Rani dani proljeća, obasjani prvim sunčevim zracima, za Vesnu Radusinović zauvek će ostati urezani u sjećanje kao trenutak kada je izgubila najvažniji oslonac u svom životu – svoju majku.
Poznata po tome što strogo čuva svoju privatnost i rijetko otkriva detalje iz ličnog života, Vesna je ovoga puta odlučila da napravi izuzetak. Na društvenim mrežama podijelila je emotivan oproštaj, iskazujući duboku tugu i zahvalnost osobi koja je zauzimala centralno mjesto u njenom srcu.
“Voljena mama, konačno možeš mirno spavati, daleko od svih boli koje su te mučile. Oprosti mi što sam te uveravala da ćemo popiti kafu na terasi čim dođe proljeće i ti ozdraviš… Što sam ti obećala prve trešnje i još jedno putovanje do Budve, gde bismo, kao i uvek, zastale kod Brajića da uživamo u pogledu na more i Cetinje. Oprosti za sve neizgovorene reči, za sve što sam želela, a nikada ti nisam stigla reći. Sve ću to nadoknaditi kad se jednog dana opet sretnemo. Do tada, draga mama, spavaj mirno, dok se ja nosim s prazninom koja me razdire,” napisala je Vesna na Instagramu, uz emotivnu fotografiju svoje majke.
Mnogi iz javnog života pružili su podršku i uputili izraze saučešća spisateljici, koja u ovim teškim trenucima pronalazi oslonac u svom životnom saputniku Milomiru Mariću i sinu Vedranu.
Milomir Marić je jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih novinara i medijskih ličnosti u Srbiji, čija karijera traje decenijama i obuhvata raznolike aspekte novinarstva, publicistike i televizijskog stvaralaštva. Rođen u Čačku 1956. godine, Marić je od ranog detinjstva pokazivao sklonost ka pisanju i analizi društvenih zbivanja. Njegov intelektualni nemir i radoznalost vodili su ga ka karijeri koja će ga proslaviti i učiniti nezaobilaznim glasom na medijskoj sceni bivše Jugoslavije i Srbije.
Marić je studirao novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je i započeo svoj profesionalni put. Njegov uspon na medijskoj sceni počeo je u mladalačkim danima, kada je postao urednik i novinar u nekim od najuticajnijih časopisa tog vremena, poput “Duge” i “Intervjua”. Njegov stil pisanja brzo ga je izdvojio iz mase – bio je direktan, nekonvencionalan i često provokativan. Marić je imao dar da u svojim tekstovima spoji duboku analizu sa pronicljivim humorom i oštrom kritikom, što ga je činilo omiljenim, ali i kontroverznim autorom.
Poseban deo Marićeve karijere vezan je za njegove knjige i publicistički rad. Jedno od njegovih najpoznatijih dela, “Deca komunizma,” postalo je svojevrsni vodič kroz složene političke i društvene dinamike bivše Jugoslavije. Knjiga je izazvala velike polemike jer je otvoreno govorila o zakulisnim igrama, licemerju i životima političkih elita tog vremena. Marić je uspeo da svojim pisanjem unese dozu senzacije, ali i ozbiljnu kritiku društva, zbog čega su njegova dela i danas predmet analize i rasprava.
Televizija je još jedan medij na kojem je Marić ostavio neizbrisiv trag. Kao autor i voditelj popularne emisije “Ćirilica,” postao je poznat po tome što je ugostio širok spektar sagovornika – od političara i umetnika do ljudi sa margine društva. Njegova emisija je često bila mesto gde su se vodile žustre rasprave i otvarale tabu teme, što je “Ćirilicu” učinilo jednom od najgledanijih emisija u Srbiji. Marićev stil vođenja emisije je jedinstven – često opušten, ali u isto vreme provokativan, sa sposobnošću da postavlja pitanja koja drugi ne bi smeli.
Marićev privatni život takođe je bio tema interesovanja javnosti. Njegova dugogodišnja veza sa spisateljicom Vesnom Radusinović često je bila predmet medijskih naslova. Par je poznat po tome što se međusobno podržavaju i dele sličan pogled na svet, što im je omogućilo da održe skladan odnos uprkos izazovima javnog života. Vesna je često isticala da je Marić čovek izuzetne intelektualne dubine, ali i osobe koja ume da bude jednostavna i duhovita u svakodnevnim situacijama.
Marićeva ličnost i stavovi neretko izazivaju podeljene reakcije. Dok ga jedni vide kao provokatora i manipulatora, drugi ga doživljavaju kao glas razuma i nekoga ko se usuđuje da kaže ono što mnogi misle, ali ne smeju da izgovore. Njegov doprinos medijima je nemerljiv, a iako je često kritikovan zbog kontroverznih gostiju i tema koje obrađuje, nesumnjivo je da je Marić jedan od najuticajnijih novinara u Srbiji.
