-Pa na plin kao i do sada moj Haso.
BONUS PRIČA:
Naravno! Evo jedne duže i duhovite priče za tebe:
Nespretni Detektiv i Misterija Izgubljenog Pasa
U malom selu na kraju sveta, gde se retko dešavaju značajne stvari, živeo je detektiv po imenu Marko. Marko je bio poznat po tome što je često dolazio do rešenja svojih slučajeva, ali njegova metodologija je bila daleko od konvencionalne. On je verovao da je rešavanje misterija poput pravljenja omleta – sve što je potrebno je da se malo zabavite i nered je neizbežan.
Jednog sunčanog popodneva, dok je Marko pio čaj i razmišljao o tome kako da pronađe sledeću zagonetku, stiglo je pismo iz kancelarije seoskog nadredjenog, gospodina Jovana. Pismo je bilo kratko i jasno: “Pomoć! Izgubio sam svog psa, a bez njega ne mogu da nađem daljinski upravljač. Hitno je!”
Marko je odmah prepoznao priliku za novu avanturu. Spakovao je svoj komplet za istraživanje, koji se sastojao od magneta, nekoliko knjiga o detektivskim metodama, i, naravno, ogromne količine keksa, i krenuo prema kući gospodina Jovana.
Po dolasku, Marko je bio srdačno dočekan, ali je brzo primetio da u selu nema tragova koji bi upućivali na prisustvo psa. Gospodin Jovan je bio očajan i stalno je ponavljao: “Moj pas je zlatan retriver i ima crvenu kapu sa belim tačkama, kao mala lopta!”
Marko je odmah krenuo u akciju. Najpre je otišao do parka gde je pas obično šetao, ali umesto zlatnog retrivera, pronašao je samo grupu mačaka koje su se ponašale kao da su na sastanku. Mislio je da možda imaju informacije, pa je pokušao da razgovara sa njima. Mačke su ga posmatrale sa sarkazmom i ignorisale njegove pokušaje da im se predstavi.
Nakon neuspelog pregovaranja sa mačkama, Marko je odlučio da pretraži i okolne kafane. Našao je jednu koja je izgledala kao da bi mogla biti mesto gde bi pas mogao da se sakrije – barem ako bi pas voleo pivo i pečene kobasice. U kafani je naišao na neobičan prizor: pas je sedeo za stolom sa grupom veselo raspoloženih jagnjećih pečenja i, činilo se, uživao u razgovoru o poslednjem fudbalskom meču.
“Šta radiš ovde?” upitao je Marko, zapanjen.
Pas se okrenuo i izgledao kao da razmišlja o nekoj dubokoj filozofskoj dilemi. Zatim je, potpuno ignorirajući Markovu zbunjenost, rekao: “Čuj, nisam mogao da izdržim sve te ‘šapćeve’ komentare o tome kako smo svi isti. Moram da se opustim sa malo dobrog društva.”
Marko je bio zbunjen. Nije mogao da veruje svojim očima. “Gospodine, ne znam da li ste primetili, ali vaš pas očigledno nije nestao, već je odlučio da napravi pauzu u kafani!”
U tom trenutku, pas je ustao, mahnito mahnuo repom i rekao: “Moramo se vratiti kući. Gospodin Jovan je očajan. Iako su jagnjeća pečenja i razgovori o fudbalu sjajni, mislim da je vreme da se vratimo svojoj rutini.”
Vraćajući se kod gospodina Jovana, Marko je razmišljao kako je ponekad najneobičnija rešenja najjednostavnija. Gospodin Jovan je bio presrećan što je pronašao svog psa, i zahvalio je Marku na njegovom trudu.
Na kraju, Marko je uživao u još jednom šolji čaja, razmišljajući o tome kako je detektivski rad često pun iznenađenja i smeha. Jer, kako je on to obično govorio, u svetu misterija i zagonetki, najvažnije je imati otvoren um i mnogo keksa.
I tako je završila još jedna avantura nespretno genijalnog detektiva Marka, čiji su dani bili ispunjeni neobičnim slučajevima i nepredvidivim prijateljstvima.
