Mujo ode na skakanje padobranom, ali kad dođe red na njega, on kaže kapetanu:
-Kapetane, ja ne smijem.
-Zašto?
-Pa jučer mi je tetka gledala u dlan i rekla mi je da mi se padobran neće otvoriti.
-Ma gluposti! Evo ti, zamijenit ćemo padobrane.
Tako oni zamijene padobrane, skoči Mujo, povuče ručicu i padobran se otvori. Kad, pored njega pada kapetan i viče:
– Muuujoooo, j…m tiiii teeetkuuuuuuuuuuuuuuuuuu…
BONUS PRIČA:
“Ivica i Tajni Recept za Kraljevski Ručak”
U malom selu zvanoj Vesela Dolina, živeo je Ivica, najpoznatiji i najgori kuvar u celom kraju. Iako je uvek imao najbolje namere, Ivicine kulinarske kreacije redovno su izazivale smeh i suze – ali ne suze sreće, već suze bola u stomaku.
Jednog dana, Ivica je čuo za veliki kulinarski konkurs koji je organizovao sam kralj Aleksandar iz susednog kraljevstva. Pobednik bi dobio priliku da kuvar kraljevske porodice. Ivica je bio odlučan: morao je da osvoji to takmičenje i pokaže svima da on, Ivica, može postati pravi kuvar.
Ivica je odmah započeo pripreme. Proučavao je recepte, gledao emisije o kuvanju, ali ništa nije pomoglo. Njegove čorbe su bile previše slane, pečenja previše suva, a kolači… pa, bolje da ne spominjemo kolače.
Jednog jutra, dok je Ivica očajavao nad izgorelim palačinkama, pokucao je starac na vrata njegove kuhinje. “Čuo sam da ti je potrebna pomoć, mladiću”, reče starac. “Ja sam Miroslav, bivši kraljevski kuvar. Mogu ti pomoći da osvojiš takmičenje, ali pod jednim uslovom.”
Ivica je bio skeptičan, ali pristao je. “Samo reci, uradiću šta god je potrebno!”
“Uspeh u kuvanju ne leži samo u receptima”, reče Miroslav. “Potrebna je ljubav i strpljenje. Ali, imam tajni recept koji ću ti dati. Međutim, moraš ga sačuvati u tajnosti i koristiti samo jednom.”
Ivica je bio oduševljen i odmah je prihvatio ponudu. Starac mu je dao staru, požutelu hartiju sa receptom i nestao kao da ga nikad nije ni bilo. Ivica je pažljivo proučavao recept. Bilo je tu svega: začina koje nikada nije video, biljaka koje je morao da traži po celom selu, ali i običnih sastojaka koje je uvek koristio.
Došao je dan takmičenja. Ivica je bio nervozan, ali uzbuđen. Dok su ostali takmičari pravili raskošne obroke, Ivica je pažljivo sledio tajni recept. Kuvanje je išlo glatko, ali najvažniji deo bio je na kraju – morao je dodati prstohvat ljubavi i kap strpljenja, baš kao što je Miroslav rekao.
Kada je došao red da se predstavi njegov tanjir, svi su sa podsmehom gledali u Ivicu. Međutim, kada je kralj Aleksandar probao Ivicin obrok, lice mu se ozarilo. “Ovo je… neverovatno! Nikada nisam probao nešto ovako ukusno!”
Ivica je bio presrećan. Pobedio je! Postao je novi kraljevski kuvar, a njegovo jelo je postalo poznato širom kraljevstva kao “Kraljevski Ručak”.
Međutim, Ivica je zadržao tajni recept samo za sebe, koristeći ga samo povremeno. Shvatio je da je tajna uspeha zapravo ljubav i strpljenje koje je ulagao u svako jelo koje je pripremao. Njegova jela su postala sve bolja i bolja, a on je postao jedan od najcenjenijih kuvara u kraljevstvu.
I tako, Ivica, nekadašnji najgori kuvar u Veseloj Dolini, postade kraljevski kuvar zahvaljujući jednom tajnom receptu i lekciji o ljubavi i strpljenju. A kraljevstvo je od tada imalo najsmešnijeg i najvoljenijeg kuvara ikada.
