Otišli Fata i Mujo u Ameriku. Dali im Amerikanci sve, samo im rekli da kad dobiju dijete moraju dati neko američko ime. Rodila Fata sina i otišao Mujo da ga upiše u knjigu rođenih.
Kad se vratio pita Fata:
-Kakvo mu je ime?
-A Mujo će na to:
– Sjedinjene Američke Države – odgovori Mujo!
– Pa kako ćemo ga zvat, bolan Mujo?
– Esadeee, Esadeee, …
BONUS PRIČA:
U malom selu zvanom Smehotres, svaki dan bio je kao festival smeha. Selo je bilo poznato po svojim stanovnicima, koji su svi imali neverovatno razvijen smisao za humor. Ipak, niko nije bio smešniji od deda Jovana, čuvenog šaljivdžije čije su priče i dogodovštine uveseljavale sve oko njega.
Jednog dana, dok je deda Jovan sedeo ispred svoje kuće i popravljao stari bicikl, odlučio je da izvede novu šalu. “Danas ću prirediti najveći smehotres do sada!”, rekao je sebi dok je pravio plan.
Deda Jovan je znao da svi u selu vole njegov stari bicikl, koji je nekako uvek uspevao da se raspadne na najčudnije načine. Ovaj put, odlučio je da napravi nešto posebno. Dok je radio na biciklu, prikačio je nekoliko tajnih dugmadi i opruga ispod sedišta.
Kada je završio, otišao je do seoskog trga i najavio: “Dragi moji, danas organizujem trku biciklima! Pobediće onaj ko uspe da se vozi mojim biciklom najduže bez smeha!” Svi su se smejali i prihvatili izazov, znajući da je deda Jovan sigurno smislio nešto smešno.
Prvi takmičar bio je Mika, lokalni pekar. Kada je seo na bicikl i krenuo da vozi, sve je izgledalo normalno, ali čim je pokušao da ubrza, sedište je počelo da skače gore-dole kao ludo. Mika se trudio da ostane ozbiljan, ali nije mogao da izdrži i prasnuo je u smeh.
Sledeći je bio Joca, seoski mesar. Čim je seo na bicikl, pedale su počele da se okreću same od sebe, vozeći ga unazad. Joca je pokušao da zadrži ozbiljan izraz lica, ali ubrzo se našao kako se vozi unazad po selu, vičući i smejući se.
Kada je na red došla baka Rada, svi su bili u neverici. Baka Rada je bila poznata po svom ozbiljnom izrazu lica i retko se smejala. Ali deda Jovan je znao da će je nasmejati. Čim je baka Rada sela na bicikl, volan se počeo okretati levo-desno, kao da je bicikl posednut. Baka Rada se trudila da ostane ozbiljna, ali kada je bicikl počeo da igra valcer po trgu, nije mogla da izdrži i prasnula je u smeh.
Na kraju, deda Jovan je odlučio da i sam isproba bicikl. Seo je i počeo da vozi, ali ništa se nije desilo. Svi su bili zbunjeni. “Izgleda da je deda Jovan zaboravio da namesti šalu za sebe!” viknuo je Mika kroz smeh. Ali tada je deda Jovan pritisnuo jedno skriveno dugme, i bicikl je počeo da skače, okreće se i igra, baš kao i kod ostalih. Deda Jovan se smejao toliko glasno da su mu suze potekle.
Trka je završena u smehu, a deda Jovan je osvojio titulu kralja smeha u selu. Svi su ga pohvalili za još jednu briljantnu šalu i dogovorili se da svake godine organizuju trku biciklima u njegovu čast.
I tako je deda Jovan, uz smeh i radost, nastavio da uveseljava svoje selo, dok su svi sa nestrpljenjem iščekivali njegov sledeći veliki smehotres.
