Nedavna istraživanja sugeriraju da nordijski način ishrane možda nadmašuje mediteranski kada je u pitanju dobrobit za zdravlje. O ovome je govorio ugledni gastroenterolog, profesor dr. Vojislav Perišić, u jednoj od svojih gostujućih emisija, osvrćući se na ključne razlike između ova dva režima, kao i na najčešće greške koje ljudi prave prilikom pokušaja zdrave ishrane ili gubitka kilograma.
Profesor je istakao da je suštinska razlika između ovih dijeta u vrsti masti koje koriste. Naime, dok se mediteranska dijeta oslanja na maslinovo ulje, nordijska preferira ulje uljane repice. Iako različita po porijeklu, oba ulja imaju sličan sastav masti i obiluju esencijalnim omega-3 i omega-6 masnim kiselinama, koje su ključne za zdravlje krvnih sudova. Profesor je posebno naglasio važnost umjerenosti u unosu šećera, koji može narušiti blagodati ovakvih dijeta.
Govoreći o efektima na ljudsko tijelo, Perišić je povukao zanimljive paralele između naroda koji tradicionalno praktikuju ove dijete.
“Stanovnici Mediterana često su niži rastom i skloniji punijoj građi, dok Skandinavci obično imaju vitkiju siluetu. Ipak, kada se radi o ozbiljnim zdravstvenim problemima poput visokog pritiska ili srčanih bolesti, statistike pokazuju slične rezultate kod obje grupe. Zanimljivo je da se gojaznost ne pokazuje kao presudan faktor za probleme s krvnim sudovima. Čak i osobe s blagim viškom kilograma mogu održavati dobro zdravlje, dok ključnu ulogu igra upravo vrsta masnoća u ishrani,” zaključio je profesor.
Njegova poruka je jasna – nije samo broj na vagi ono što određuje zdravlje, već kvaliteta namirnica koje svakodnevno konzumiramo i način na koji ih uvodimo u svoj životni stil.
Gastroenterolog dr. Vojislav Perišić savetuje da se ulje uljane repice koristi što češće u svakodnevnoj ishrani, idealno pet do šest puta nedeljno. Ovo ulje, prema njegovim rečima, ima izvanredan kvalitet, a pritom je povoljnije od maslinovog, iako nešto skuplje od suncokretovog. Ipak, Perišić naglašava da se ulje ne treba koristiti u prekomernim količinama – dovoljno je dodavati ga umereno kako bi trajalo duže, a istovremeno pružilo zdravstvene benefite.
“Za razliku od ulja suncokreta, koje nije naročito zdravo, ulje repice je odličan izbor za održavanje organizma u balansu,” istakao je doktor.
Tajne zdrave ishrane nordijskih i mediteranskih naroda
Osnova zdravlja ovih naroda leži u pažljivo odabranim namirnicama. Na primer, Grci i Skandinavci imaju naviku da tri puta nedeljno jedu ribu, koja je bogata omega-3 masnim kiselinama. Njihov jelovnik takođe obiluje integralnim žitaricama poput ovsenih pahuljica i mlečnim proizvodima s niskim udelom masti. Povrće je neizostavan deo svake ishrane – salate od zelene salate, rukole, radiča, rotkvica i mladog luka redovno se konzumiraju pre glavnog obroka. Na ovaj način telo se snabdeva vlaknima, zdravim mastima i ostalim ključnim nutrijentima koji povoljno utiču na celokupno zdravlje.
Nordijska dijeta – jednostavan put ka zdravlju
Jedna od prednosti nordijskog režima ishrane je njegova prilagodljivost. Nema strogih pravila poput brojanja kalorija ili ograničenja u količinama hrane, što ga čini pogodnim za dugoročno pridržavanje. Dijeta se temelji na sezonskim namirnicama, povrću, nemasnim proteinima, složenim ugljenim hidratima i zdravim mastima. Ključ je u jednostavnosti – pripremanje obroka kod kuće i izbegavanje prerađene hrane s aditivima.
Osim što je praktična, ova ishrana pruža dugoročne zdravstvene benefite, a oni koji je primenjuju mogu uživati u njenim prednostima čitavog života, bez osećaja restrikcije.
Mediteranska dijeta inspirisana je jelovnicima koji vekovima karakterišu kuhinje Grčke, Italije, Francuske i Španije, odražavajući jednostavan i prirodan pristup ishrani. Ova dijeta nije samo način ishrane, već i stil života koji se oslanja na korišćenje svežih, sezonskih namirnica.
Glavni stubovi ove prehrane uključuju obilje voća i povrća, ribe i morskih plodova, mahunarki i žitarica, a tu je i umjereno uživanje u vinu. Ovaj balansiran način ishrane bogat je hranljivim sastojcima, a brojne naučne studije potvrdile su da promoviše postepeni gubitak kilograma, uz održavanje optimalnog zdravlja.
