Kao i što to radimo svakodnevno, u našim tekstovima se znamo osvrnuti na temu zdravlja. Smatramo da je jako važno uticati na svijest ljudi kako bi brinuli o sebi i svom tijelu ali i mentalnom stanju. Danas prenosimo riječi stručnjaka o naročito nezdravim namirnicama koje nas truju.
Plave Zone: Tajne Dugovečnosti i Ishrana Koja Produžava Život
Den Bjutner, renomirani istraživač i pisac, zadobio je globalnu pažnju kroz svoja iscrpna istraživanja o ishrani i načinu života stanovnika takozvanih “plavih zona”.
Ove oblasti u svetu, koje uključuju Okinavu u Japanu, Ikariju u Grčkoj, Sardiniju u Italiji, Nicoyu u Kostariki i Loma Lindu u Kaliforniji, postale su poznate po izuzetno visokom broju stogodišnjaka u svojim zajednicama.
Bjutnerova istraživanja usmerena su na identifikovanje ključnih faktora koji doprinose ovoj dugovečnosti, posebno ističući važnost izbora hrane.
Stanovnici plavih zona dele slične prehrambene i životne navike. Oni konzumiraju ishranu bogatu biljnim vlaknima i minimalno obrađenu hranu dok istovremeno ograničavaju unos crvenog mesa i prerađenih proizvoda. Biljna ishrana, koja uključuje mahunarke, povrće i voće, čini osnovu njihove dijete.
Bjutner sugeriše da se tajna njihove dugovečnosti može prenijeti na druge delove sveta kroz jednostavne promjene u prehrambenim navikama, što može značajno poboljšati zdravlje i produžiti život.
Jedan od ključnih saveta koje Bjutner daje jeste izbegavanje mesnih prerađevina, kao što su šunka, slanina i suhomesnati proizvodi. Naučna istraživanja ukazuju na povezanost između konzumacije ovih proizvoda i povećanog rizika od raka, posebno raka debelog creva.
Prerađeno meso često sadrži hemikalije kao što su nitrati i heterociklični amini, koje mogu oštetiti ćelije u crevima i doprineti razvoju karcinoma. Kroz eliminaciju ovih proizvoda, stanovnici plavih zona uspevaju da smanje svoj rizik od ovih zdravstvenih problema.
Osim što izbegavaju mesne prerađevine, Bjutner naglašava važnost izbegavanja slatkiša i zaslađenih napitaka. Prekomerni unos rafinisanih šećera može dovesti do niza zdravstvenih problema, uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti.
Umesto toga, preporučuje se konzumacija svežeg ili sušenog voća, koje može zadovoljiti potrebu za slatkim, a istovremeno doprinosi unosu korisnih nutrijenata poput vlakana i vitamina. Ova promjena ne samo da smanjuje rizik od hroničnih bolesti, već doprinosi i održavanju zdrave telesne težine.
Još jedna skupina namirnica koje Bjutner savetuje da se ograniče su slane grickalice poput čipsa i krekera. Visok unos soli može povisiti krvni pritisak i povećati rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
U plavim zonama, unos soli je često daleko ispod prosečnih zapadnih standarda, a odraslim osobama se preporučuje da ne unose više od 6 grama soli dnevno. Ova praksa igra važnu ulogu u održavanju zdravog kardiovaskularnog sistema stanovnika ovih oblasti.
Na kraju, važno je napomenuti da se prije uvođenja većih promjena u ishrani, kao što je eliminacija određenih namirnica, trebate posavetovati sa stručnjakom za ishranu ili lekarom. Stručnjaci mogu pomoći da promjene sprovedete na način koji ne ugrožava unos esencijalnih hranljivih materija.
Prateći mudrost stanovnika plavih zona i prilagođavajući njihov način ishrane našem svakodnevnom životu, možemo se nadati da ćemo poboljšati kvalitet života i možda produžiti svoj životni vek.
Osim prehrambenih navika, u plavim zonama naglašava se i važnost socijalne povezanosti, fizičke aktivnosti i smanjenja stresa. Ljudi u ovim oblastima često žive u bliskim zajednicama i provode vreme sa porodicom i prijateljima, što doprinosi njihovom opštem osećaju sreće i zadovoljstva.
Fizička aktivnost je deo njihovog svakodnevnog života, bilo da se radi o radu u bašti ili šetnji, što doprinosi njihovoj fizičkoj kondiciji i zdravlju. Ovi faktori zajedno sa uravnoteženom ishranom čine osnovu zdravog i dugog života u plavim zonama.
Čips, kao popularna grickalica, smatra se nezaobilaznim dijelom mnogih uživanja u brzom obroku ili snacku, kako kod kuće, tako i u restoranima, bioskopima, pa čak i na društvenim događanjima. Iako je veoma ukusan i lako dostupan, čips se često konzumira bez mnogo razmišljanja o njegovim negativnim zdravstvenim posljedicama. U ovom tekstu, razmotrićemo sve potencijalne štetnosti čipsa, od sastojaka koji se koriste u njegovoj proizvodnji do njegovog uticaja na ljudski organizam na dugoročni period.
1. Proces proizvodnje čipsa i štetni sastojci
Čips se obično pravi od krompira koji se prži u velikim količinama ulja, često na visokim temperaturama. Prvo, krompir se ljušti, reže na tanke kriške i prži u biljnim uljima, koja često sadrže visok nivo nezdravih masti. Najčešće se koristi palma, sojino ili suncokretovo ulje, koja su bogata zasićenim i trans-mastima. Zasićene masti se nalaze u životinjskim proizvodima, dok su trans-masti posebno opasne jer nastaju prilikom procesiranja ulja na visokoj temperaturi.
