Kad se spomene Zlatan Ibrahimović, većina ljudi odmah pomisli na njegove moćne golove, samouveren nastup i impresivnu fudbalsku karijeru. Međutim, iza te prepoznatljive, često drske spoljašnjosti, krije se osoba koja je izuzetno vezana za porodicu, naročito za svoju majku Jurku. Upravo njoj je Zlatan posvetio brojne dirljive znakove pažnje i nesebično je podržavao, imajući u vidu sve poteškoće koje su ih pratile na životnom putu.

Porodica je oduvek bila osnovna pokretačka snaga u njegovom životu, jer je Zlatan rastao svestan mnogih izazova i prepreka koje su mogli da stanu na put njegovim ambicijama. Zahvaljujući snažnoj želji da svima obezbedi lepšu budućnost, postao je jedan od najcenjenijih fudbalera na planeti.

Majka Jurka rodom je iz Bosne i Hercegovine i u ranoj mladosti napustila je rodni kraj, tražeći nove mogućnosti u Nemačkoj. Tamo je zasnovala porodicu sa prvim suprugom, s kojim je dobila dve ćerke, Moniku i Violetu. Nakon tog braka, životni put ju je naveo na poznanstvo sa pevačem Šefikom Ibrahimovićem, poreklom iz Bijeljine. U toj zajednici rođeni su Zlatan i njegova sestra Sanela.

Uprkos turbulentnoj porodičnoj istoriji, teškim uslovima i ranim selidbama, Zlatan nije odustajao od snova. Snagu je pronalazio u ljubavi prema najbližima i to je ono što mu je pomoglo da se vine u sam fudbalski vrh. Iako se na terenu pokazuje beskompromisnim i ponekad arogantnim, privatno ostaje čovek koji sa poštovanjem i zahvalnošću gleda na sve što su mu porodica i posebno majka omogućili na njegovom životnom putu.

Njihova zajednica, nažalost, nije potrajala, pa je nakon razvoda Jurka ostala sama sa decom i brojnim poteškoćama. Zlatan često naglašava kako je detinjstvo proveo u siromaštvu i neizvesnosti. Dugo je živeo uz majku, koja je radeći po čitav dan kao spremačica pokušavala da obezbedi najosnovnije uslove za porodicu. Posle izvesnog vremena preselio se kod oca, čija borba sa alkoholom dodatno je komplikovala porodične odnose.

Vremenom je Jurka dobila još jednog sina, Aleksandra Đorđevića, iz vanbračne veze. U međuvremenu je i Zlatanov otac Šefik imao sina Šapka, koji je nažalost preminuo 2014. godine sa svega 41 godinom, što je snažno pogodilo Zlatana. Svi ovi izazovi ostavili su dubok trag na njemu, ali su ga istovremeno pokrenuli da radi na boljoj budućnosti za svoju porodicu.

Navikli smo da Zlatan Ibrahimović godinama unazad povremeno privuče negativnu pažnju vernika tokom hrišćanskih praznika, no retko je detaljnije govorio o sopstvenom pogledu na religiju. U intervjuu za „Atletik“ ipak je rešio da otkrije kako zaista razmišlja o ovoj temi, koja vekovima izaziva rasprave i podele u društvu. Sam tvrdi da ga religijske rasprave uopšte ne zanimaju.

Novinar ga je upitao: „Zlatane, ti si sin katolkinje i muslimana – smatraš li se vernikom?“ Odgovorio je potpuno otvoreno: „Ne, verujem jedino u poštovanje. Kada kažem da ‘samo Bog može da mi sudi’, na koga uopšte ciljam tom rečenicom?“ Pojasnio je da te reči, iako istetovirane na njegovoj koži, nisu upućene kritičarima, već njemu samom.

Najbolje ću ilustrovati na primeru iz sopstvenog iskustva. Kada je moj brat, koji se borio sa leukemijom, preminuo, pitao sam se gde je bio Bog da mu pruži podršku. Ljudi neprestano govore o veri, zahvaljuju se Bogu i mole mu se, ali gde je bio u tom trenutku? U mojoj viziji sveta, ja sam za sebe vrhovni autoritet. To je moja istina i deo moje životne filozofije.“

Zlatan takođe otkriva da mu na leđima stoje budističke tetovaže, ali je namerno odabrao poziciju koju ne vidi svakodnevno, jer ga, kako kaže, neprestano gledanje takvih simbola zamara. Uz to ističe kako je težina detinjstva bila presudna za oblikovanje njegovog karaktera. Iako je rođen u Malmeu, potiče iz porodice jugoslovenskih imigranata: majka Jurka je Hrvatica, a otac Šefik poreklom iz Bosne i Hercegovine. U potrazi za stabilnijim životom, oboje su se uputili u Skandinaviju, gde se Zlatan i rodio.

Zlatanova posvećenost najbližima

Čim je postigao finansijsku stabilnost, Zlatan Ibrahimović se potrudio da obezbedi udoban život članovima porodice. Jedan od njegovih prvih poteza bio je kupovina nekretnine u Novalji na ostrvu Pag, gde je majci Jurki omogućio mirnije okruženje i blizinu rodbine.

