Vrijeme se mijenja i sve češće smo svjedoci nagle promjene vremena i to više nije iznenađenje. Ljeto je pri kraju i svakako da možemo očekivati lošije vrijeme u narednim danima. Evo šta čeka Srbiju.
Uticaj Uragana Erin na Vremenske Uslove u Evropi i Srbiji
Uragan Erin, koji je dostigao svoj vrhunac kao razorni uragan 5. kategorije, sada se kreće prema Evropi, što izaziva značajnu zabrinutost među meteorolozima zbog mogućnosti ekstremnih vremenskih uslova. Nakon što se kretao istočno od Severne Amerike, Erin se transformisao u intenzivan posttropski ciklon, zadržavajući svoju snagu dok se približava zapadnoj Evropi.
Prema meteorološkom sajtu “Severe Weather Europe”, očekuje se da će ostaci ovog sistema izazvati nestabilne vremenske prilike u Velikoj Britaniji, Irskoj i širom zapadne Evrope tokom narednih dana. Kretanje ovog sistema nije samo geografski značajno, već postavlja ozbiljna pitanja o klimatskim promenama i njihovom uticaju na obrasce vremena.
Ostaci uragana Erin će ostati aktivni tokom ponedeljka i utorka, sa centrom smještenim zapadno od Irske i Velike Britanije. Pre nego što dođe do oblačnog vremena i padavina, Velika Britanija može da očekuje temperature do 30 stepeni tokom državnog praznika.
Ipak, ovo toplo vreme će biti kratkog daha jer će tokom noći i u utorak Erin doneti vlažne i vetrovite uslove, posebno u Irsku i Severnu Irsku, a zatim i ostatak Velike Britanije.
Ovo je posebno zabrinjavajuće za poljoprivrednike i stanovnike u niskim područjima, koji bi mogli da se suoče s poplavama i oštećenjima useva.
U nedjelju, Erin je bio pozicioniran zapadno od Irske i jugozapadno od Islanda u severnom Atlantiku, zadržavajući impresivnu ciklonsku strukturu. Satelitski snimci pokazuju da Erin i dalje podržava vetrove uraganske snage, sa centralnim pritiskom oko 953 mbar.
Prema analizi NOAA Ocean Prediction Centra (OPC), očekuje se da će Erin ostati intenzivan i dobro organizovan do početka nedelje, što ukazuje na mogućnost da će ovaj sistem doneti teške vremenske uslove širom zapadne i južne Evrope.
Pored fizičkih efekata, psihološki efekti ovakvih vremenskih sistema mogu biti značajni, stvarajući osećaj nesigurnosti među stanovništvom.
Kako se ovaj ciklon kreće prema Evropi, očekuje se da će doneti dinamične vremenske promene i na Balkanu. Na primer, u Srbiji se očekuje povratak vrelog afričkog vazduha, što će ponovo dovesti do skoka temperatura između 35 i 40 stepeni.
Meteorolog Ivan Ristić ističe da će, zahvaljujući Erinu, Srbiju zahvatiti tropski talas sa temperaturama blizu 40 stepeni, pri čemu će košava doneti minimalno olakšanje u Beogradu. Ovim se stvara povećana opasnost od toplotnih valova koji mogu ugroziti zdravlje, posebno kod starijih osoba i onih sa hroničnim bolestima.
Prognoze pokazuju da će tokom nadolazećih dana temperatura postepeno rasti, dok će se topao afrički vazduh nastaviti kretati prema severu. Međutim, već u subotu popodne očekuje se naoblačenje sa mogućnošću kiše i lokalnih pljuskova, što bi moglo doneti kratkoročno olakšanje od visokih temperatura.
Bez obzira na to, početak septembra neće doneti značajnije promene u temperaturama, jer se za sada ne predviđa pojava polarnog vrtloga koji bi omogućio prodor hladnijeg vazduha u region. Ovo ukazuje na potencijalno duže trajanje toplotnog talasa, što zahteva prilagođavanje svakodnevnih aktivnosti kako bi se smanjio rizik od toplotnog udara.
U zaključku, Erin pokazuje koliko brzo mogu da se promene vremenski uslovi i koliko su krupne klimatske promene u mogućnosti da utiču na vreme u različitim delovima sveta.
Ovaj uragan ne samo da je promijenio prognozu za Evropu nego je uticao i na vremenske prilike na Balkanu, donoseći iznenadne temperature koje se ne bi očekivale krajem avgusta.
Stoga, ovo je još jedan podsjetnik na važnost praćenja meteoroloških prognoza i prilagođavanja planova prema vremenskim uslovima koji se brzo mogu promeniti. Takođe, postavlja izazove za vlasti i organizacije da unaprede sisteme ranog upozoravanja i mere zaštite kako bi zaštitili stanovništvo od mogućih šteta.
