Porodica ubijene devojčice (11) koja je tog dana bila na dužnosti svedočila je na početku ročišta protiv osumnjičenog dečaka koji je izvršio masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” 3. maja, kao i njegovi roditelji i školskoj ustanovi.
Ivan Božović, njen otac, detaljno je opisao kako je izgledao njihov život pre tog kobnog 3. maja, kao i tog kritičnog dana, a potom i kako izgleda njihov život sada bez nje.
„3. Maj je bio kao i svaki drugi školski dan, nije ni slutio da će se ovako nešto dogoditi. Dan pre toga smo došli iz Soluna, spremala se za fotografisanje koje je bilo tog dana, znate bila je lepa, nosila je suknju, ja sam je obukao. Poljubio sam je i ona je otišla u školu, a ja sam otišao po psa kojeg su čuvali jer smo bili na izletu. Nazvala me je u 8:33 ujutro, a onda mi je rekla da je dežurna i da njoj i njenoj drugarici kupim nešto iz Mekke, jer je to običaj za studente na poziv. Rekao sam joj da ću joj u povratku donijeti novac, pa neka naručuju šta hoće. U međuvremenu me nazvala supruga Nina i uspaničena rekla da je pucnjava u školi. Odmah sam krenuo tamo, znate da imate osećaj ljutnje, počeo sam da vozim agresivno, ne znam šta se dešava. Znate, ona je dežurna sedi pored ulaznih vrata, mora da je nešto loše, ali kako da vam kažem, nemojte misliti da su to loše vesti. I dalje dolaziš sebi iako si uznemiren”, počinje bolno svjedočenje otac ubijene djevojčice i dodaje:
„Dolazim ispred škole, već je gužva, nekako ne znam gde da je tražim, ja sam na jednom ulazu, žena mi je na drugom, čekamo. Onda mi sin dolazi sa treninga. Znate, uvijek nešto čekate, taj osjećaj iščekivanja je užasan. Tada dobijamo informaciju da je došlo do pucnjave i da ima povređenih. Čuli smo da u Tiršovoj ima nekoliko dece, pa odem tamo. Sve vreme si u nekoj agoniji koja dugo traje, vreme prolazi a ti nemaš dete”.
Kako je dalje naveo, posle Tiršove odlazi u Klinički centar gde shvata da nema ni njegovog deteta.
„Vratim se u školu, možda tamo imaju informacije, opet to iščekivanje, onda saznam da je stražar Dragan poginuo. Znate, nekako osjećaj da nešto nije u redu, jer vaše dijete sjedi na drugoj klupi od onog čovjeka koji je tu”, kaže i dodaje:
„Tada smo saznali da je osmoro djece ubijeno, čekajte, osmoro je puno djece… Onda mi je prišao novinar i rekao da svi koji nisu pronašli svoju djecu neka dođu u policijsku stanicu na Vračaru, pa onda vi. znam šta, trčao sam peške i nisam stao. Otrčao sam da vidim da li je moje dijete, šta bi mi rekli. Ali tamo sam već shvatio šta se dešava kada sam vidio majku djevojčice koja je tog dana bila na dužnosti sa mojom kćerkom. Znao sam, nekako sam shvatio i utrčao u tu sobu iako me još nisu zvali i rekli im: “Recite mi, ne mogu više da čekam!” Tada su mi rekli da mi je dijete ubijeno. Vjerujte, tada sam prestao da slušam šta pričaju, nazvao sam suprugu i rekao joj: “Naše kćerke nema.”
Podsjetimo, današnje ročište odnosi se na parnicu koja je uslijedila nakon prijave 27 članova porodice ubijenih u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, koji su podnijeli tužbu protiv dječaka ubice, njegovog oca, majke i škole.
Kako prenosi Kurir, optužnicom, koju je ranije potvrdio Viši sud u Beogradu, dečakov otac je optužen za teško delo protiv opšte bezbednosti, majka za nedozvoljenu proizvodnju, držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija, dok je vlasnik i instruktor na streljani u kojoj je maloljetni ubica vježbao pucanje sa svojim ocem i tereti se za davanje lažnog iskaza.
