Moja majka već nekoliko dana provodi u krevetu, žaleći se na zdravstvene probleme i govoreći da joj bubrezi nisu u redu. Kao da je bila sumnjičava prema sopstvenom zdravlju. Danas sam se ranije vratila s fakulteta, i čim sam ušla u kuću, čula sam kako se moji roditelji raspravljaju. Posebno su mi ostale urezane njene riječi kada je priznala da je danima lagala nas, svoju djecu, pretvarajući se da ima problem s bubrezima.
-Nisam im mogla priznati da me je njihov otac prisilio na abortus, jer je insistirao na tome da ne želim više od dvoje djece i smatrao je neprikladnim da beba plače u tom trenutku. Kroz suze i jecaje, uspjela sam da se prisjetim svega. Davao je prijeteća upozorenja, prijeteći da će me izbaciti i ostaviti bez ičega ako se usudim da progovorim. Srce mi je bilo slomljeno dok sam bolno silazila niz stepenice i konačno napustila kuću. Tek kad sam stigla do glavne ceste, osjetila sam da sam slobodna.
BONUS TEKST:
Zlatni Most
U malom selu na obali reke živela je starija žena po imenu Marija. Marija je bila poznata u celom kraju po svojoj mudrosti i ljubaznosti, ali i po nečemu neobičnom – imala je zlatni most koji je povezivao njen vrt sa drugim delom sela. Taj most nije bio samo materijalna konstrukcija, već je bio simbol njenih vrednosti i učenja.
Jednog dana, dok je sunce polako zalazilo i obasjavalo reku zlatnim sjajem, u selo je stigla grupa mladića koji su čuli o Marijinom zlatnom mostu. Oni su, međutim, imali druge namere. Verovali su da bi most mogao biti njihov izvor bogatstva. Zamisli su se kako bi ga prodali i postali bogati. Otišli su kod Marije i zamolili je da im proda most.
Marija ih je pogledala sa blagošću i rekla: “Zlatni most nije samo metal koji povezujem sa drugim delom sela. To je most prijateljstva, ljubavi i zajedništva. Ako želite, mogu vam reći kako da pronađete pravi put do bogatstva koje ne možete prodati.”
Mladići su bili iznenađeni, ali su pristali da je poslušaju. Marija im je dala list papira na kojem je pisalo: “Vrednost nije u materijalnim stvarima, već u tome što činimo za druge.”
Slala ih je na putovanje koje je trajalo nekoliko nedelja. Tokom tog putovanja, mladići su morali pomoći različitim ljudima: obradili su zemlju za siromašne, pomagali su starima, i brinuli se za napuštene životinje. Tokom svog putovanja, postajali su sve srećniji i ispunjeniji, jer su osećali radost i zahvalnost koju su dobijali od onih kojima su pomogli.
Kada su se konačno vratili u selo, shvatili su da je pravi bogatstvo ono što su stekli kroz svoja dela. Zlato mosta nije im bilo potrebno, jer su pronašli vrednost u zajedništvu i ljubavi koju su dali i primili.
Marija ih je dočekala sa osmehom. “Vidite,” rekla je, “pravog bogatstva ne možete kupiti ili prodati. Ono dolazi iz srca i onoga što činimo za druge. Ako želite, možete ostati u mom selu i koristiti svoje iskustvo da pomognete drugima, baš kao što ste to činili tokom svog putovanja.”
Mladići su prihvatili Marijin poziv i odlučili su da ostanu u selu, gde su nastavili da pomažu i grade mostove – ne od metala, već od ljubavi i dobrote. Njihova dela postala su inspiracija za mnoge u okolini, a zlatni most je ostao kao podsećanje na važnost stvaranja veza koje nadmašuju materijalne vrednosti.
I tako, selo je cvetalo i prosperiralo, a mladići su naučili najvažniju lekciju: pravi bogatstvo dolazi iz onoga što činimo za druge, a ne iz onoga što posedujemo.
