Hodaju Mujo i Haso ulicom.
Priđe im pljačkaš i zatraži sav novac koji imaju.
Obojica brzo izvade novčanike i počnu vaditi lovu.
Na to se Mujo okrene prema Hasi pruži novčanicu i reče:
Vraćanje Ulaćene Kamate
U malom, živopisnom selu pored reke, živela je starica po imenu Milena koja je bila poznata po svojim neobičnim navikama. U selu je imala samo jednog komšiju, Milana, koji je bio poznat po svojoj štedljivosti i sklonosti ka poslovnim prevarama. Milan i Milena su često razmenjivali usluge, ali uvek s nekom zagonetkom ili šalom koja je stvarala zanimljive situacije.
Jednog dana, Milan je došao kod Milene sa zahtevom da mu posudi 100 dinara. “Milena, te pare mi trebaju za hitan slučaj. Pozajmio bih, a vratiću ti sutra,” rekao je Milan.
Milena je na trenutak razmislila, a zatim rekla: “Slušaj, Milane, te pare će ti biti poslate. Ali, da bi ih dobio, moraš se obavezati da ćeš ih vratiti uz kamatu od 10 dinara.”
Milan se začudio, ali se složio. “Naravno, Milena. Šta je 10 dinara, sve za hitan slučaj!”
Sledećeg dana, Milan se vratio kod Milene sa velikim osmehom, vraćajući joj 100 dinara plus 10 dinara kamate. “Evo ti, Milena, kao što smo se dogovorili. Hvala ti puno!”
Milena je uzela novac i smejuci se rekla: “Hvala ti, Milane. Ali sada, budući da sam te posudila, moraš mi vratiti još nešto.”
Milan je bio zbunjen. “Šta još, Milena?”
Milena je odgovorila: “Sada kada si mi vratio novac, želim ti naplatiti uslugu.”
“Koju uslugu?” upita Milan, još više zbunjen.
Milena se nasmejano naslonila na svoj štap i rekla: “Želim da mi pomogneš da prepravim stari most preko reke. Moraš mi doneti drvo i nokte, a ja ću sve ostalo.”
Milan, misleći da je to neka šala, pristao je. Prošlo je nekoliko dana dok je Milan donio potrebne materijale. Dok su radili na mostu, Milan je primetio da Milena nije ništa govorila osim obavezivanja čvorova i popravke dasaka.
Nakon što su završili posao, Milan se obratio Mileni. “Milena, most je sada odličan! Ali, kako si me prevarila da uradim sav taj posao?”
Milena se nasmejano okrenula i rekla: “Nisi me prevario, Milane. Ti si mi pomogao da vratiš svoje dugove u pravoj meri. Kamata na dug je bila tvoj trud. Šta možeš bolje da vratiš nego rad, koji je daleko vredniji od novca!”
Milan je shvatio da je upao u Mileninu igru, ali se samo nasmejao i rekao: “Pa, Milena, moraš priznati, nisi loša u poslovanju. Ali sledeći put, možda ću se držati samo novca!”
Milena je samo mahala rukom i odgovorila: “Sledeći put, Milane, samo ćeš morati da se potrudiš još malo više. Srećom, imam još puno ideja!”
I tako je Milana naučila da ponekad, u malom selu, vraćanje duga može biti više od običnog novca – može biti pravo avanturističko iskustvo!
