Pita Mujo ženu:
– Bona ženo, šta će ti dvije špijunke na vratima, jedna gore-druga dole?
Kaže ona njemu:
Ova gore, da vidim ko je došao, a ova dole da vidim šta je donio.
BONUS PRIČA:
Jednom davno, u dalekom selu, živeo je čovek po imenu Marko, poznat po svom neobičnom smislu za humor. Marko je bio veoma mudar, ali je istovremeno voleo da se našali na račun svojih prijatelja i komšija.
Jednog dana, dok je šetao kroz selo, Marko je naišao na grupu ljudi koji su se okupili ispred prodavnice, raspravljajući o tome ko je najpametniji među njima. Marko je odlučio da se našali na njihov račun.
“Zašto ste se svi okupili ovde?” upitao je Marko.
“Pa, raspravljamo o tome ko od nas ima najviše znanja i ko je najpametniji,” odgovori jedan od okupljenih.
“Aha, razumem,” reče Marko sa smehom. “Znate, ja sam tako pametan da sam jednom pročitao čitavu enciklopediju u jednom danu.”
Okupljeni su ga gledali sa nevericom. “To je nemoguće!” uzviknu neko od njih.
“Zapravo, jeste,” složi se Marko. “Ali, čini mi se da ste vi ljudi veoma pametni. Recite mi, da li ste ikada čuli za legendarnog Rusa, Mudrog Ivana?”
Neki su klimnuli glavom, a drugi su slegli ramenima.
“E, pa on je zaista bio pametan!” nastavi Marko. “Znao je sve od A do Š. Jednog dana, jedan čovek je došao do njega i rekao: ‘Mudri Ivane, nauči me sve što znaš!’ Ivan mu je odgovorio: ‘A da li si spreman za dug put i puno učenja?’ Čovek je rekao da jeste. Tada mu je Mudri Ivan rekao: ‘Dobro, hajde da prvo naučimo azbuku…'”
Okupljeni su se nasmejali, shvativši da je Marko samo želeo da ih nasmeje i podseti na to da prava mudrost ne dolazi samo iz znanja, već i iz smisla za humor i sposobnosti da se ne uzima sve previše ozbiljno. Od tada, Marko je postao omiljeni šaljivdžija u selu, a njegove duhovite priče su se prepričavale širom kraja.
