Ode Milorad Dodik na ljetovanje u Hrvatsku. Sjedne u kafić da popije piće i prilazi mu konobar Dalmatinac.
– Ja bih pivo – reče mu Dodik.
Konobar će na to ljutito:
– A, nemoj mi ovde pivat! – odgovori konobar.
BONUS PRIČA:
U selu Čarobnjakovac, poznatom po svojim neobičnim stanovnicima, živeo je deda Milutin, koji je bio poznat po svojoj neverovatnoj mašti i ljubavi prema pričama. Njegov najbolji prijatelj bio je mačak Mića, koji je često bio inspiracija za Milutinove avanture. Svako jutro, deda Milutin je voleo da prošeta do lokalnog parka, gde bi sedeo na klupi i razgovarao sa svojim prijateljima.
Jednog jutra, dok je deda Milutin sedeo na svojoj omiljenoj klupi i čitao novine, prilazio mu je komšija Rade, poznat po svojim nesvakidašnjim problemima.
„Deda Milutine, imam ozbiljan problem,“ započeo je Rade, vidno uznemiren.
„Šta se dogodilo, Rade?“ upita deda Milutin, spuštajući novine.
„Ma, znaš onu moju kravu Belku? Pa, ona je počela da proizvodi plavo mleko!“
Deda Milutin je podigao obrvu, pokušavajući da suzdrži smeh. „Plavo mleko, kažeš? Pa to je neobično! Jesi li proverio da nije jela nešto neobično?“
Rade je odmahnuo glavom. „Ne, ništa posebno. Hrani se istim stvarima kao i uvek. Ali, mleko je plavo kao nebo!“
Deda Milutin je razmišljao nekoliko trenutaka, a onda mu je sinula ideja. „Rade, mislim da znam šta se dogodilo. Tvoja krava Belka je sigurno popila vodu iz potoka iza starog mlina.“
Rade je zbunjeno pogledao deda Milutina. „Kako to misliš?“
„Pa, čuo sam da su deca iz sela prošle nedelje prosula plavi bojeni prah u potok za neku svoju igru. Možda je Belka pila tu vodu, i sada proizvodi plavo mleko!“ objasnio je deda Milutin.
Rade je bio oduševljen ovim objašnjenjem. „Pa to ima smisla! Moram da proverim potok. Hvala ti, deda Milutine!“
Dok je Rade žurio prema potoku, deda Milutin se smeškao, zadovoljan svojom domišljatošću. U međuvremenu, mačak Mića je sedeo pored njega i gledao kako se situacija razvija.
Tog popodneva, deda Milutin je odlučio da poseti svoju prijateljicu babu Anu, koja je bila poznata po svojoj veštini pravljenja kolača. Kad je stigao, zatekao je babu Anu kako se bori sa ogromnom gomilom brašna koje je iznenada iskočilo iz vreće.
„Ana, šta se dešava?“ upita deda Milutin, pokušavajući da se ne smeje.
„Ah, Milutine, ova vreća brašna je poludela! Samo što sam je otvorila, eksplodirala je i sad je brašno svuda!“ odgovori baba Ana, smejući se svojoj nesreći.
Deda Milutin je odmah priskočio u pomoć. „Pa, hajde da iskoristimo ovo brašno i napravimo najveći kolač u selu!“
I tako su deda Milutin i baba Ana proveli popodne praveći ogroman kolač, smejući se i prepričavajući dogodovštine iz mladosti. Kolač je na kraju bio toliko velik da su morali da pozovu sve komšije da dođu i probaju ga.
Te večeri, selo Čarobnjakovac je bilo ispunjeno smehom i radosti, dok su svi uživali u najvećem kolaču ikada napravljenom. Deda Milutin je sedeo sa strane, posmatrajući kako se ljudi smeju i druže, a mačak Mića mu je preo u krilu.
I tako je prošao još jedan dan u Čarobnjakovcu, selu gde su čak i najobičniji događaji postajali nezaboravne avanture, zahvaljujući deda Milutinu i njegovoj neiscrpnoj mašti.