Trans-masti su posebno štetne jer mogu povećati nivo lošeg LDL holesterola u krvi, dok snižavaju nivo dobrog HDL holesterola. Ovo može povećati rizik od srčanih bolesti, infarkta, moždanog udara, pa čak i dijabetesa tipa 2. Konzumiranje prekomjerne količine ovih nezdravih masti može dugoročno dovesti do razvoja hroničnih bolesti koje utiču na kardiovaskularni sistem i metaboličke procese u organizmu.
Osim ulja u kojem se čips prži, mnogi brendovi dodaju i druge aditive i konzervanse kako bi produžili rok trajanja i poboljšali ukus. Među tim aditivima se nalaze različiti veštački zaslađivači, arome, boje i pojačivači ukusa, poput monosodium glutamata (MSG), koji može uzrokovati zdravstvene probleme kod ljudi osjetljivih na ovaj sastojak.
2. Visok nivo soli i njegov uticaj na zdravlje
Jedan od najproblematičnijih aspekata čipsa je visok sadržaj natrijuma, odnosno soli. Velika količina soli koja se dodaje čipsu tokom proizvodnje može imati ozbiljan negativan uticaj na zdravlje. Preporučena dnevna količina soli za odrasle osobe je oko 5 grama, ali je veoma lako premašiti ovu količinu ako se konzumira više pakovanja čipsa, koji često sadrže 1 do 2 grama soli po pakovanju.
Prekomjeran unos soli može povećati krvni pritisak, što vodi ka povećanom riziku za razvoj hipertenzije (povišenog krvnog pritiska). Hipertenzija je jedan od glavnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, infarkt miokarda, moždane udare i hroničnu bubrežnu bolest. Takođe, visok unos soli može dovesti do zadržavanja tečnosti u organizmu, što izaziva oticanje, a može negativno uticati i na ravnotežu elektrolita u organizmu, što dovodi do dehidratacije i niza drugih zdravstvenih problema.
3. Kalorijski sadržaj i debljanje
Jedan od ključnih problema sa čipsom je njegov visok kalorijski sadržaj. Čips je bogat mastima i ugljenim hidratima, a samo jedno pakovanje može sadržati između 150 i 250 kalorija. Zbog visokog sadržaja kalorija, čips je poznat po tome što doprinosi brzom nakupljanju viška telesne mase, pogotovo kada se konzumira u velikim količinama ili često. Na duži period, ovo može dovesti do prekomerne telesne težine, što je povezano s rizikom od razvoja raznih metaboličkih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, srčane bolesti i artritis.
Konzumacija visokokaloričnih grickalica kao što je čips, koji sadrži puno zasićenih masti i ugljenih hidrata, može također povećati nivo šećera u krvi, što pogoršava insulinsku rezistenciju i doprinosi riziku od razvoja dijabetesa.
4. Uticaj na probavni sistem i metabolizam
Pored visokog sadržaja masti i soli, čips može negativno uticati i na probavni sistem. Zbog visokog nivoa preprženih masti, prženi čips može biti teško svarljiv za organizam, što može uzrokovati gorušicu, nadutost i nelagodnost u stomaku. Kroz proces prženja na visokim temperaturama stvaraju se akrilamidi, štetni hemijski spojevi koji se formiraju prilikom prženja škrobnih namirnica, kao što je krompir. Akrilamidi su klasifikovani kao potencijalni kancerogeni, što znači da mogu doprineti povećanju rizika od razvoja raka, posebno raka debelog creva.
Prekomerna konzumacija čipsa može takođe izazvati probleme sa varenjem zbog njegove visoke koncentracije masti. Ovaj visoki sadržaj masti može izazvati zapušenje probavnog sistema, što može dovesti do opstipacije (zatvora) ili proliva, zavisno od individualnih karakteristika probavnog sistema.
5. Čips i mentalno zdravlje
Iako se možda čini kao neobičan povezivanje, istraživanja su pokazala da prekomerna konzumacija procesuirane hrane, poput čipsa, može imati negativan uticaj na mentalno zdravlje. Istraživanja sugerišu da prehrana bogata prerađenim i visokokaloričnim namirnicama može doprineti depresiji i anksioznosti. Hemikalije koje se koriste za poboljšanje ukusa čipsa, poput glutamata, mogu uzrokovati reakcije kod osoba sa osetljivim nervnim sistemom, izazivajući glavobolje, uznemirenost i opšti pad raspoloženja.
Pored toga, visok nivo ugljenih hidrata i šećera u čipsu može uzrokovati ubrzan pad nivoa energije nakon konzumacije, što može negativno uticati na mentalnu stabilnost. Ove brze promene u nivou šećera u krvi mogu uticati na koncentraciju, izazvati umor i smanjenje sposobnosti za donošenje odluka, što može povećati nivo stresa.
6. Dugo tržište, ali kratkoročni efekti
Bez obzira na sve štetnosti koje smo spomenuli, čips i dalje ostaje jedan od najprodavanijih proizvoda na tržištu. Njegova dostupnost, dug vek trajanja, privlačan ukus i sposobnost da zadovolji instant želje za uživanjem čine ga gotovo neizbežnim u mnogim društvenim situacijama. Međutim, dugoročna konzumacija čipsa može imati ozbiljne posledice po zdravlje, dok kratkoročno, on može biti izazivač nezdravih navika u ishrani, poput prejedanja, loših prehrambenih izbora i povećanog unosa nezdravih masti i soli.
