Verica Rakočević i Veljko Kuzmančević, uprkos svim spoljnim predrasudama i izazovima, godinama grade svoj brak na temeljima međusobnog razumevanja i podrške. Njihova priča, često tema medijskih spekulacija zbog generacijskog jaza od tri i po decenije, zapravo se ne oslanja na brojeve, već na emocije i zajedničke vrednosti koje ih povezuju.
Modna kreatorka, koja je decenijama u žiži javnosti, nikada nije zazirala od pitanja o svom odnosu sa znatno mlađim suprugom. Umesto da dozvoli da razlika u godinama postane prepreka, Verica je u više navrata naglasila da su iskrena komunikacija i ljubav ključni faktori zbog kojih njihova veza opstaje. Svaka nesuglasica, prema njenom mišljenju, nije znak slabosti, već normalan deo svakog partnerskog odnosa.
Iako im društvo često nameće stereotipe i sumnje, njih dvoje su izgradili sopstveni mikrosvet u kome su godine samo broj, a prava snaga veze leži u sposobnosti da jedno drugom budu oslonac kroz svakodnevne uspone i padove. Za Vericu, ono što ih spaja mnogo je značajnije od izazova sa kojima se suočavaju – jer ljubav, kada je istinska, nadilazi sve prepreke.
Iako se u svakom odnosu ponekad pojave trenuci neslaganja, Verica Rakočević i Veljko Kuzmančević nikada nisu dozvolili da ti izazovi naruše njihov sklad. Njihov brak nije podređen konvencijama niti se uklapa u klasične društvene obrasce – on funkcioniše prema njihovim pravilima, zasnovan na poverenju, ljubavi i međusobnom uvažavanju. Umesto da slede očekivanja okoline, oni su oblikovali zajednicu u kojoj se osećaju slobodno, bez ograničenja i nametnutih normi.
Verica je oduvek bila svesna da ni jedna veza nije bez mana, pa tako ni njena sa Veljkom. Međutim, za razliku od onih koji bi zbog razlike u godinama njihovu ljubav nazvali prolaznom, ona ne gaji iluzije – njen brak nije neosnovan ni krhak, ali nije ni nešto što uzima zdravo za gotovo. Otvoreno priznaje da može da zamisli scenario u kojem bi Veljko, vođen životnim okolnostima, možda jednog dana odlučio da krene drugim putem. „Ne bih ga osuđivala ako bi jednog dana poželeo drugačiji život“, iskreno govori, dodajući da nije osoba koja veruje u apsolutne garancije.
Ipak, i pored realističnog pogleda na život, Verica veruje u snagu njihove veze. Bez obzira na spoljne faktore ili izazove koji mogu doći s vremenom, ni ona ni Veljko nisu tipovi ljudi koji olako odustaju. Njihova priča ne oslanja se na iluzije, već na duboko razumevanje i svesno biranje jedno drugog – iz dana u dan.
Za Vericu, Veljko nije samo partner – on je oslonac, mirna luka u svetu koji često ume da bude haotičan. Njegova staloženost i smirenost su ono što je drži prizemljenom i pomaže joj da kroz život korača sigurnije. Bez njegove podrške, priznaje, mnoge izazove ne bi mogla da prevaziđe sa istom lakoćom. „On je moj balans, neko ko sve moje nemire umiri jednim pogledom“, kaže Verica, ističući da je Veljkovo prisustvo u njenom životu nešto što doživljava kao blagoslov. Njihova ljubav nije vođena konvencijama niti se uklapa u ustaljene norme – ona je autentična, nesputana i oblikovana prema njihovim pravilima.
