Nostradamus je predvideo da će se ljudi iz evropskih zemalja naći upleteni u surove sukobe tokom naredne godine, pri čemu se očekuje i učešće Velike Britanije, prema izveštajima Lad Bible. Međutim, ono što dodatno zabrinjava jeste njegova tvrdnja da će “stara pošast” biti još razornija od neprijateljskih snaga. Nostradamus ovim nagoveštava da bi neka drevna bolest mogla imati teže posledice nego sami ratni sukobi, donoseći ozbiljne izazove za čitav kontinent.
Baba Vanga je za narednu godinu dala još zlokobnija proročanstva, predviđajući početak smaka sveta i pojavu telepatskih sposobnosti među ljudima. Paralelno s tim, određeni Nostradamusovi stihovi interpretirani su kao znakovi mogućeg završetka konflikta između Rusije i Ukrajine, dok istovremeno nagoveštavaju povećanu vulkansku aktivnost u Brazilu. Ova predviđanja, koja naizgled nude i nade i opasnosti, unose dodatnu mistiku u vizije budućnosti.
Michel de Nostredame, poznatiji kao Nostradamus, bio je francuski lekar, astrolog i prorok iz 16. veka koji je kroz stihove i zagonetne proročanske kvatrine stekao svetsku slavu i postao sinonim za proročanstva. Rođen 1503. godine u malom mestu Sent-Remi-de-Provans u Francuskoj, Michel je bio od malih nogu fasciniran znanjem i učenjem. U porodici koja je gajila interesovanje za nauke i jezike, Michel je odrastao pod uticajem svog dede, koji ga je podučavao matematici, jezicima i astrologiji, što će kasnije u velikoj meri oblikovati njegov život i rad.
Njegov život bio je isprepleten nesrećama, gubicima i traganjem za višim znanjem. Kada je bio mlad, Michel je pretrpeo strašan gubitak – izgubio je prvu ženu i dvoje dece usled kuge, bolesti koja je harala Evropom i nosila sa sobom neizmernu tugu i patnju. Nakon ovog tragičnog iskustva, Michel je postao lekar, posvećen pronalaženju načina da pomogne obolelima i ublaži patnje koje su pogađale njegove sunarodnike. Njegov pristup medicini bio je inovativan i pomalo neuobičajen za to vreme. Kroz svoje metode koje su uključivale svežu vodu i čistoću, uspevao je da pomogne mnogim žrtvama kuge, a glas o njegovim lekarskim veštinama brzo se proširio.
Uprkos uspehu kao lekar, Nostradamus se sve više okreće astrologiji i misticizmu. Njegova prva knjiga, “Proročanstva” (Les Prophéties), objavljena 1555. godine, sadržala je seriju kvatrina – četvorostiha napisanih zagonetnim i dvosmislenim jezikom. Svaki kvatrin bio je prožet simbolima, aluzijama i metaforama, što ga je činilo podložnim različitim tumačenjima. Nostradamusov stil bio je neobičan i teško razumljiv, što je doprinelo njegovoj misterioznoj reputaciji. Smatrao je da jasni opisi budućih događaja mogu biti opasni, pa je odlučio da svoje vizije prenese kroz zagonetni jezik i složene slike. Taj stil je činio njegova proročanstva trajno intrigantnim i omogućio da se interpretiraju na mnogo različitih načina.
Nostradamusovi kvatrini obuhvataju širok spektar događaja, uključujući ratove, prirodne katastrofe, političke prevrate i globalne promene, a mnogi veruju da su njegova proročanstva predvidela brojne istorijske događaje. Njegovi sledbenici često ističu da je predvideo velike požare, poplave, ratove i pandemije, pa čak i uspon i pad poznatih vođa. Među najpoznatijim proročanstvima za koja se smatra da su predvidela konkretne događaje jeste i ono koje mnogi povezuju s Napoleonovim usponom na vlast, Hitlerovim režimom, kao i Drugim svetskim ratom. Ljudi koji tumače njegova dela tvrde da je Nostradamus predvideo i francusku revoluciju, dolazak atomskog doba, a čak i napad na Njujork 11. septembra 2001. godine, iako su njegova proročanstva toliko dvosmislena da su interpretacije često stvar lične percepcije.
Nostradamusovi sledbenici veruju da on nije predviđao samo istorijske događaje iz prošlosti, već da su njegova proročanstva relevantna i za današnji svet. Godine poput 2025. i kasnije privlače posebnu pažnju onih koji proučavaju njegova dela. Smatra se da je nagoveštavao globalne promene i nove katastrofe koje bi mogle pogoditi čovečanstvo, a među njegovim vizijama nalazi se i predviđanje o nekoj vrsti “drevne pošasti” koja će ponovo uzdrmati svet. Prisutnost pandemija, ekoloških kriza i političkih previranja u savremenom društvu često se povezuje s njegovim zapisima, što dodatno pojačava interesovanje za njegova proročanstva.
Michel de Nostredame nije ostao poznat samo po svojim proročanstvima, već i po kontroverzama koje su ih pratile. Kritičari njegovog rada tvrde da su njegova proročanstva toliko nejasna i da se lako mogu prilagoditi bilo kom događaju. Mnogi skeptici smatraju da su Nostradamusova predviđanja samo puka koincidencija, jer se njegova proročanstva tumače tek nakon što se događaj već dogodi. Zbog stila pisanja, svaki kvatrin je podložan brojnim interpretacijama, pa neki veruju da su Nostradamusova dela više poetska refleksija tadašnjeg društva nego istinska vizija budućnosti.
Nostradamus je, uprkos kritikama, ostao fascinantan lik kroz vekove. Njegov život je obavijen legendama i misterijom, a njegova proročanstva predmet su neprekidnih rasprava i proučavanja. Čak i danas, više od 450 godina nakon njegove smrti, Nostradamus i dalje inspiriše i intrigira ljude širom sveta. Sposobnost da svojim rečima izazove toliko različitih tumačenja i emocija deo je razloga zašto je njegov rad opstao kroz vekove i zašto se njegovo ime i dalje izgovara sa poštovanjem i radoznalošću.
Njegov život i rad ostaju enigma – njegova proročanstva kao da balansiraju na ivici između umetnosti i proricanja, između poezije i vizionarstva. Za neke, Nostradamus je bio samo još jedan čovek sa bujnom maštom, dok je za druge pravi prorok koji je uspeo da zaviri u budućnost na način koji je ostao nedokučiv savremenicima i potonjim generacijama. Bez obzira na to kako ga ko doživljava, Nostradamusov uticaj na kulturu i interesovanje koje izaziva njegov rad ostaju neosporni. Svojim tajanstvenim rečima, on nas i danas podseća da je želja za razumevanjem budućnosti duboko ukorenjena u ljudskom biću, a potraga za odgovorima na pitanja o sudbini nikada nije završena.