Kroz svoju karijeru, Marić je naučio da balansira između provokacije i profesionalizma, što mu je omogućilo da ostane relevantan u svetu koji se brzo menja. Njegova sposobnost da privuče pažnju gledalaca i čitalaca leži u njegovom jedinstvenom pristupu – kombinaciji intelektualne radoznalosti, šarma i spremnosti da se suoči sa najtežim pitanjima. Milomir Marić ostaje figura koja izaziva polemike, ali i poštovanje, i čiji će rad još dugo biti tema diskusija na medijskoj sceni Srbije.
Milomir Marić je jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih novinara i medijskih ličnosti u Srbiji, čija karijera traje decenijama i obuhvata raznolike aspekte novinarstva, publicistike i televizijskog stvaralaštva. Rođen u Čačku 1956. godine, Marić je od ranog detinjstva pokazivao sklonost ka pisanju i analizi društvenih zbivanja. Njegov intelektualni nemir i radoznalost vodili su ga ka karijeri koja će ga proslaviti i učiniti nezaobilaznim glasom na medijskoj sceni bivše Jugoslavije i Srbije.
Marić je studirao novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je i započeo svoj profesionalni put. Njegov uspon na medijskoj sceni počeo je u mladalačkim danima, kada je postao urednik i novinar u nekim od najuticajnijih časopisa tog vremena, poput “Duge” i “Intervjua”. Njegov stil pisanja brzo ga je izdvojio iz mase – bio je direktan, nekonvencionalan i često provokativan. Marić je imao dar da u svojim tekstovima spoji duboku analizu sa pronicljivim humorom i oštrom kritikom, što ga je činilo omiljenim, ali i kontroverznim autorom.
Poseban deo Marićeve karijere vezan je za njegove knjige i publicistički rad. Jedno od njegovih najpoznatijih dela, “Deca komunizma,” postalo je svojevrsni vodič kroz složene političke i društvene dinamike bivše Jugoslavije. Knjiga je izazvala velike polemike jer je otvoreno govorila o zakulisnim igrama, licemerju i životima političkih elita tog vremena. Marić je uspeo da svojim pisanjem unese dozu senzacije, ali i ozbiljnu kritiku društva, zbog čega su njegova dela i danas predmet analize i rasprava.
Televizija je još jedan medij na kojem je Marić ostavio neizbrisiv trag. Kao autor i voditelj popularne emisije “Ćirilica,” postao je poznat po tome što je ugostio širok spektar sagovornika – od političara i umetnika do ljudi sa margine društva. Njegova emisija je često bila mesto gde su se vodile žustre rasprave i otvarale tabu teme, što je “Ćirilicu” učinilo jednom od najgledanijih emisija u Srbiji. Marićev stil vođenja emisije je jedinstven – često opušten, ali u isto vreme provokativan, sa sposobnošću da postavlja pitanja koja drugi ne bi smeli.
Marićev privatni život takođe je bio tema interesovanja javnosti. Njegova dugogodišnja veza sa spisateljicom Vesnom Radusinović često je bila predmet medijskih naslova. Par je poznat po tome što se međusobno podržavaju i dele sličan pogled na svet, što im je omogućilo da održe skladan odnos uprkos izazovima javnog života. Vesna je često isticala da je Marić čovek izuzetne intelektualne dubine, ali i osobe koja ume da bude jednostavna i duhovita u svakodnevnim situacijama.
Marićeva ličnost i stavovi neretko izazivaju podeljene reakcije. Dok ga jedni vide kao provokatora i manipulatora, drugi ga doživljavaju kao glas razuma i nekoga ko se usuđuje da kaže ono što mnogi misle, ali ne smeju da izgovore. Njegov doprinos medijima je nemerljiv, a iako je često kritikovan zbog kontroverznih gostiju i tema koje obrađuje, nesumnjivo je da je Marić jedan od najuticajnijih novinara u Srbiji.
Kroz svoju karijeru, Marić je naučio da balansira između provokacije i profesionalizma, što mu je omogućilo da ostane relevantan u svetu koji se brzo menja. Njegova sposobnost da privuče pažnju gledalaca i čitalaca leži u njegovom jedinstvenom pristupu – kombinaciji intelektualne radoznalosti, šarma i spremnosti da se suoči sa najtežim pitanjima. Milomir Marić ostaje figura koja izaziva polemike, ali i poštovanje, i čiji će rad još dugo biti tema diskusija na medijskoj sceni Srbije.