Ostala sama žena u kući i dovela trojicu švalera.
Vraća se njen muž ranije kući i sad, šta će gde će, sakrije žena jednog švalera u kupatilo, drugog u podrum i trećeg u ormar.
Ode muž prvo u kupatilo, jer mu je žena bila nekako sumnjiva, kad vidi tamo švalera.
Ovaj nešto kao radi oko lavaboa.
Ko si ti, čovječe?!
Kaže švaler:
Ma ja sam vodoinstalater, nešto vam curi, pa ja popravljam.
Ode muž u podrum kad tamo drugi švaler.
I on nešto kao čačka po kablovima. Ama, ko si sad pa ti?!
Ja sam električar. Nešto vam ne valjaju kablovi, pa ja popravljam.
Otvara muž na kraju i ormar, kad treći švaler maše rukama i kaže: Šta je, nikad nisi video moljca, a?!?
BONUS PRIČA:
Bila je to obična subota u malom selu pored planine Visočice. Sunce je obasjavalo zelene livade, a ptičice su cvrkutale veselu melodiju. Ali, za Marka, to nije bila obična subota. Njegova baka, stara i mudra žena, odlučila je da ga nauči kako se pravi domaći sir.
Marko nije bio previše uzbuđen zbog toga. Radije bi provodio dan igrajući video igre ili se sunčajući kraj reke. Ali baka je baka, i kad ona nešto odluči, nema povratka.
“Marko, sinko, dođi da naučiš pravu veštinu,” rekla je baka, držeći drvenu kantu punu sveže pomuženog mleka. “Ovo nije nešto što možeš naučiti iz tih tvojih kompjutera.”
Marko je uzdahnuo i prišao. “Dobro, bako, šta prvo radimo?”
“Prvo, moramo prokuvati mleko,” odgovorila je baka, palići vatru ispod velikog kazana. “Ali, dok čekamo, imaš jednu vrlo važnu misiju.”
Marko je odmah postao zainteresovan. “Misiju? Kakvu misiju?”
“Treba da pronađeš naše nestale krave.”
Marko je bio šokiran. “Nestale krave? Gde su nestale?”
“E, to je pravo pitanje,” rekla je baka, smeškajući se misteriozno. “Poslednji put sam ih videla kako idu prema šumi.”
Marko je uzdahnuo. “Šuma je ogromna, kako ću ih naći?”
“Uzmi ovo,” rekla je baka, pružajući mu stari zvončić. “Ovaj zvončić ima posebne moći. Kad ga zatreseš, krave će doći same.”
Marko je skeptično pogledao zvončić, ali ga je ipak uzeo i krenuo prema šumi. Hodao je neko vreme, ali od krava ni traga. Nakon nekoliko minuta, odlučio je da proba zvončić. Zazvonio je, ali ništa se nije dogodilo.
Baš kad je pomislio da je baka samo htela da ga se reši na neko vreme, iz grmlja su izletele tri krave, trčeći prema njemu kao da su vidjele mesiju.
“Uspelo je!” povikao je Marko, srećan što neće morati da luta po šumi ceo dan.
Kada se vratio, baka ga je dočekala sa osmehom. “Vidim da si uspešno izvršio misiju. Sada možemo nastaviti sa pravljenjem sira.”
Marko je proveo ostatak dana sa bakom, učeći kako se kuva mleko, dodaje sirilo i kako se pravi savršen domaći sir. Na kraju dana, kada je prvi put probao sir koji su zajedno napravili, shvatio je da je bio u pravu.
“Možda kompjuteri i video igre nisu sve na svetu,” pomislio je Marko, gledajući baku kako zadovoljno posmatra njihov zajednički trud. “Ali opet, sigurno će biti dobra priča za društvo.”
I tako, Marko je naučio kako se pravi sir, pronašao nestale krave i shvatio da subota sa bakom može biti prilično zanimljiva – i to bez video igara.
