Jak vetar i obilna kiša izazvali su lomljenje drveća i grana, koje su potom padale na ulice, primoravajući neke vozače da prekinu vožnju. Posebno teška situacija zabeležena je na magistralnom putu prema Maglaju, gde je vetar srušio drvo na put, zbog čega je saobraćaj bio značajno usporen.
Oblasti oko Petrova i pojedina naselja u okolini Doboja ostala su bez struje nakon što je 35-kilovoltni dalekovod u Lipcu pao pod naletima nevremena koje je zahvatilo region u popodnevnim časovima.
Načelnik opštine Petrovo, Ozren Petković, ističe da su tri dalekovodna stuba, koja snabdevaju strujom naselje, pala, dok su vetar i srušena stabla oštetili niskonaponsku mrežu unutar same opštine.
Petković je izjavio da je snažan vetar na Lužnjaku otkinuo limeni krov sa svlačionice Fudbalskog kluba “Ozren”, što je prouzrokovalo štetu na privatnoj kući i preseklo električni kabl. Takođe je naglasio da je nevreme, uz obilnu kišu i jak vetar, oštetilo crep na kućama i drugim objektima.
Obilne padavine izazvale su poplave u Doboju, gde su pojedine ulice bile potpuno potopljene. Nevrijeme nije zaobišlo ni Kotor Varoš, dok je u Banjaluci snažan vjetar dodatno komplikovao situaciju.
U hrvatskom Zagorju, tokom popodneva, grad je izazvao značajnu štetu. Lokalni mediji su izvestili o vremenskoj nepogodi u Tuhlju, kao i na područjima Podgore, Krapine, Mokrica, Krušljevog Sela, Lepoglave, Varaždina, i drugih mesta.
Oluje se javljaju zbog složenih atmosferskih procesa koji uključuju interakciju između toplog i hladnog vazduha, vlage, i promjena u atmosferi. Evo nekoliko ključnih faktora koji dovode do nastanka oluja:
Photo: Bruno Fantulin/PIXSELL Photo: Bruno Fantulin/PIXSELL
- Nestabilnost vazduha: Kada se topao i vlažan vazduh podiže i susreće hladniji vazduh u višim slojevima atmosfere, dolazi do nestabilnosti. Topli vazduh se širi i hladi, što može dovesti do stvaranja oblaka i, ako su uslovi pravi, do olujnih oblaka.
- Vlaga: Vlažnost je ključni faktor za razvoj oluja. Kada topao vazduh sadrži dovoljno vlage i počne da se hladi, vodena para se kondenzuje, stvarajući oblake. Ako je kondenzacija intenzivna, može doći do formiranja olujnih oblaka.
- Hladni i topli frontovi: Kada se hladni front, koji nosi hladniji vazduh, sudari s toplim frontom, koji nosi topliji vazduh, može doći do oluja. Hladni vazduh brzo podiže topli vazduh, što uzrokuje naglo hlađenje i kondenzaciju vlage, stvarajući olujne uslove.
- Promene u atmosferi: Oluje su često povezane s promenama pritiska u atmosferi. Nizak pritisak omogućava toplom vazduhu da se lakše podiže, dok visoki pritisak obično sprečava razvoj oluja.
- Topografija: Planine i drugi geografski oblici mogu uticati na razvoj oluja. Kada vazduh naiđe na planinski lanac, može se podići, hladeći se i kondenzujući vlagu, što vodi do stvaranja oluja.
- Zemljina rotacija: Coriolisova sila, koja je posledica rotacije Zemlje, može uticati na kretanje vazdušnih masa i doprineti razvoju oluja, posebno u tropskim područjima gde se formiraju uragani i tropske oluje.
Ove pojave se međusobno prepliću i utiču jedna na drugu, stvarajući uslove za različite vrste oluja, uključujući grmljavinske oluje, tornada, uragane i druge vremenske nepogode.
