Dan vjenčanja je trenutak koji mladenci pamte cijeli život, ali pripreme – poput biranja i kupovine odjeće, rezervacije prostora, angažovanja fotografa, i odabira menija – mogu donijeti puno stresa. Međutim, stresne situacije mogu nastati i za goste!
Na primjer, prije mesec dana, jedan Beograđanin je skoro propustio venčanje svog rođaka u Lazarevcu zbog niza neočekivanih komplikacija.
–Bio sam na svadbi svog rođaka sa strane oca. Iako to moram reći, nismo baš u najboljim odnosima. Moj otac je napustio Lazarevac kad je imao 18 godina i preselio se u Beograd, gde je kasnije upoznao moju majku i gde sam se ja rodio. Iako Lazarevac nije daleko, rijetko smo išli da posjetimo rođake – možda 2-3 puta godišnje. Slično je bilo i sa njima, često bi čuli da su dolazili u Beograd zbog posla, ali se rijetko zadržavali. Ipak, kad je svadba u pitanju, naravno da ću ići – objašnjava ovaj Beograđanin.
On, međutim, nije preterano ljubitelj svadbi i obično ih izbjegava, pa nije imao odgovarajuće odijelo za ovu priliku.
–Imam samo jedno odijelo koje stvarno mogu da nosim, ali kad sam ga obuo, vidjelo se da mi je malo. Meni to nije previše smetalo, mogao sam se malo stisnuti, ali moja žena je insistirala da kupim novo. Iako smo se prvo posvađali, na kraju sam pristao. Takođe je tvrdila da cipele koje imam nisu ni za pijacu, ali tu nisam popustio. Rekao sam: “Ili idem ovako ili ne idem nikako” – objašnjava on.
Nakon što je rešio pitanje odjeće, suočio se s novim stresom: koliko novca ostaviti u koverti.
–Na odijelo sam potrošio oko 250 evra, što me poprilično potreslo, a još više kad sam pogledao koliko imam ušteđevine – ostalo je samo 130 eura. Moja žena i ja smo skupili još nešto dinara i dodali još 120 eura. Pomislio sam: “250 eura će sigurno biti dovoljno.”
Pored novog odijela i poklona u koverti, morali smo da izaberemo sredstva i za frizure dama u porodici.
-Moja žena i obje ćerke su otišle kod frizera. Ne mogu da shvatim zašto djevojčice od 13 i 14 godina moraju na feniranje, ali sam dobio objašnjenje da se ništa ne pitam i da je to neophodno. Tako sam potrošio još nekoliko hiljada na to „zadovoljstvo“.
Ovaj Beograđanin, i pored svih troškova, nije bio previše raspoložen dok je krenuo na svadbu. Međutim, po dolasku na mesto, malo je popravio raspoloženje. Pozdravio je sve prisutne, prisustvovao ceremoniji u crkvi, a zatim se preselio u restoran.
–Kao što to obično biva, kasnili smo u restoran. Uvijek smo u nekom kašnjenju. Moja žena je, nakon crkve, morala da se zaustavi u kineskoj prodavnici, kao da nemamo nijednu kod nas. Kada smo konačno stigli, neko nas je usmjerio gde da sednemo. Tek tada sam shvatio da sam zaboravio da ostavim kovertu. Video sam kutiju za kovertu na ulazu i brzo otišao da je ubacim.
Koverta još nije ni stigla do dna kutije kada sam čuo uzbuđeni glas: “Hej, čekaj, šta to radiš? To je kutija za mladu!”
-“Kutija za mladu?” – upitah zbunjeno, shvatajući da pored nje postoji još jedna kutija.
-“Dvije kutije?!” – ponovio sam u nevjerici, dok je nepoznati muškarac, čije ime nisam znao, počeo da se penje u nervoznom uzbuđenju.
-“Ti si Milošev brat, zar ne? Kako si uspio da staviš kovertu u kutiju za mladu? Zar nisi mogao da obratiš pažnju? Sve komplikuješ! Nisu bez razloga postavljene dvije kutije!”
Beograđanin se izvinio, ali ga je situacija toliko iznervirala da je cijeli događaj proveo u nezadovoljstvu.
-“Dvije kutije? Za mladu i mladoženju? Ovo je potpuni haos. Kao na biralištu! I još uvijek mi nije jasno zašto su bile dvije kutije – zar je svako trebao da čuva svoj novac? Svadbe su postale potpuno besmislene. Čovjek se istroši do maksimuma, a na kraju ni ne uživa u zabavi. Zašto ne priznaju da su svadbe sada samo način da se skupi novac za mladence, a ne prilika za pravu zabavu porodice i prijatelja?” – frustrirano kaže Beograđanin.
U Srbiji, svadbe su pravo kulturno iskustvo, preplavljeno tradicijom, muzikom i veseljem. Kada se priprema za svadbeni dan, obično sve počinje nekoliko meseci ranije. Mladenci i njihovi roditelji biraju datum, angažuju organizatore, i pretražuju svadbene salone i restorane. Neizbežni su i razgovori o odelima, venčanicama, frizurama, i naravno – o poklonima i meniju.
Kada dan venčanja konačno stigne, sve počinje rano. Mlada se obično priprema u svojoj kući ili kod frizera, dok mladoženja često provodi vreme s prijateljima, spremajući se za ceremoniju. Venčanica je često veličanstvena, ukrašena čipkom ili svilenim detaljima, dok mladoženja oblači klasično odelo koje može biti tamno plavo, crno, ili sivo.
Sam obred u crkvi je srce svake svadbe. Mladenci se često venčavaju u pravoslavnoj crkvi, gde sveštenik obavlja ceremoniju. Razmena zlatnih prstenova i čitanje molitvi su ključni momenti. Mlada i mladoženja stoje zajedno, a okolo njih su porodica i prijatelji, često obučeni u svečane toalete.
Posle crkvene ceremonije, svi kreću na svadbenu proslavu. U srpskoj tradiciji, to je trenutak kada veselje počinje u punom smislu. Svi se okupljaju u restoranu ili svadbenoj sali, gde ih dočekuje bogat stol sa raznim jelima. Meni je obično sastavljen od tradicionalnih srpskih specijaliteta – pečenja, sarme, pite, i raznih salata. Neizostavan je i desert, često u vidu bogate svadbene torte.
Dok gosti uživaju u hrani, zabava se nastavlja uz muziku. Srpske svadbe obično uključuju narodni orkestar ili bend koji svira poznate pesme. Ples je neizostavan deo – posebno kolo, tradicionalni srpski ples u kojem svi prisutni formiraju krug i plešu u ritmu muzike.
Na svadbi je prisutan i običaj igre i rituali koji simbolizuju sreću i plodnost. Mladoženja često nosi mladu preko praga, što je simbolični čin zaštite i brige. Takođe, u nekim delovima Srbije, može se videti i običaj da se mladi par oblači u različite kostime ili se organizuje „veče mladih“, gde gosti preuzimaju vodeću ulogu u organizaciji zabave.
Kada je svadbeni dan pri kraju, mladoženja i mlada se često odvajaju od ostatka društva i odlaze u svoj novi dom. Ova poslednja faza je ispraćena uz pesmu i igru, a gosti često ostaju još neko vreme kako bi se pozdravili i čestitali mladencima.
Na kraju, svadba u Srbiji je mnogo više od formalnog obreda – to je živahno i emotivno iskustvo koje okuplja ljude i slavi ljubav i zajedništvo.
