Rekli su mi “Vaš sin je nestao”: Majka 32 godine prevrtala nebo i zemlju, a onda je istina pogodila kao grom “Bio je kod kuće…”

Đia Đia je bio dijete koje je brzo osvajalo srca svih oko sebe svojim veselim duhom i šarmom. Zračio je inteligencijom i zrelošću neuobičajenom za svoje godine, dok su njegova prirodna ljubaznost i miran temperament bili očigledni svima koji su ga upoznali. Nije često plakao, već je, čini se, radije pokazivao vedru stranu svoje ličnosti, što ga je činilo omiljenim među vršnjacima i odraslima.

Njegovi roditelji, Đingzi i njen suprug, svakog jutra su ga vodili u vrtić pre odlaska na posao, a popodne su ga s radošću dolazili pokupiti. Đingzi se trudila da svaki slobodan trenutak posveti svom sinu. Nakon napornog radnog dana, povratak kući bio je obogaćen toplinom igre i zajedničkog vremena s njim, što je bio njen način da produbi njihovu blisku vezu i pruži mu osjećaj sigurnosti.

Đingzi je radila u kompaniji specijalizovanoj za izvoz pšenice, a sezona žetve često je značila i obavezne posete seoskim dobavljačima. Tokom tih perioda, bila je odsutna iz grada, ostavljajući malog Đia Điu pod pažnjom njegovog oca.

Jednog dana, usred tih obilazaka, Đingzi je dobila neočekivanu poruku od svojih nadređenih. Telegram je bio kratak, sa svega nekoliko riječi: „Vanredno kod kuće, odmah se vratite.“ Bez ikakvih dodatnih informacija, nije mogla ni pretpostaviti šta je moglo da se dogodi kod kuće, ali hitna priroda poruke nije ostavljala prostor za oklevanje, te je odmah krenula nazad, prisjeća se s uzbuđenjem i zabrinutošću koje i danas pamti.

Ubrzo se vratila u Ksijan, gde ju je dočekala uznemirujuća vest od stanodavca.

„Vaš sin je nestao,“ izgovorio je, a te reči su je zaledile. U trenutku, kao da joj je um stao, dok su joj kroz glavu prolazile misli: možda se samo izgubio, možda ga neko brzo pronađe. Nije ni pomislila da bi ovo mogao biti početak dugog razdvajanja od njenog voljenog sina.

Bio je oktobar 1988. godine, a mali Đia Đia, tada samo dvogodišnjak, bio je u njenom životu svega dve godine i osam meseci.

Đingzi je pretražila svaki kutak, odlučna da pronađe svog sina.

Nakon što je prošla cela nedelja bez ijedne informacije, postala je svesna težine situacije. Počela je da traži Đia Điu među prolaznicima, u blizini hotela, i ispitivala sve koji su možda mogli videti dečaka. Ispisala je i razdelila 100.000 letaka s njegovom fotografijom po autobuskim i železničkim stanicama širom Ksijana, a objavila je i oglase o njegovom nestanku u lokalnim novinama. Nažalost, ni jedan njen napor nije urodio plodom.

„Bila sam slomljena… Srce mi je pucalo od bola. Plakala sam, želela sam da vrištim, kao da mi je neko iščupao deo mene,“ priseća se majka.

Svaki put kad bi pogledala neku dečiju odeću, cipelice ili igračke koje je Đia Đia voleo, tuga bi je preplavila. U tom trenutku, Đingzi nije bila svesna koliko je problem trgovine decom zapravo ozbiljan u Kini.

Kada je Kina 1979. godine uvela politiku jednog deteta, glavni cilj bio je da se zaustavi rapidan rast stanovništva i suzbije siromaštvo. Ova politika značila je da gradske porodice smeju imati samo jedno dete, dok su parovi na selu mogli dobiti drugo dete samo ako je prvo bilo devojčica.

Međutim, mnoge porodice su težile da imaju sina koji bi im osigurao nasledstvo i brigu u starosti. Zbog strogih ograničenja, dodatna deca nisu imala pravo na socijalne beneficije, a porodice koje su ih imale suočavale su se s visokim kaznama.

Smatra se da je ova politika indirektno doprinela rastu broja otmica, posebno dečaka, iako Đingzi u to vreme nije bila svesna ozbiljnosti situacije.

„Ponekad su na televiziji objavljivali informacije o deci koja su nestala, ali nikada nisam pomislila da su možda oteta i prodata. Verovala sam da su se samo izgubila,“ priseća se Đingzi, nesvesna mračnih posledica društvenih pritisaka.