U svojim sećanjima, zabeleženim u knjizi „Adrenalin“, naglasio je koliko mu je važno da decu nauči nezavisnosti, ali i održavanju toplih porodičnih veza. Posebno ga raduje ideja da provode vreme s bakom u Hrvatskoj, kako bi usvojili važne životne pouke.

Zanimljiva je i priča o njegovoj investiciji u Švedskoj, gde je kupio crkvu za više od devet miliona evra, da bi je zatim srušio i na istom mestu izgradio luksuzne stambene jedinice. U jednoj od njih našla se i Jurka, a u medijima su kružile glasine da se zapravo radi o prostranoj vili.

Porodična imovina i veze

Danas majka živi u Malmeu, u ulici Henrik Menander, zajedno s komšijama iz bivše Jugoslavije, što joj stvara prijatan osećaj zajedništva. Otac Šefik, s druge strane, stanuje u elitnom delu istog grada, u kući koju je Zlatan kupio upravo za njega.

Zlatanova sestra Sanela nastanjena je u Slotsgatan, nedaleko od Muzeja moderne umetnosti, dok se najmlađi polubrat Aleksandar Đorđević, zajedno sa suprugom Lindom Sofie, brine o jednoj od porodičnih firmi zaduženih za upravljanje Zlatanovom imovinom. Kroz te kompanije, registrovane na ime članova porodice, Ibrahimović uspeva da održi kontrolu nad svojom rastućom nekretninskom mrežom, uz podršku iskusnih advokata.

Zlatan Ibrahimović rođen je 3. oktobra 1981. godine u Malmeu, u porodici jugoslovenskih imigranata, s majkom koja je poreklom iz Hrvatske i ocem iz Bosne i Hercegovine. Odrastao je u naselju Rosengård, gde je od malena dobijao nadimak “Ibra”, a prve fudbalske korake napravio je na lokalnim igralištima s vršnjacima različitih kultura i jezika. Već tada se izdvajao neverovatnim fizičkim sposobnostima i neustrašivim stavom, pa je brzo postao jedan od najtalentovanijih mladih napadača u Švedskoj. Fudbalsku priču započeo je u klubu Malme FF, gde je skrenuo pažnju evropskih skauta koji su ga ubrzo doveli do ugovora sa amsterdamskim Ajaksom. Tamo je stekao dodatno iskustvo i počeo da razvija napadački stil igre zasnovan na snazi, tehnici i osećaju za gol.

Ibrahimović je iz sezone u sezonu nastavljao da impresionira u najjačim evropskim ligama. Posle Ajaksa, igrao je za Juventus, Inter i Milan u Italiji, a potom se okušao i u Španiji, braneći boje Barselone. Njegov beskompromisni karakter često je izazivao rasprave i na terenu i izvan njega, ali je istovremeno doprinosio stvaranju imidža velikog sportiste koji ne priznaje autoritete ni granice. Gde god da bi došao, Zlatan je unosio novu energiju i nudio atraktivne golove koji su mu doneli globalnu popularnost. Njegov prepoznatljiv, ponekad drzak stil komunikacije s novinarima i rivalima, postao je sastavni deo njegovog brenda. Upravo ta drskost omogućila mu je da milioni ljudi širom sveta zapamte kako na terenu tako i van njega, pa se njegova izjava “Ja sam Zlatan” gotovo poistovetila sa izrazom samopouzdanja i smelog duha.

Uz uspehe u Italiji, Španiji i na mnogim drugim mestima, popularnost mu je znatno porasla tokom boravka u Pari Sen Žermenu, gde je bio jedan od ključnih igrača u novonastalom supertimu. Kasnije je njegova karijera odvela i do Mančester Junajteda, a potom i do SAD-a, gde je zaigrao za Los Anđeles Galaksi, pokazujući da i u zrelim fudbalskim godinama ostaje “gladan” pobeda i ličnog dokazivanja. Vratio se potom u Milan i uprkos godinama i povredama, nastavio je da pokazuje veliku strast prema igri i privrženost publici. Godine su ga na kraju dovele do odluke o završetku profesionalne igračke karijere, ali je taj potez dočekan s mnoštvom emocija kako među navijačima, tako i u celoj fudbalskoj zajednici.

Zlatan je oduvek naglašavao značaj porodice i činjenicu da nije zaboravio puteve kojima je prošao na svom usponu. Iako se često prikazuje kao hladan i bahat u javnosti, oni koji su mu bliski znaju da je veoma posvećen najbližima. Napori njegove majke, koja se godinama žrtvovala kako bi mu obezbedila makar osnovne uslove za trening, i danas ga inspirišu da pomaže svojoj porodici i omogući im život bez stresa i oskudice. Tokom čitave karijere važio je za čoveka koji se ne boji otvorenog mišljenja o različitim temama, uključujući sopstveno detinjstvo, poreklo i religiju. Bez obzira na kontroverze, Ibrahimović se pokazao kao velika sportska figura i ekscentrik koji pleni pažnju svetske javnosti. Iako je zvanično završio aktivnu igračku karijeru, ostaje uverljiv utisak da će Zlatanova priča još dugo odjekivati među ljubiteljima fudbala i svima onima koji poštuju vrednosti tvrdog rada i nepokolebljivog duha.

Oglasi - Advertisement