Mediteranska dijeta ne podrazumeva stroga ograničenja, već omogućava uživanje u ukusnim, hranljivim obrocima koji podržavaju vitalnost i dugovečnost.
Mediteranska dijeta je jedan od najpoznatijih i najpriznatijih načina ishrane u svetu, zahvaljujući svojoj sposobnosti da kombinuje ukusan izbor namirnica sa izuzetnim zdravstvenim prednostima. Inspirisana tradicionalnim načinom ishrane stanovnika zemalja koje okružuju Sredozemno more, poput Grčke, Italije, Španije i Francuske, ova dijeta se temelji na jednostavnim, prirodnim i sezonskim namirnicama koje su bile deo njihove kulture i tradicije vekovima unazad.
Osnova mediteranske dijete su sveže voće i povrće, bogato vitaminima, mineralima i antioksidansima, koje čine okosnicu svakog obroka. Ove namirnice su ključne za očuvanje zdravlja, jer pružaju telu potrebne hranljive materije dok istovremeno pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa i upalnih procesa. Uz povrće i voće, maslinovo ulje igra centralnu ulogu u mediteranskoj ishrani. Smatra se jednim od najzdravijih izvora masnoća, bogato je mononezasićenim masnim kiselinama i polifenolima, koji doprinose zdravlju srca i krvnih sudova. Upravo je maslinovo ulje jedno od ključnih razloga zbog kojih mediteranska dijeta ima tako pozitivan uticaj na zdravlje.
Proteini u mediteranskoj ishrani dolaze iz kvalitetnih izvora poput ribe i morskih plodova, koji se redovno konzumiraju nekoliko puta nedeljno. Ribe poput lososa, sardina i skuše bogate su omega-3 masnim kiselinama, koje pomažu u smanjenju zapaljenja, poboljšavaju rad srca i mozga i smanjuju rizik od hroničnih bolesti. Mahunarke, kao što su leblebije, sočivo i pasulj, još jedan su važan izvor proteina, posebno za ljude koji žele da smanje unos mesa ili preferiraju biljnu ishranu. One su bogate vlaknima i sporootpuštajućim ugljenim hidratima, pružajući osećaj sitosti i stabilnu energiju tokom dana.
Jedna od specifičnosti mediteranske dijete je i upotreba integralnih žitarica, kao što su integralni hleb, pirinač i testenina, koje zamenjuju rafinisane proizvode. Ove namirnice ne samo da obezbeđuju energiju već i pomažu u održavanju zdrave probave zahvaljujući svom visokom sadržaju vlakana. Uz to, mlečni proizvodi, kao što su jogurt i sir, konzumiraju se umerenije, ali su neizostavni deo ishrane, doprinoseći unosu kalcijuma i probiotika.
Vino, posebno crveno, takođe je deo mediteranske kulture ishrane, ali se pije umereno, često uz obrok. Sadrži polifenole i resveratrol, koji se povezuju sa zdravljem srca, ali stručnjaci naglašavaju da je ključno ne preterivati s njegovom konzumacijom. Ovaj balansiran pristup jedenju, uz uvažavanje prirodnih ukusa hrane, pomaže ljudima da uživaju u obrocima bez osećaja krivice ili potrebe za strogim ograničenjima.
Mediteranska dijeta nije samo skup namirnica već i način života. Karakterističan je naglasak na pripremi obroka kod kuće, deljenju hrane sa porodicom i prijateljima i uživanju u svakom zalogaju. Ova filozofija ishrane podstiče usporavanje tempa, fokus na kvalitet hrane i društvene aspekte obroka, što je jednako važno za mentalno i emocionalno zdravlje kao i za fizičko.
Brojna istraživanja su potvrdila da mediteranska dijeta pomaže u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, gojaznosti i određenih vrsta raka. Osim toga, ovaj način ishrane povezuje se s dugovečnošću i boljim kvalitetom života. Za razliku od mnogih drugih dijeta, mediteranska ishrana nije restriktivna i lako se može prilagoditi individualnim preferencijama, što je čini održivom na duže staze.
Kombinacijom ukusa, bogatstva hranljivih sastojaka i jednostavnosti, mediteranska dijeta postala je sinonim za zdrav i uravnotežen način života. Bez obzira na to da li je cilj mršavljenje, prevencija bolesti ili samo uživanje u ukusnoj i hranljivoj hrani, mediteranski stil ishrane pruža model koji inspiriše ljude širom sveta da prigrle zdravije prehrambene navike i pronađu radost u svakodnevnim obrocima.