Na prvi pogled, mnogi bi pomislili da su njih dvoje nespojivi – godine ih dele, pogledi na svet nisu uvek usklađeni, a ni ukusi im se ne poklapaju. Ipak, upravo te razlike su ono što ih čini jakim tandemom. Verica priznaje da nikada nije zamišljala da će njen idealni partner biti neko poput Veljka – neko ko se razlikuje od svih njenih očekivanja. Ipak, u njemu je pronašla mnogo više od romantičnog saputnika. „Ne slažemo se u svemu, umemo da uđemo u žustru raspravu, ali znam da bi za mene učinio sve, baš kao i ja za njega. On nije samo moj suprug, on je moj najbolji prijatelj“, iskreno otkriva.
Njihov odnos ne počiva na onome što bi drugi smatrali „idealnim“, već na nečemu mnogo vrednijem – na spremnosti da budu tu jedno za drugo, bez obzira na sve prepreke koje im život donese.
Na prvi pogled, njene reči bi se mogle protumačiti kao nagoveštaj neizvesnosti, ali Verica nikada nije ni razmatrala mogućnost rastanka. Naprotiv, ona svesno i bez iluzija prihvata realnost njihove veze, uključujući i godine koje ih dele. Ipak, ta razlika za nju nije prepreka, već samo još jedan aspekt njihove priče – priče koja se gradi na iskrenosti, razumevanju i neprekidnom rastu.
Ona ne teži idealizovanoj slici ljubavi; zna da nesuglasice i različitosti nisu slabost, već deo svake istinske veze. Za nju, njihova ljubav nije statična – ona se menja, prilagođava i postaje sve jača kroz vreme. Bez obzira na sve što im život donosi, Verica ne sumnja u njihovu sposobnost da zajedno prebrode svaki izazov. Razlike ih možda povremeno stavljaju na test, ali ono što ih spaja daleko je snažnije od onoga što ih razdvaja.
Njihov brak ne prati uobičajene šablone, već funkcioniše onako kako su ga sami osmislili – daleko od savršenstva, ali ispunjen iskrenim emocijama, ljubavlju i uzajamnim poštovanjem. Verica i Veljko nisu par koji se oslanja na tuđe standarde; umesto toga, oblikovali su svoj odnos na način koji im omogućava da budu svoji, bez pritiska i očekivanja spoljašnjeg sveta.
Njihova snaga leži u spremnosti da zajedno grade i održavaju ono što imaju – da prihvate i vrline i mane, da pronađu ravnotežu između razlika i da ne beže od izazova koje im život donosi. Uprkos svemu, ostaju podrška jedno drugom, jer su izabrali da njihov put bude zajednički, bez obzira na sve prepreke koje bi mogle da im se nađu na tom putu.
Verica Rakočević, rođena 23. aprila 1948. godine u Podujevu, istaknuta je modna kreatorka i jedna od najprepoznatljivijih figura u svetu srpske mode. Njena karijera, koja traje više od četiri decenije, svedoči o nepokolebljivoj posvećenosti umetnosti kreiranja, istrajnosti i sposobnosti da uvek bude korak ispred vremena. Kroz svoj rad i lični stil, Verica je oblikovala modnu scenu Srbije, ostavljajući neizbrisiv trag svojim prepoznatljivim kreacijama i nesvakidašnjim modnim izrazom.
Rani život i obrazovanje
Detinjstvo je provela u Dobanovcima, gde je završila osnovnu školu, nakon čega je pohađala Devetu beogradsku gimnaziju. Iako je prvobitno upisala Višu defektološku školu u Beogradu, sudbina ju je odvela u sasvim drugom pravcu – u svet mode, gde je pronašla svoju pravu strast. Ljubav prema dizajnu i tekstilu odvela ju je do Srednje tekstilne škole, koju je završila 1983. godine, a to je ujedno bio i početak njenog profesionalnog puta u modnoj industriji.
