Krvne grupe su prava misterija ali i čudo komplikovane mašine koja se zove ljudsko tijelo. Svaka krvna grupa ima određene karakteristike a jedna krvna grupa ima sklonosti ka razvoju bolesti jetre. O toj krvoj grupi će danas biti malo više riječ a radi se o krvnoj grupi A.
Rizici Autoimunih Bolesti Jetre Povezani s Krvnom Grupom
U posljednjih nekoliko godina, istraživači su intenzivno proučavali kako krvna grupa može uticati na rizik od razvoja autoimunih bolesti jetre. Posebno je zanimljivo otkriće koje pokazuje da osobe s krvnom grupom A imaju značajno veći rizik od razvoja primarnog bilijarnog kolangitisa (PBC) u poređenju s osobama drugih krvnih grupa.
Ova saznanja su proizašla iz studije koja je analizirala uzorke preko 1.200 učesnika, pružajući dublji uvid u složene mehanizme genetike i imunologije koji doprinose razvoju ovih bolesti.
Krvna grupa se određuje prisustvom specifičnih antigena na površini crvenih krvnih zrnaca, a najčešće grupe su A, B, AB i O. U studiji koja je uključivala 114 pacijenata sa autoimunim bolestima jetre i 1.167 zdravih pojedinaca, otkriveno je da je krvna grupa A najčešća među oboljelima.
Od ukupnog broja pacijenata, 44 su patili od autoimunog hepatitisa, dok je 70 bilo dijagnostikovano s PBC-om. Iako je veza između krvne grupe i autoimunog hepatitisa bila manje izražena, povezanost s PBC-om je bila vrlo očigledna.
Dr. Ji Hong, autor ovog istraživanja i stručnjak za transfuziologiju, naglašava da genetski faktori igraju ključnu ulogu u razvoju autoimunih bolesti jetre. Osobe s krvnom grupom A često nose alele HLA-DRB103:01 i DRB104:01, koji su povezani s većim rizikom od ovih bolesti.
Ova genetička predispozicija može se dodatno kombinovati s uticajem spoljašnjih faktora, što dodatno komplikuje kliničku sliku i otežava prognozu.
Osim genetike, polne razlike takođe igraju značajnu ulogu. Istraživanja pokazuju da su žene u većem riziku od razvoja autoimunih bolesti jetre u poređenju sa muškarcima. Ovo se može povezati s faktorima poput polnih hormona i fenomena fetalnog mikrohimerizma, koji može uticati na imunološki odgovor žene.
Takođe, rizik se povećava sa starenjem, što znači da starije osobe trebaju biti pod većim nadzorom.
Nažalost, autoimune bolesti jetre često se pogrešno povezuju s načinom života, kao što su alkoholizam i gojaznost. Međutim, ove bolesti su rezultat imunološkog sistema koji greškom napada ćelije jetre.
Simptomi kao što su umor, svrab kože i bolovi u zglobovima često su toliko suptilni da se dijagnoza postavlja tek u kasnijim, ozbiljnijim fazama, često otkrivenim prilikom rutinskih laboratorijskih testova.
Kada je u pitanju lečenje, pacijenti se često oslanjaju na steroide i druge lekove koji smanjuju upalu. Međutim, dugotrajna upotreba ovih lekova može izazvati niz nuspojava, uključujući povećani rizik od infekcija i osteoporozu. U slučajevima kada jetra potpuno otkaže, transplantacija postaje neophodna.
Ipak, nedostatak donora ozbiljan je problem na globalnom nivou, što dodatno povećava izazove sa kojima se suočavaju zdravstveni sistemi u pružanju adekvatne nege pacijentima s ovim teškim bolestima.
Krvna grupa A često se spominje u kontekstu različitih zdravstvenih predispozicija, a među njima se posebno ističe i sklonost ka određenim oboljenjima jetre. Iako krvna grupa sama po sebi nije presudan faktor za razvoj bolesti, ona predstavlja jedan od mnogih elemenata koji mogu uticati na način na koji organizam reaguje na upale, infekcije, metabolizam masti i stres, pa time i na zdravlje jetre.
Osobe sa krvnom grupom A obično imaju nešto osjetljiviji imuni sistem. Njihov organizam teži ka snažnijim upalnim odgovorima, ali i sporijem smanjenju upale kada jednom nastane. Upravo zato, kod njih se ponekad lakše razvijaju hronične upale — a jetra je organ koji najviše trpi kada upala dugo traje. Dugotrajna upala u tijelu može dovesti do masne jetre, fibroze ili u težim slučajevima do ciroze.
Druga važna karakteristika krvne grupe A jeste sklonost ka sporijoj razgradnji stresa. Kada su pod pritiskom, ovi ljudi često proizvode više kortizola, hormona stresa, nego druge krvne grupe. Hronično povišen kortizol utiče na metabolizam masti i šećera, povećava upalne procese i dovodi do nagomilavanja masnoće u jetri. Zbog toga osobe s krvnom grupom A češće mogu razviti nealkoholnu masnu bolest jetre, posebno ako imaju sjedilački način života ili neredovnu ishranu.
Također, kod krvne grupe A bilježi se nešto veći rizik od određenih infekcija, uključujući i one koje mogu oštetiti jetru, poput hepatitisa B i C. To ne znači da će osoba sigurno oboljeti, već da je njen organizam potencijalno osjetljiviji, pa bi preventivni pregledi i vakcinacija trebali imati važnije mjesto u zdravstvenoj rutini.
Kada se govori o ishrani, osobe sa krvnom grupom A često bolje podnose biljne izvore proteina, laganiju hranu i manje masnoće. Teška hrana bogata zasićenim mastima i prženim uljima može dodatno opteretiti jetru. Ukoliko se takva hrana konzumira često, rizik od masne jetre i metaboličkih disfunkcija raste.
Međutim, važno je naglasiti da krvna grupa ne određuje sudbinu. Ona samo daje nijansu onome što je već prisutno — genetici, načinu života, navikama, stepenu fizičke aktivnosti i stresu. Osoba s krvnom grupom A može imati potpuno zdravu jetru cijeli život ukoliko vodi računa o sebi, izbjegava prekomjernu konzumaciju alkohola, održava zdravu tjelesnu težinu, redovno se kreće i s vremena na vrijeme kontroliše jetrene enzime.
Zaključno, krvna grupa A nosi određene predispozicije ka slabijoj toleranciji stresa, jačim upalnim procesima i sporijem metabolizmu masnoća, što može povećati rizik za bolesti jetre. Ali uz dobru brigu o tijelu, pravilnu ishranu i zdrave životne izbore, jetra može ostati snažna, otporna i potpuno funkcionalna uprkos tim predispozicijama.