Tokom jednog od dužih putovanja, Đingzi je autobusom krenula prema gradu u provinciji Šanksi, a zatim nastavila prema jednom selu. Čula je glasine o paru koji je, navodno, usvojio dečaka iz Ksijana koji je ličio na njenog Đia Điu. Strpljivo je čekala da se seljani vrate sa svojih poljoprivrednih poslova kako bi mogla da razgovara s njima.

Kada je konačno stupila u kontakt s meštanima, otkrila je da je par već odveo dečaka nazad u Ksijan. Bez oklevanja, Đingzi je odmah krenula nazad, stižući u Ksijan u ranim jutarnjim satima, nadajući se da će konačno pronaći svog sina.

Posle kratkog predaha, Đingzi je nastavila potragu sa novim snagama i konačno naišla na ženu koja je imala dečaka sa sobom. S nadom koja joj je ubrzala srce, prišla im je uverenjem da je konačno pronašla svog Đia Điu. Međutim, kada se suočila sa istinom, shvatila je da to dete nije njen sin.

„Bila sam potpuno uverena da je to moj Đia Đia. Kada sam shvatila istinu, obuzeo me je snažan osećaj razočaranja, kao da mi je neko slomio srce,“ priseća se Đingzi, svaka nova potraga ostavljala je sve dublji trag na njenoj duši.

Desetog maja ove godine, baš na Dan majki, Đingzi je primila neočekivani poziv iz kancelarije za javnu bezbednost u Ksijanu. Glas sa druge strane telefona preneo joj je neverovatne vesti: „Mao Jin je pronađen.“

„Bila sam u šoku, nisam mogla da poverujem da je stvarno,“ priseća se Đingzi, obuzeta emocijama.

Policija je koristila fotografiju odraslog muškarca dobijenu iz jedne dojave da bi ga identifikovala kao osobu koja je godinama ranije oteta iz Ksijana. Muškarac je lociran u Čengduu, u susednoj provinciji Sečuan, udaljenoj oko 700 kilometara. Kada je urađen DNK test, rezultati su potvrdili ono u šta je Đingzi tako dugo želela da veruje.

„Tek kad su stigli rezultati DNK testa, stvarno sam poverovala – moj sin je zaista pronađen,“ kaže Đingzi, duboko dirnuta ispunjenjem svoje višegodišnje potrage.

Kina, najnaseljenija zemlja na svetu i jedna od najvećih po površini, nosi sa sobom bogatu istoriju, duboku tradiciju i fascinantnu geografiju koja je kroz vekove oblikovala njeno društvo i kulturu. Smeštena u istočnoj Aziji, Kina se prostire od žutih pustinja Gobi i Takla Makana na zapadu, preko visokih planinskih masiva poput Himalaja, sve do obale Tihog okeana na istoku. Ova ogromna teritorija, koja se proteže na više od 9,6 miliona kvadratnih kilometara, obuhvata raznovrsne pejzaže, klime i ekosisteme.

Kina je domovina najstarije kontinuirane civilizacije na svetu, čiji se počeci mogu pratiti unazad više od pet hiljada godina. Na tlu Kine nalazimo ostatke prvih ljudskih naselja, kao što su ona u blizini reke Huang He, ili Žute reke, koja je vekovima bila simbol i kolevka kineske civilizacije. Rana kineska društva razvila su se na plodnim aluvijalnim ravnicama ove reke, gde je poljoprivreda cvetala zahvaljujući plodnom mulju koji je reka redovno nanosila. Ove rane civilizacije razvijale su sofisticirane sisteme za navodnjavanje, gradeći temelje za poljoprivrednu zajednicu koja će vekovima obezbeđivati hranu i stabilnost.

Dinastija Šang, koja se uzdigla oko 1600. godine pre nove ere, donela je prvi značajniji period političke i kulturne centralizacije. U ovom periodu pojavljuju se prvi pisani tragovi kineskog jezika na kostima i školjkama, koje su korišćene u praksi poznatoj kao proročanstvo. Šang dinastija dala je oblik kineskoj državnosti, razvijajući sistem vere i vlasti u kojem su carevi smatrani predstavnicima božanskih sila. Nakon dinastije Šang, dinastija Džou je nastavila ovu tradiciju, ali je tokom njenog perioda došlo do fragmentacije vlasti, poznate kao period Proleća i Jeseni i kasnije period Zaraćenih država. Ovi periodi označili su vreme kada su filozofi poput Konfučija i Lao Cea postavljali temelje kineske misli i kulture.

