Ulazi sredovječna gospođa u restoran, sjeda za sto i pita konobara Hasu:
-Možete li da uključite klimu, baš je toplo.
-Može nema problema. – reče Haso.
Nakon 15 minuta gošća ponovo pozove konobara i upita ga:
-Možete li da isključite klimu sad je hladno.
-Može nema problema.
Nakon pola sata gošća ponovo pozove konobara Hasu i pita ga da ovaj put uključi klimu jer joj je ponovo jako toplo, na što će Haso opet, da nema problema. Sve to posmatra Mujo za drugim stolom i pozove Hasu i upita ga:
-Zašto te, bolan, ova ženska stalno zajebava?
Te uključi, te isključi klimu!
-Na što će Haso njemu:
-Ma zajebavam ja nju jarane, mi uopšte i nemamo klimu.
BONUS PRIČA:
Jednog dana, u malom selu, živela su tri komšije – Bosanac, Srbin i Hrvat. Bili su toliko dobri prijatelji da su delili sve, od alata do hrane, čak i savete o životu.
Jednog popodneva, dok su sedeli ispred svojih kuća i razgovarali, ugledali su starog čarobnjaka kako prolazi kroz selo. Odlučili su da ga pozovu i zamole za neku čaroliju.
Kad je stigao, starac ih je upitao šta žele. Bosanac je rekao: “Ja bih želeo da postanem bogat i imam puno novca!” Srbin je rekao: “Ja bih želeo da imam beskrajnu sreću i radost u životu!” A Hrvat je rekao: “Ja bih želeo da me niko nikada ne vidi kada kradem voće sa tuđih drveća!”
Starac se nasmejao njihovim željama i rekao: “Vaše želje će biti ispunjene, ali pod uslovom da izdržite tri godine bez bilo kakvih negativnih misli ili dela!”
Bosanac je postao bogat, ali je stalno bio zabrinut zbog novca i razmišljao je o tome kako da ga još više uveća. Srbin je bio okružen srećom i radosti, ali je ponekad imao loše dane i osećao se nesigurno. A Hrvat je bio neviđen kad god je krao voće, ali je stalno bio pod stresom i strepeo da ga neko ne otkrije.
Tri godine su prošle i starac se vratio da vidi kako su prošli. Bosanac je postao još bogatiji, ali je bio nezadovoljan i nervozan. Srbin je imao trenutke sreće, ali je često bio pod stresom. A Hrvat je bio nevidljiv kad god je krao voće, ali je stalno bio zabrinut i nije imao mira.
Starac ih je pitao jesu li srećni i zadovoljni sa svojim životom. Bosanac i Srbin su priznali da nisu, ali Hrvat je rekao: “Pa, ja sam nevidljiv kad god kradem voće, ali u stvari, nikada nisam uspeo da se uživim u ukusu tog voća jer sam stalno bio preokupiran brigom da me neko ne otkrije!”
Starac je tada odlučio da preokrene čaroliju. Bosanac je postao prosečno bogat, ali je bio srećan jer je imao sve što mu je potrebno. Srbin je dobio običnu sreću, ali je naučio da ceni male trenutke radosti u životu. A Hrvat je opet postao vidljiv, ali je prestao da krade voće i počeo je da ga uzgaja u svom vlastitom vrtu.
Tako su naučili važnu lekciju – pravo bogatstvo dolazi iz sreće, zadovoljstva i mira u srcu, a ne iz materijalnih stvari ili prevara.
