Zvaničnici upozoravaju da bi kiše u oblasti Tampe mogle dovesti do opasnih poplava koje bi mogle ugroziti ljudske živote.
Ova oluja preti oko 3,3 miliona ljudi, a naređena je evakuacija stanovništva.
Više od 3,25 miliona korisnika ostalo je bez električne energije u zapadnoj Floridi.
Prema informacijama Glasa Amerike, Nacionalni centar za uragane upozorio je da je Milton “izuzetno opasan”.
Iako je njegov intenzitet smanjen na kategoriju 3 od maksimalnih 5 kada je pogodio obalu Floride, izdato je upozorenje o mogućnosti smrtonosnog poplavnog talasa u gusto naseljenim delovima poput Tampe, Sent Pitersburga, Sarsote i Fort Majersa.
Nakon što je stigao na kopno, uragan je dodatno oslabljen na kategoriju 2, otprilike 90 minuta kasnije, ali ostaje izuzetno opasan.
Postoje upozorenja da bi uragan mogao doneti talase visine između 2,7 i 4 metra, dok su na otvorenom moru registrovani talasi koji dostižu visinu do 8,5 metara, prema informacijama Nacionalne uprave za okeane i atmosferu.
BBC izveštava da su u okrugu Sent Lusi na istočnoj obali Floride zabeleženi smrtni slučajevi povezani s uraganom, gde su takođe primećeni tornada. Međutim, trenutno nije jasno koliko je tačno ljudi izgubilo život.
Uragani su snažni tropski cikloni koji nastaju kada se određeni meteorološki uslovi spoje u pravim okolnostima. Da bismo razumeli proces njihovog nastanka, prvo je važno znati da su uragani produkt složenih interakcija između atmosfere, okeana i zemljine površine. Osnovni uslov za formiranje uragana jeste prisustvo tople, vlažne vazdušne mase koja se nalazi iznad površine okeana. Okeani deluju kao izvor toplote i vlage, a kada temperatura površinske vode dostigne minimalno potrebnu vrednost, obično oko 26,5 stepeni Celzijusa, stvara se idealna osnova za razvoj tropskog ciklona.
Kako se topli vazduh diže iznad površine okeana, stvara se područje niskog pritiska. Ovaj proces uzrokuje da se okolni hladniji vazduh kreće prema tom niskom pritisku, što dalje podstiče uspon toplog vazduha. Ova kružna struja vazduha stvara spiralu koja se počinje oblikovati u oblik uragana. Što više tople, vlažne vazdušne mase uzlazi, to se više energije oslobađa kroz kondenzaciju vodene pare, a to dodatno povećava snagu oluje.
Jedan od ključnih faktora za razvoj uragana je prisustvo Coriolisove sile, koja je rezultat rotacije Zemlje. Ova sila uzrokuje da se uragani rotiraju u suprotnom smeru od kazaljke na satu na severnoj hemisferi, dok se na južnoj hemisferi rotiraju u smeru kazaljke na satu. Ova rotacija doprinosi daljnjem jačanju ciklona. U ovom procesu, postoji i “prozor” vremena, jer uragani zahtevaju određenu količinu vremena da se formiraju i postanu dovoljno jaki. Ako oluja prebrzo naiđe na suvu zemlju ili hladnije vode, to može oslabiti njenu snagu ili potpuno zaustaviti njen razvoj.
S obzirom na to da se uragani najčešće formiraju u tropskim regijama, posebno u Atlantskom okeanu, važnu ulogu igra i sezonalnost. Uraganska sezona obično traje od juna do novembra, kada su okeanske temperature najviše. Tokom ovog perioda, klimatske promene, kao što su El Niño ili La Niña, mogu dodatno uticati na formiranje i jačinu uragana. El Niño, koji se karakteriše toplijim površinskim vodama Pacifika, može smanjiti broj uragana u Atlantskom okeanu, dok La Niña, koja donosi hladnije vode, može povećati učestalost uragana.
Posledice uragana su značajne i mogu uključivati snažne vetrove, obilne padavine, poplave i tornada. Njihov uticaj na zajednice, ekonomiju i prirodu može biti razoran. Dok uragani nastaju iz prirodnih procesa, sve veća učestalost i intenzitet ovih oluja povezani su s globalnim zagrevanjem i klimatskim promenama. Kako se temperature okeana povećavaju, uragani postaju jači i potencijalno opasniji za ljude i životnu sredinu. Na taj način, razumevanje procesa formiranja uragana nije samo važno za meteorologe, već i za širu javnost, kako bi se bolje pripremili za posledice koje ti prirodni fenomeni donose.
