Ulazi doktor kod Cige u sobu i kaže mu:
– Cigo, bojim se da imamo loše vijesti
– Koje doktore? Kažite odmah!
Kaže Doktor:
– Moramo da vas okupamo!
BONUS PRIČA:
Bilo jednom jedno malo selo, skriveno u srcu brdovitog Balkana, gde su ljudi živeli jednostavnim životom, daleko od briga savremenog sveta. U tom selu živeo je starac po imenu Pera, poznat po svom beskrajnom smislu za humor i nepresušnoj zalihi priča. Pera je bio pravi junak sela, uvek spreman da nasmeje i najmrzovoljnijeg seljaka.
Jednog sunčanog dana, dok je Pera sedeo ispred svoje stare kuće i pio rakiju, došao je do njega mlađi komšija Jovan, sav uzrujan.
“Pera, čuo sam da se neki ljudi iz grada spremaju da dođu i kupe našu zemlju za neki veliki projekat. Kažu da će napraviti fabriku usred sela!” rekao je Jovan, skoro pa u panici.
Pera se nasmejao, nagnuo ka Jovanu i rekao: “Sine, nemoj da brineš. Imam ja plan kako da ih prevarimo.”
I tako, Pera je okupio sve seljane i rekao im svoju zamisao. Kada su gradski ljudi stigli, našli su selo potpuno izmenjeno. Svi su seljani nosili odela i kravate, žene su nosile skupe haljine, a selo je bilo puno skupih automobila – sve to zahvaljujući Perinim starim prijateljima iz drugih sela koji su pomogli u prevari.
Kada su gradski ljudi izašli iz automobila, zbunjeno su posmatrali scenu ispred sebe. Pera je prišao sa širokim osmehom na licu.
“Dobrodošli u naše malo, ali napredno selo!” rekao je Pera. “Ovo je naša nova fabrika za proizvodnju luksuznih predmeta. Siguran sam da nemate ni najmanju šansu protiv nas!”
Gradski ljudi su bili zapanjeni. “Ali… mi smo čuli da je ovo siromašno selo!” rekli su zbunjeno.
Pera je klimnuo glavom. “Bilo je, ali onda smo otkrili zlatni rudnik ispod naših njiva. Sad smo svi bogati!”
Ljudi iz grada su se međusobno pogledali, a onda su brzo odlučili da odustanu od svoje ideje. Nisu želeli da se upuštaju u konkurenciju s tako uspešnim seljanima. Brzo su se vratili u svoje automobile i nestali niz prašnjavi put.
Kad su se udaljili, Pera je prasnuo u smeh, a cela grupa seljana se pridružila. “E, deco, ponekad je dovoljno samo malo mašte da se reše najveći problemi!” rekao je Pera, trljajući ruke.
Selo je nastavilo da živi svojim mirnim životom, a Pera je postao još veći junak u očima svojih komšija. Od tog dana, kad god bi se neko suočio s problemom, svi bi se okrenuli Pera za savet, znajući da će on uvek imati neku duhovitu, ali i praktičnu rešenje.
I tako je mali Pera, sa svojom domišljatošću i humorom, uspeo da zaštiti svoje selo i učini ga još srećnijim mestom za život.