Početak karijere i put ka uspehu
Svoju modnu priču započela je otvaranjem butika „Ella“ u Beogradu, koji je ubrzo postao mesto gde su njene prve kreacije osvajale srca ljubitelja mode. Kroz godine rada, učila je i usavršavala se, a ključan trenutak u njenoj karijeri desio se 1990. godine, kada je dobila priliku da dizajnira uniforme za prestižni hotel „Hyatt“ u Beogradu. Ovaj projekat otvorio joj je vrata ka daljem profesionalnom razvoju, postavljajući je na mapu ozbiljnih modnih kreatora u zemlji i regionu.
Tokom 1993. godine, kada su Srbija i region prolazili kroz teška vremena, Verica je pokazala svoju humanitarnu stranu organizujući događaj „Molitva za mir“ pod pokroviteljstvom UNESCO-a. Na ovom modnom spektaklu, koji je okupio poznata imena iz sveta mode, sav prihod bio je usmeren na nabavku inkubatora za novorođenčad, što je samo još jedan dokaz njenog nesebičnog doprinosa društvu.
Međunarodni uspesi i priznanja
Njene kreacije nisu ostale ograničene samo na Srbiju – naprotiv, Verica je svoju modnu priču proširila daleko izvan granica Balkana. Njene kolekcije predstavljene su na prestižnim modnim manifestacijama u Los Anđelesu, Atini, Beču, Moskvi, Sankt Peterburgu, Dubaiju, Havani i mnogim drugim svetskim metropolama. Međutim, jedan od najvećih uspeha bio je nastup na Nedelji visoke mode u Rimu 1999. godine, gde je ponosno predstavljala Balkan kao jedina kreatorka iz ovog regiona.
Njena strast prema tradiciji često se reflektovala kroz njene kolekcije, u kojima su motivi srpske kulturne baštine dobijali moderno ruho. Ovaj spoj tradicije i inovacije učinio ju je jedinstvenom na svetskoj modnoj sceni i omogućio joj da predstavi bogatstvo srpske istorije kroz dizajn.
Osim kreiranja odeće, Verica je bila angažovana i u dizajniranju uniformi za različite renomirane institucije, uključujući Aerodrom „Nikola Tesla“, Komercijalnu i Piraeus banku. Njena vizija mode prelazila je granice klasičnog dizajna, oblikujući profesionalni imidž velikih kompanija.
Porodični život i ljubavna priča
Iza uspešne karijere stoji i bogat privatni život. Verica je majka troje dece – ćerke Elene Karaman Karić iz prvog braka sa Boranom Karamanom, kao i sina Miodraga i ćerke Milene iz braka sa Zoranom Rakočevićem. Njena ćerka Milena danas živi i radi u Njujorku kao fotografkinja, dok je Elena postala poznata dizajnerka enterijera.
Ipak, ono što je izazvalo najveću pažnju javnosti jeste njen brak sa kompozitorom Veljkom Kuzmančevićem, koji je od nje mlađi 35 godina. Ova ljubavna priča bila je često predmet komentara, ali Verica je uvek isticala da godine nisu presudne kada je ljubav istinska. Njih dvoje su kroz godine dokazali da su razumevanje, podrška i zajednički ciljevi ono što čini vezu snažnom, bez obzira na razliku u godinama.
Društveni angažman i životna filozofija
Osim što je ostvarila uspeh u modi, Verica je i aktivna društvena figura, poznata po svom angažmanu u borbi za ljudska prava. Javnost je bila svedok njenog otvorenog zalaganja za LGBT+ zajednicu, što je potvrdila i učešćem na Paradi ponosa u Beogradu. Njena poruka bila je jasna – svako ima pravo na ljubav i slobodu izbora.
Uprkos tome što je u osmoj deceniji života, Verica odiše vitalnošću i energijom koju mnogi mlađi mogu da joj pozavide. Njena tajna? Disciplina, nega tela i duha, svakodnevne vežbe, meditacija i, najvažnije od svega – ljubav prema životu. Uvek je isticala da mladost nije pitanje godina, već unutrašnjeg stava, što svojim primerom neprestano potvrđuje.