Uragani su među najsnažnijim i najrazornijim prirodnim pojavama na našoj planeti, i od davnina privlače pažnju ljudi zbog svoje sile, nepredvidivosti i posledica koje ostavljaju iza sebe. Oni su poznati i pod nazivima tropski cikloni ili tajfuni, zavisno od dela sveta gde nastaju. Suštinski, riječ je o istom fenomenu – ogromnom sistemu oblaka i oluja koji se formira iznad toplih okeanskih voda i koji se hrani njihovom energijom.
Nastanak uragana
Da bi se formirao uragan, potrebni su određeni uslovi. Površinska temperatura mora mora biti najmanje 26–27 °C, a što je voda toplija, to uragan može postati snažniji. Toplina okeana podstiče isparavanje vode, a vlaga koja dospijeva u atmosferu kondenzuje se u oblake i oslobađa latentnu toplotu. Taj proces stvara ogroman rezervoar energije koji pokreće olujni sistem. Kada se pridruže povoljni atmosferski uslovi – poput male vertikalne smične brzine vetra i prisustva određene rotacije Zemlje (Coriolisova sila) – nastaje vrtlog koji se može pretvoriti u tropsku depresiju, zatim tropsku oluju, a na kraju i u uragan.
Struktura uragana
Uragani imaju specifičnu strukturu koja ih čini prepoznatljivima. U samom centru nalazi se oko uragana – relativno mirno područje sa slabim vetrovima i vedrim nebom. Oko je obično široko od 30 do 65 kilometara, mada može biti i veće. Oko je okruženo zidom oka, pojasom najjačih vetrova, obilnih padavina i olujnih udara. To je deo uragana gde se dešava najveća destrukcija. Dalje od zida oka prostiru se spiralne kišne trake, oblaci i pljuskovi koji se spiralno okreću prema centru.
Razorne posledice
Uragani nanose ogromne štete prvenstveno zbog nekoliko elemenata:
-
Olujni udari: podizanje nivoa mora usled jakih vetrova i niskog pritiska, što dovodi do plavljenja obalnih područja. To je često najopasniji aspekt uragana.
-
Obilne padavine: mogu izazvati poplave i klizišta, posebno u planinskim predelima.
-
Snažni vetrovi: brzine vetra mogu prelaziti i 250 km/h, rušeći kuće, električne stubove, čupajući drveće i izazivajući potpunu devastaciju infrastrukture.
-
Sekundarne posledice: nakon prolaska uragana često dolazi do epidemija bolesti, nestašice hrane i pitke vode, kao i do ozbiljnih ekonomskih kriza.
Istorijski primeri
Kroz istoriju zabeleženi su brojni uragani koji su ušli u anale zbog razaranja. Uragan Katrina 2005. godine pogodio je američki grad Nju Orleans i odneo više od 1.800 života, ostavljajući grad pod vodom danima. Uragan Irma 2017. bio je jedan od najjačih ikada registrovanih u Atlantskom okeanu, sa vetrovima brzine 295 km/h. Slične tragedije pamte i Karibi, Filipini (gde se tajfuni javljaju gotovo svake godine), pa i Japan.
Kategorije i merenje snage
Snaga uragana meri se Saffir-Simpsonovom skalom, koja ih deli u pet kategorija:
-
Kategorija 1: vetrovi od 119–153 km/h (manja šteta).
-
Kategorija 2: vetrovi do 177 km/h (umjerena šteta).
-
Kategorija 3: vetrovi do 208 km/h (velika razaranja).
-
Kategorija 4: vetrovi do 251 km/h (katastrofalna razaranja).
-
Kategorija 5: vetrovi preko 252 km/h (potpuna devastacija).
Uticaj klimatskih promena
U poslednjim decenijama naučnici upozoravaju da klimatske promene utiču na pojavu i jačinu uragana. Iako se ne može sa sigurnošću reći da će ih biti više, ono što se primećuje jeste da su uragani sve intenzivniji i donose sve obilnije padavine zbog toplijih okeana i atmosfere koja može da zadrži više vlage. To znači da buduće generacije mogu očekivati oluje koje će biti razornije od onih koje pamtimo danas.
Ljudi i uragani
Uprkos tehnologiji i satelitskom praćenju, uragani i dalje predstavljaju veliku opasnost. Sistem ranog upozoravanja omogućava da se ljudi evakuišu i da se ublaže posledice, ali veliki broj žrtava i dalje se beleži. Uragani imaju i društveni aspekt – oni pogađaju siromašnije slojeve stanovništva najteže, jer oni često žive u slabije izgrađenim kućama i nemaju sredstva da se evakuišu ili obnove nakon katastrofe.
Simbolika uragana
Osim u meteorologiji, uragani su i metafora u književnosti i umjetnosti – predstavljaju silu prirode, destrukciju, ali i obnavljanje. Oni pokazuju koliko je čovjek malen pred snagom prirode, ali i koliko je važno da poštujemo planetu na kojoj živimo.
