Ciganka izmislila originalan način da zaradi lovu, nađe mušteriju i kada mu popuši, kaže: “Daj pare ili grizem”, i ovaj mora da joj pljune lovu.
Međutim, naiđe na Hasu i počne da mu puši, kaže: “Daj pare ili grizem”, a Haso će na to:
-Puštaj ili pišam.
BONUS PRIČA:
Jednom davno, u malom selu usred planina, živela je stara Baba Jaga. Pošto je godinama živela sama, s vremenom je postala poznata po svojoj neobičnoj navici da svake subote ujutro kuva čudnovatu supu od šarenih cvetova i suvih šljiva. Meštani su bili radoznali, ali se niko nije usudio da je poseti, jer se šuškalo da Baba Jaga ima čarobne moći i da niko ne zna šta bi se moglo desiti ako je izazovete.
Jednog dana, hrabar mladić po imenu Petar odluči da testira priču o Baba Jagi. Obuče svoj najlepši odelo, poveze mašnu oko vrata i hrabro se uputi ka njenom kućerku, smeštenom na rubu šume. Kako je dolazio bliže, Petar je osećao uzbuđenje i strah, ali je rešio da se ne pokoleba.
Kad je stigao do kuće, kucnuo je na vrata i sačekao trenutak. Vrata su se polako otvorila, a pred njim se ukazala Baba Jaga, stara, mršava žena sa dugom sedom kosom i oštrim očima koje su sijale kao dva dijamanta.
“Šta želiš, mladiću?” upitala je Baba Jaga svojim dubokim, sablasno melodičnim glasom.
Petar je progutao knedlu i hrabro odgovorio: “Dobar dan, Baba Jago. Čuo sam da svake subote kuvate čudnovatu supu od šarenih cvetova i suvih šljiva. Došao sam da vidim jeste li voljni da podelite taj tajni recept sa mnom.”
Baba Jaga ga je dugo merila svojim oštrim pogledom, a onda se nasmešila, otkrivajući redak zub. “Ah, mladiću, hrabrost ti ne manjka. Ulazi, ulazi,” pozvala ga je.
Petar je ušao u njenu malu, ali čarobnu kuhinju, punu zvukova i mirisa koje do tada nikada nije doživeo. Baba Jaga mu je natočila veliku činiju njene čudnovate supe, a Petar je počeo da je jedi polako, ne znajući šta da očekuje.
Čim je završio poslednji gutljaj, Baba Jaga je skupila prste i izgovorila nekoliko čarobnih reči. Odjednom, Petar se osetio čudno. Njegova odeća se smanjila, a njegova koža je postala zelena! Bio je prestravljen i nije znao šta da radi.
Baba Jaga se glasno smejala, a zatim izgovorila još nekoliko reči. Petar se vratio u svoj normalan izgled, osim što mu je mašna na vratu bila zelena kao trava.
“Vidiš, mladiću,” rekla je Baba Jaga sa smehom u glasu, “moje supe imaju moć. Ali ne brini, moj recept će ti zauvek ostati tajna. Veruj mi, to je bolje za tebe.”
Petar je zahvalio starici na gostoprimstvu i brzo se vratio u svoje selo. Priča o njegovom susretu sa Baba Jagom brzo se proširila, ali niko više nije pokušao da sazna tajnu njene čudnovate supe. A Petar? Pa, Petar je postao poznat kao čovek sa zelenom mašnom, ali je naučio da je ponekad bolje ostaviti tajne tamo gde jesu.
