSLEDICE GOJAZNOSTI

Gojaznost nije samo fizička pojava – ona narušava kompletno zdravlje:

1. Kardiovaskularni problemi

• Povišen krvni pritisak

• Angina pektoris

• Infarkt miokarda

• Moždani udar

2. Metabolički poremećaji

• Tip 2 dijabetes – najčešća posledica gojaznosti

• Dislipidemija – povišeni holesterol i trigliceridi

• Insulinska rezistencija

3. Hormonski disbalans

• Policistični jajnici kod žena

• Smanjena fertilnost kod oba pola

• Poremećaj hormona sitosti i gladi

4. Degenerativne bolesti

• Artroza (trošenje zglobova)

• Bolovi u leđima i koljenima

• Gubitak pokretljivosti

5. Respiratorni problemi

• Apneja u snu

• Plitko disanje

• Veći rizik kod operacija i anestezije

6. Onkološki rizici

• Povećan rizik za: rak dojke, debelog crijeva, materice, bubrega, jednjaka i pankreasa

PSIHOLOŠKI I SOCIJALNI ASPEKTI

Gojaznost duboko utiče i na mentalno zdravlje:

• Stigma i diskriminacija – gojazne osobe se često suočavaju s predrasudama u školi, na poslu, u medijima

• Depresija i anksioznost – uzrokovani lošim samopouzdanjem, socijalnom izolacijom

• Poremećaji u ishrani – poput kompulsivnog prejedanja, bulimije

• Poremećaj slike o sopstvenom telu

LEČENJE GOJAZNOSTI

Ne postoji magično rešenje. Lečenje gojaznosti je dugotrajan, individualizovan i multidisciplinaran proces, koji najčešće uključuje:

1. Promena ishrane

• Kalorijska restrikcija

• Fokus na kvalitetne namirnice: proteini, vlakna, zdrave masti

• Izbegavanje rafinisanih šećera i procesirane hrane

2. Fizička aktivnost

• Najmanje 150 minuta umerenog vežbanja nedeljno

• Kombinacija kardio treninga i vežbi snage

• Aktivan stil života (šetnja, stepenice, kućni poslovi)

3. Psihološka podrška

• Rad sa psihologom ili psihoterapeutom

• Grupna terapija, kognitivno-bihevioralna terapija

• Rad na emocionalnim okidačima prejedanja

4. Medikamentozna terapija

• Lijekovi koji smanjuju apetit ili usporavaju apsorpciju masti

• Propisuje se samo pod nadzorom lekara

5. Bariatrička hirurgija

• Operacije smanjenja želuca: gastrični bajpas, sleeve, balon

• Indikovane kod teške gojaznosti uz druge zdravstvene probleme

• Efikasne, ali zahtevaju promenjen način života zauvek

PREVENCIJA – KLJUČNI KORAK

Najbolji način da se borimo protiv gojaznosti jeste da sprečimo njen nastanak:

• Edukacija o zdravoj ishrani od detinjstva

• Fizička kultura u školama i na radnim mestima

• Dostupnost zdrave hrane i subvencionisanje voća i povrća

• Regulisanje marketinga nezdrave hrane

• Podrška porodičnom načinu ishrane i kuvanju