Razgovaraju Mujo i Japanac.
– Meni je na prvom mjestu Japan, pa posao, a na trećem obitelj – kaže Japanac.
A Mujo će njemu:
– A meni obratno! Na prvom mjestu obitelj, pa posao, pa Japan!
BONUS PRIČA:
U malom selu po imenu Krivodola, na obali reke Krivaje, živeo je Mišo, seljak sa velikim snom – želeo je da izmisli nešto što bi zauvek promenilo život u selu. Mišo je bio poznat po svojim neobičnim idejama, a selo je uvek s nestrpljenjem iščekivalo njegov sledeći izum. Mišo je imao više neuspjeha nego uspjeha, ali to ga nije obeshrabrilo. Uvek je bio spreman za novu avanturu.
Jednog dana, dok je šetao po selu i razmišljao o svojim sledećim poduhvatima, Mišo je primetio da svi seljani nose teške kofe vode sa bunara. U tom trenutku, sinula mu je ideja: “Šta ako bih mogao da izmislim uređaj koji bi automatski donosio vodu iz bunara?” Tako je počela priča o Mišinom najambicioznijem izumu – Automatskom Vododonoscu.
Mišo je odmah počeo s radom. Prvo je sakupio sve što mu je bilo potrebno: nekoliko starih bicikala, stari traktor, dosta cevi i puno kanapa. Svi u selu su se smejali kada su videli Mišu kako vuče traktorski motor i povezuje ga s biciklom, ali on je bio odlučan da dokaže da je njegova ideja genijalna.
Nakon nekoliko nedelja mukotrpnog rada, Mišo je konačno bio spreman za testiranje. Na centralnom trgu okupili su se svi seljani da vide čudo tehnike – Automatski Vodonosac. Uređaj je izgledao kao da ga je sastavio neko ko je imao bujnu maštu i vrlo malo inženjerskog znanja, ali Mišo je bio ponosan na svoje delo.
“Dragi seljani,” počeo je Mišo, “danas ćemo videti kako Automatski Vodonosac donosi vodu iz bunara bez da iko mora da podigne prst!”
Mišo je uključio motor i uređaj je počeo da se trese i pušta paru. Bicikl se pokrenuo, a lanac je povukao kanap koji je bio vezan za kofu. Kofa je krenula prema bunaru, polako se spuštajući u vodu. Seljani su gledali sa zadržanim dahom.
U tom trenutku, dogodilo se nešto neočekivano. Kofa se prebrzo napunila vodom, lanac se zategao, a motor je počeo da se pregreva. U jednom dramatičnom trenutku, kofa je izletela iz bunara i pravo u vazduh, prskajući vodu na sve strane.
Seljani su se prvo šokirali, a zatim prasnuli u smeh. Voda je prskala po celom trgu, natapajući sve prisutne. Mišo je stajao, mokar od glave do pete, ali sa širokim osmehom na licu.
“Nema veze, ljudi!” viknuo je. “Prvi mačići se u vodu bacaju! Uspeću ja sledeći put!”
Mišo je bio odlučan da usavrši svoj Automatski Vodonosac. Proveo je dane i noći u svojoj radionici, usavršavajući dizajn i ispravljajući greške. Seljani su se divili njegovoj upornosti i strpljivo čekali na sledeću demonstraciju. Bilo je jasno da je Mišo postao simbol nade i upornosti za sve njih.
Posle nekoliko nedelja, Mišo je konačno bio spreman da predstavi novu verziju Automatskog Vodonosca. Ovog puta, uređaj je izgledao sofisticiranije – imao je bolje zupčanike, jači motor i sofisticiraniji sistem za spuštanje i podizanje kofe. Seljani su se ponovo okupili na trgu, radoznali da vide kako će nova verzija funkcionisati.
“Dragi prijatelji,” rekao je Mišo, “danas ćemo konačno videti Automatski Vodonosac u akciji, bez eksplozija i neprijatnih iznenađenja!”
Svi su se smejali, sećajući se prošlog puta. Mišo je uključio uređaj, i kofa je polako krenula prema bunaru. Sve je izgledalo savršeno – motor je radio glatko, lanac je povlačio kofu precizno i kontrolisano. Kofa se spustila u vodu, napunila se i počela da se podiže nazad.
“Uspeo je!” uzviknuli su seljani, ali baš u tom trenutku, pojavio se neočekivani problem. Kofa je iznenada zapela na pola puta i nije htela da se pomeri ni gore ni dole. Mišo je brzo reagovao, pokušavajući da otkloni kvar, ali ništa nije pomagalo.
U tom trenutku, seljani su primetili kako mali Mišin pas, Boki, radoznao kao i uvek, njuška oko uređaja. Boki je bio poznat po svojim nestašlucima, ali i po tome što je često bio ključ rešenja za mnoge probleme. Mišo se sagnuo i video da je Boki, u svojoj radoznalosti, zaglavio jednu od žica uređaja svojim šapama.
“Boki, ti nestaško!” nasmejao se Mišo i pažljivo oslobodio psa. Čim je to uradio, uređaj je ponovo proradio i kofa je uspešno stigla do vrha, puna vode.
Seljani su pljeskali i smejali se, a Mišo je, držeći Boki-ja u rukama, izjavio: “Izgleda da mi je Boki najbolji pomoćnik. Možda bih trebao da ga uvedem kao deo zvaničnog tima za izume!”
Od tog dana, Boki je postao zvanični asistent u svim Mišinim projektima. Zajedno su radili na novim idejama, a selo Krivodola je postalo poznato ne samo po svom izumitelju, već i po njegovom vernom psu asistentu.
Mišini izumi su postajali sve uspešniji, a seljani su uživali u svakom trenutku, znajući da im svaki Mišin projekat donosi radost i smeh. U Krivodoli, život je bio pun nepredvidivih avantura, zahvaljujući jednom upornom izumitelju i njegovom vernom psu.
I tako je Mišo, sa svojim neustrašivim duhom i vernim Bokijem, nastavio da izmišlja i inspiriše sve oko sebe. Selo je cvetalo, a priče o Mišinom genijalnom umu i njegovim urnebesnim poduhvatima prenosile su se iz generacije u generaciju, ostavljajući trag smeha i radosti u srcima svih koji su ih čuli.
