Feđa Stojanović, cenjeni glumac poznat po svom izuzetnom talentu i nezaboravnoj prisutnosti na sceni, napustio nas je 2021. godine u svojoj 73. godini, ostavljajući dubok pečat u svetu umetnosti i glume. Njegova životna priča bila je bogata, ispunjena nezaboravnim ulogama i posebnom harizmom koja je osvajala publiku. U poslednjim mesecima svog života suočavao se s ozbiljnim zdravstvenim izazovima, ali je, uprkos tome, nastojao da svaki trenutak provede ispunjeno i dostojanstveno, ne odustajući od životne borbe do samog kraja.
Krajem 2020. godine, Feđa Stojanović suočio se s teškim zdravstvenim izazovom – operacijom tumora na bubregu, što je rezultiralo uklanjanjem jednog bubrega. Iako je reč o ozbiljnom zahvatu, njegov stav prema životu ostao je nepromenjen. Govorio je da se trudio da sve posmatra smireno i bez prevelike drame, ističući kako se, da mu nije rečeno šta mu se dogodilo, ne bi ni osećao drugačije. Pozitivna energija i humor bili su njegov zaštitni znak, čak i u najtežim trenucima, što su često naglašavali njegovi prijatelji i kolege.
Feđa je rođen 31. januara 1948. godine u Aleksincu, u porodici posvećenih prosvetnih radnika. Njegovo ime, koje odaje ruski uticaj, dao mu je otac, strastveni zaljubljenik u rusku kulturu. Porodica se ubrzo preselila u Beograd, gde je Feđa načinio prve korake prema umetničkom svetu. Njegova majka, koja je vodila školsku dramsku sekciju, odigrala je ključnu ulogu u njegovom razvoju strasti prema pozorištu i glumi.
Prvi susret sa svetom filma dogodio se kroz ulogu u ostvarenju “Nikoletina Bursać”. Taj honorar bio je od presudne važnosti za njegovu porodicu u teškim ekonomskim vremenima. Iako je inicijalno želeo da postane filmski reditelj i tri puta pokušao da upiše režiju, sudbina ga je ipak usmerila prema glumi. Njegovo priključenje “Ateljeu 212” pod mentorstvom legendarne Mire Trailović označilo je prelomni trenutak u njegovoj karijeri, omogućivši mu da svoje snove pretoči u stvarnost.
Feđa Stojanović je kroz život nosio teret velikih ličnih gubitaka i izazova. Dva puta je stajao pred oltarom, a iz prvog braka dobio je sina Uroša, čiji je talenat za filmsku režiju obećavao sjajnu karijeru. Međutim, sudbina je imala druge planove. Godine 2017. Feđa je doživeo nezamisliv bol kada je Uroš preminuo u 44. godini, daleko od Srbije, u Americi. Iako uzrok smrti nikada nije zvanično potvrđen, spekulisalo se o srčanom udaru.
Njihov odnos bio je obeležen složenim emocijama. Feđa nije krio da je bio izuzetno ponosan na Uroševe profesionalne uspehe, ali je često isticao i izazove koje su imali kao otac i sin. Uroševa odluka da živi daleko od domovine dodatno je produbila jaz između njih, a retka komunikacija, uglavnom putem mejlova, ostavljala je Feđu u tihoj čežnji za bliskijim odnosom.
Iako je nosio ove teške gubitke sa sobom, Feđa je kroz svoj životni i profesionalni put pokazivao neverovatnu snagu. Njegova priča je svedočanstvo o hrabrosti da se nosi s tugom, o izazovima očinstva i o umetnosti da, uprkos tragedijama, pronađe smisao i balans u životu.
Feđa Stojanović bio je jedan od onih glumaca čije prisustvo na sceni i ekranu nije ostavljalo nikoga ravnodušnim. Rođen 31. januara 1948. godine u Aleksincu, u porodici učitelja, njegov život od ranih dana bio je ispunjen umetnošću i kreativnošću. Ime Feđa, koje je nosio sa ponosom, dodelio mu je otac, veliki zaljubljenik u rusku kulturu, što je još jedan detalj koji je isticao njegovu posebnost. Porodica se preselila u Beograd kada je bio dete, i upravo tu su započeli njegovi prvi koraci ka svetu glume. Njegova majka, koja je vodila školsku dramsku sekciju, postala je ključna figura u podsticanju njegove ljubavi prema teatru, što je bio početak jedne briljantne karijere.
Feđina prva uloga na filmu bila je u ostvarenju „Nikoletina Bursać“, a honorar koji je zaradio postao je dragocena pomoć njegovoj porodici u vremenu ekonomske neizvesnosti. Iako je prvobitno želeo da postane filmski reditelj i više puta pokušavao da upiše režiju, sudbina ga je na kraju odvela ka glumi, gde je pronašao svoj pravi poziv. Prijem u „Atelje 212“, zahvaljujući legendarnoj Miri Trailović, bio je prelomni trenutak u njegovom profesionalnom životu. Pozorište je za Feđu bilo mnogo više od posla; bilo je to mesto gde je mogao da izrazi svoje misli, osećanja i strasti na način koji je publiku ostavljao bez daha.
Feđina harizma nije ostala ograničena na pozorišne daske. Publika ga je obožavala i na televiziji i filmu, gde je ostavio neizbrisiv trag u brojnim ulogama. Njegova sposobnost da oživi likove i prenese emocije činila ga je omiljenim među kolegama i publikom. Osim glume, bio je poznat po svom vedrom duhu i neiscrpnom smislu za humor, što su osobine koje su ga pratile i u najtežim trenucima.
Jedan od tih izazova bila je borba sa ozbiljnim zdravstvenim problemima krajem njegovog života. Godine 2020. operisan mu je tumor na bubregu, što je dovelo do uklanjanja jednog bubrega. Iako se suočavao s velikim fizičkim i emotivnim iskušenjima, ostao je pozitivan, govoreći kako pokušava da živi smireno i bez preteranog opterećivanja. Njegova otpornost i humor bili su inspiracija svima koji su ga poznavali.
Nažalost, njegova priča obeležena je i velikim ličnim gubicima. Njegov sin Uroš, talentovani filmski reditelj, preminuo je 2017. godine u Americi pod tragičnim okolnostima koje nikada nisu u potpunosti razjašnjene. Feđa nije skrivao da ga je ovaj gubitak duboko pogodio. Njihov odnos bio je kompleksan, ali ispunjen međusobnim poštovanjem i ponosom na profesionalne uspehe. Retka komunikacija, uglavnom putem mejlova, ostavila je trag na Feđi, koji je ovu udaljenost doživljavao s tugom, ali i razumevanjem.
Uprkos svemu, Feđa je nastavio da inspiriše ljude oko sebe. Njegov život bio je svedočanstvo o hrabrosti, umetničkoj strasti i borbi da se, i u najtežim trenucima, pronađe snaga za osmeh. Feđa Stojanović preminuo je 2021. godine, ali njegova dela i njegova ličnost ostaju zauvek prisutni kroz sećanja svih koji su ga poznavali ili uživali u njegovom radu. Njegov doprinos srpskoj kulturi i umetnosti ostaje neizbrisiv, a njegova priča nastavlja da inspiriše nove generacije glumaca i umetnika.