Naledi Repaja svakodnevno osvaja simpatije širom Srbije, pa ne čudi što je u rekordnom roku postala miljenica među srpskim snajkama. Ova vedra dama iz Južnoafričke Republike, koja se savršeno uklopila u domaći način života, danas sa suprugom i decom uživa u čarima seoskog života nedaleko od Požarevca. Tokom uskrsnjih praznika, Naledi je odlučila da svoje pratioce obraduje posebnim iznenađenjem – prikazala je kako su ona i njena porodica udahnuli novi život staroj kući.
Objavivši seriju fotografija uz prigodnu čestitku “Hristos vaskrse”, Naledi je ponosno prikazala kako je njihov dom izgledao pre i kako sija sada, nakon velikog renoviranja. U njenom prazničnom albumu smenjivali su se topli prizori porodičnog života: osmesi dece, šareno ofarbana uskršnja jaja, svečane kombinacije za prazničnu trpezu, a među njima, pažnju je naročito privukla transformisana kuća. Naledi je pokazala da je njihov novi dom ne samo mesto stanovanja, već prava mala oaza porodične sreće i topline.
Kada su prvi put kročili u nju, činilo se da će se zidovi svakog časa srušiti pod teretom vremena. Spoljašnjost kuće bila je toliko oronula da su na mnogim mestima gole cigle virile iz raspucale fasade, a ni krov ni stari trem nisu pružali bolji prizor – sve je svedočilo o decenijama zaborava. Ipak, danas, pred nama je sasvim drugačija slika.
Nekadašnja ruševina u Malom Crniću, u srcu Braničevskog kraja, pretvorena je u pravo malo remek-delo. Unutrašnjost kuće sada odiše nežnim pastelnim bojama, a svaki kutak brižljivo je uređen tako da podseća na bajkovitu vilu. Posebno su oduševili detalji: vintidž kreveti i komode u blagim zelenkastim nijansama osvojili su srca ljubitelja retro stila, jasno pokazujući da novi vlasnici ne samo da imaju oko za estetiku, već i dušu koja ume da udahne život starim prostorima.
U spavaćoj sobi, pažnju odmah privlači elegantno veliko ogledalo koje dominira zidom iznad kreveta, dok luksuzni luster i diskretne stone lampe sa ukrašenim abažurima dodatno naglašavaju prefinjeni ugođaj. Porculanske šoljice, pažljivo postavljene, zaokružuju ovu priču o stilu. Naledi je ovim detaljima oduševila svoje pratioce, koji su u komentarima preplavili njen profil rečima divljenja poput: “Čarobno!”, “Savršeno uređeno!” i naravno, čestitkama povodom Uskrsa.
Ni dnevna soba nije ostala nezapažena. Prevladavajuća belina unela je obilje svetlosti i učinila prostor još prozračnijim i većim. Stolice, prave umetničke kopije prošlih epoha, obučene su u elegantno belo platno, dok je i kamin, diskretno uređen u istom tonu, zračio jednostavnom, ali nenametljivom otmenošću. Malo je reći da su pratioci bili oduševljeni – svi su jednoglasno poručivali: “Bravo, Naledi!”
Iako između Srbije, gde danas živi, i Južnoafričke Republike, iz koje potiče, postoje mnoge razlike – Naledi je pokazala da ljubav briše sve granice. Kada je stigla u Srbiju, shvatila je da su reči njenog supruga Bojana bile istinite – pronašla je dom daleko od rodne zemlje. Brzo je naučila jezik, osvojila srca ljudi oko sebe i postala deo zajednice kao da je ovde rođena.
ZULU PLEMENO: NEPOKORENI DUH JUŽNE AFRIKE
Među mnogobrojnim narodima Afrike, ime Zulu izaziva posebno poštovanje i divljenje. To je priča o ratnicima, kraljevima, tradicijama, ljubavi prema zemlji i upornoj borbi za opstanak kroz vekove. Zulu pleme, poznato i kao amaZulu, što znači „ljudi neba“ ili „ljudi sa neba“, jedno je od najvećih i najčuvenijih etničkih grupa u Južnoafričkoj Republici, sa duboko ukorenjenim osećajem identiteta, ponosa i jedinstva.
Početak i uspon Zulu naroda
Poreklo Zulu naroda vodi nas u 17. vek, u oblasti današnjeg Natal provincije, gde su bili deo većeg klastera bantuskih naroda. Osnivač plemena, Zulu kaMalandela, živeo je krajem 17. veka i bio je vođa male zajednice. Međutim, istinska moć Zulu naroda počinje da se razvija početkom 19. veka zahvaljujući izuzetnoj ličnosti – Šaki Zuluu.
Šaka Zulu (oko 1787–1828), možda najpoznatiji afrički vojskovođa, preoblikovao je Zulu pleme u snažnu i disciplinovanu vojnu silu. Reformisao je vojsku, uveo novu taktiku borbe poznatu kao “rogovi bika” (izvođenje napada iz više pravaca), koristio kratko koplje za blisku borbu umesto dugih kopalja, i pod njegovim vođstvom Zulu su se izdigli iznad drugih plemena regiona.