Kina je postala jedinstvena pod dinastijom Ćin, koja je zavladala 221. godine pre nove ere, ujedinjujući zaraćene države u jedno carstvo. Ćin Ši Huang, prvi kineski car, postavio je temelje centralizovane države i pokrenuo velike projekte poput Velikog zida, koji je građen kako bi odbranio severne granice od nomadskih plemena. Dinastija Ćin bila je kratkog trajanja, ali je postavila osnovu za dinastiju Han, koja je usledila i čije se vladavine smatraju zlatnim dobom kineske civilizacije. U periodu dinastije Han, Kina je postala važna ekonomska i kulturna sila, a trgovina svilenim putem omogućila je razmenu ideja, robe i tehnologije između Istoka i Zapada.

Kroz naredne vekove, Kina je prolazila kroz mnoge dinastije, među kojima su Tang, Song, Yuan i Ming, svaka donoseći nove inovacije i kulturna dostignuća. Tang dinastija bila je period kulturnog procvata, kada su umetnost, poezija i religija cvetale, dok je u periodu dinastije Song došlo do značajnih tehnoloških dostignuća, poput štamparske prese i baruta. Dinastija Yuan, koju su osnovali Mongoli, donela je prvi put strane vladare na kineski presto, dok je dinastija Ming obnovila kinesku suverenost i sagradila današnji Veliki zid. Ming period je takođe poznat po velikim pomorskim ekspedicijama koje je predvodio admiral Dženg He, koji je stigao do obala Afrike i Bliskog istoka, demonstrirajući kinesku moć i bogatstvo.

Kina je imala velik uticaj i tokom dinastije Ćing, koja je poslednja dinastija kineske istorije. Uprkos velikom kulturnom i vojnom uticaju, Ćing dinastija suočila se s unutrašnjim i spoljnim izazovima. Krajem 19. veka, kineski politički i ekonomski sistem počinje da slabi pod pritiskom evropskih kolonijalnih sila, koje su tražile pristup kineskom tržištu i resursima. Ovaj period, poznat kao vek poniženja, doneo je mnoge teške trenutke Kini, uključujući Opijumske ratove s Britanijom, ustanak boksera i pad monarhije. Kraj dinastije Ćing 1912. godine označio je kraj carstva koje je trajalo više od dve hiljade godina i početak turbulentnog perioda za Kinu.

Nakon kratke ere Republike i burnog građanskog rata, Komunistička partija Kine je preuzela vlast 1949. godine, pod vođstvom Mao Cedunga. Usledile su značajne promene u društvenom i ekonomskom sistemu zemlje. Kina se suočila sa izazovima kao što su Veliki skok napred i Kulturna revolucija, koji su imali dalekosežne posledice po društvo, ekonomiju i kulturu. Nakon Maoove smrti, pod vođstvom Deng Sjaopinga, Kina je otvorila vrata reformama i ekonomskom otvaranju ka svetu, što je postavilo temelje za njen ubrzani ekonomski rast u decenijama koje su usledile.

Geografski, Kina je takođe izrazito raznovrsna. Na severu, pustinje Gobi i Takla Makan pružaju surove pejzaže s malom količinom padavina i ekstremnim temperaturama, dok se na jugu nalaze tropske džungle i plodne doline. Planinski masivi, kao što su Tibetanske visoravni i Himalaji, dominiraju zapadnim delom zemlje, dok centralni deo karakterišu reke kao što su Jangce i Huang He, koje su vekovima bile ključne za razvoj poljoprivrede i trgovine. Kineska obala, koja se proteže od zaliva Bo Hai do Južnog kineskog mora, važna je za pomorsku trgovinu i obezbeđuje Kini izlaz na svetska tržišta.

Klimatske zone u Kini variraju od arktičkih temperatura na severu do subtropskih uslova na jugu. Severoistočni deo Kine ima izrazito hladne zime, dok je jugozapad poznat po kišnim sezonama koje obezbeđuju vlagu potrebnu za poljoprivredne kulture poput pirinča. Centralna ravnica, gde se nalaze reke Huang He i Jangce, važi za žitnicu Kine, sa plodnim zemljištem koje podržava poljoprivrednu proizvodnju još od pradavnih vremena.

Kina danas predstavlja jednu od vodećih svetskih ekonomija, zahvaljujući svojoj industrijskoj i tehnološkoj ekspanziji. Međutim, njena savremena moć duboko je ukorenjena u višemilenijumskom nasleđu, bogatoj kulturi, filozofiji i tradicijama koje i danas oblikuju kinesko društvo. Od svojih drevnih filozofa do modernih naučnika, Kina nastavlja da se razvija, balansirajući između očuvanja svoje duge istorije i adaptacije na savremene izazove sveta.