Pod Šakinim rukovodstvom, Zulu nacija je doživela eksplozivan rast. On je takođe započeo tzv. “Mfecane” – period migracija, ratova i razaranja širom južne Afrike, koji je promenio etničku kartu čitavog regiona.
Organizacija društva i kultura
Zulu društvo bilo je strogo organizovano, sa jasno definisanim ulogama za muškarce i žene. Muškarci su pre svega bili ratnici, a njihova hrabrost na bojnom polju određivala je njihov društveni status. Žene su bile stubovi porodice, zadužene za domaćinstvo, poljoprivredu i očuvanje tradicije.
Porodica i rodovske veze igrale su ključnu ulogu. Sistem poligamije bio je široko rasprostranjen, a bogatstvo muškarca često se merilo brojem stoke i žena koje je mogao da obezbedi.
Verovanja Zulu naroda bila su duboko ukorenjena u animizmu i poštovanju predaka. Verovali su da duhovi predaka (amadlozi) posreduju između sveta ljudi i božanskog. Poštovanje predaka ogleda se u svakodnevnim ritualima, žrtvovanjima i svetkovinama koje su služile da očuvaju ravnotežu između ljudi i sveta duhova.
Rituali i običaji
Ples i pesma zauzimaju centralno mesto u Zulu kulturi. Tradicionalni plesovi, poput poznatog “Indlamu”, izvode se uz ritmično udaranje nogama, podizanje kolena i nošenje tradicionalnih nošnji ukrašenih perjem i kožom. Ovi plesovi često prate važne događaje: svadbe, inicijacije, doček ratnika ili religiozne ceremonije.
Inicijacija mladih u odraslo doba (poznata kao “umemulo” za devojke) jedan je od najvažnijih trenutaka u životu svakog Zulu pojedinca. Tokom ovih svečanosti, mladi pokazuju svoju snagu, izdržljivost i spremnost da preuzmu odgovornosti odraslih članova zajednice.
Svadbeni običaji su takođe bogati simbolikom. Kada muškarac želi da se oženi, njegova porodica mora platiti “lobolu” – miraz u vidu stoke koji se daje porodici neveste. Svadbe su raskošne proslave koje traju danima, ispunjene pesmom, plesom i gozbom.
Sukobi sa kolonizatorima
Dolaskom evropskih kolonizatora u južnu Afriku, sudbina Zulua počinje da se menja. U drugoj polovini 19. veka došlo je do sukoba između Zulu kraljevstva i britanskog carstva.
Najčuvenija bitka ovog sukoba bila je Bitka kod Isandlvane 1879. godine, kada su Zulu ratnici, naoružani uglavnom kopljima i štitovima, izvojevali spektakularnu pobedu nad mnogo bolje opremljenom britanskom vojskom. Iako su kasnije Zulu ipak poraženi, njihova hrabrost i vojna veština ostali su upisani u istoriju.
Nakon gubitka nezavisnosti, Zulu teritorije su podeljene i stavljene pod britansku kontrolu, a njihovo tradicionalno društvo počelo je da trpi promene koje su donele nove vlasti.
Zulu danas
Danas, Zulu narod broji oko 10 miliona ljudi, uglavnom u pokrajini KwaZulu-Natal u Južnoafričkoj Republici. Iako su kroz istoriju pretrpeli mnoge gubitke i transformacije, Zulu su uspeli da sačuvaju svoju kulturu, jezik i običaje.
Moderno Zulu društvo je spoj tradicije i savremenog života. Mnogi Zulu danas žive u gradovima, bave se raznim profesijama, učestvuju u političkom životu zemlje, a neki su i svetski poznate ličnosti – poput Nelsona Mandele, koji je, iako Xhosa porekla, snažno bio povezan sa Zulu narodom.
KwaZulu-Natal je prepun muzeja, kulturnih centara i svetilišta koja čuvaju istoriju i baštinu Zulua. Festival Reed Dance (“Umkhosi woMhlanga”), godišnja svetkovina na kojoj hiljade devojaka učestvuje u tradicionalnom plesu, i danas privlači turiste iz celog sveta.
Simboli Zulu naroda
Zulu identitet bogat je simbolima. Štit od kravljeg kožura (isihlangu) ostaje ikona ratničke prošlosti. Nošnja ukrašena perjem i perlama priča priče o statusu i pripadnosti. Njihov jezik, isiZulu, jedan je od 11 zvaničnih jezika Južnoafričke Republike i ima milionima govornika.
Umetnost izrade perli (beadwork) posebno je važna u Zulu kulturi – kroz boje, šare i kombinacije perlica prenose se poruke ljubavi, statusa, pa čak i društvenih uloga.
