Policajac na poslu dobio vijest da mu je umrla majka, pa se oko njega skupili svi policajci i tješe ga, kad mu zazvoni telefon.On se javi, napravi tužnu facu i spusti telefon s uzdahom:
-E, kad te krene nesreća, nezna stat’!
Svi ga upitaše što je bilo, a on će tužno:
-Evo mi brat javio da je i njemu mater umrla …
BONUS PRIČA:
Nevolje u Ribarskom Raju
U malom ribarskom selu Sveti Jure, gde se more ljubi s kamenom obalom i gde je svaka kuća obojena toplim bojama zalaska sunca, živeo je jedan ribar po imenu Mate. Mate nije bio običan ribar; bio je najpoznatiji ribar u celom selu, ne po svojoj veštini ribarenja, već po svojim beskrajnim pehovima.
Jednog jutra, Mate je ustao ranije nego obično, odlučan da ulovi najveću ribu u svojoj karijeri. Njegova žena, Anka, sarkastično ga je ispratila sa vrata:
–Sretno ti bilo, Mate! Samo pazi da ne uloviš nešto veće od sebe!
Mate je samo odmahnuo rukom, nadajući se da će joj dokazati da može uloviti nešto impresivno. Otišao je do svoje barke, koja je nosila ime “Nevolja”, što je bilo vrlo prikladno s obzirom na Mateove pustolovine. Veslajući polako, Mate je stigao do svog omiljenog ribolovnog mesta, poznatog kao “Ribarski Raj”.
Bacio je mrežu i čekao. Nakon nekoliko minuta, nešto je snažno povuklo mrežu. Mate je bio oduševljen. Povukao je mrežu sa svom snagom, ali umesto velike ribe, iz mora je izronio stari, zahrđali kotao.
–Šta će mi ovo? – povikao je Mate i bacio kotao nazad u more.
Nakon nekoliko sati, Mate je odlučio da je vreme za povratak kući. Na putu nazad, naišao je na starog prijatelja Juru, koji je pecao s obale.
–Hej, Mate, šta si danas ulovio? – upitao je Jure sa smeškom.
–Samo gomilu nevolja, kao i obično – odgovorio je Mate, podižući prazan kavez.
Dok su se smejali, Mate je primetio nešto sjajno kako pliva prema njemu. Bio je to veliki, zlatni prsten. Mate ga je podigao iz vode i stavio na prst.
–E, vidiš, Jure, možda nisam ulovio ribu, ali sam ulovio sreću! – rekao je Mate, ponosan na svoj ulov.
U tom trenutku, prsten je zasijao, a iz njega se pojavio duh.
–Hvala što si me oslobodio, ribaru! – rekao je duh. – Kao nagradu, ispuniću ti jednu želju.
Mate je bio zapanjen, ali se brzo snašao.
–Želim da ulovim najveću ribu koju je ovo selo ikada videlo! – uzviknuo je Mate.
Duh je klimnuo glavom i nestao. Mate je ponovo bacio mrežu u more, i ovog puta, mreža je bila teža nego ikada. S velikim trudom, Mate je izvukao mrežu, a u njoj je bila ogromna, sjajna riba, veća nego što je iko u selu ikada video.
Dok je veslao nazad ka obali, Mate je zamišljao kako će svi u selu biti impresionirani njegovim ulovom. Međutim, kako se približavao obali, riba je iznenada počela da govori:
–Pusti me nazad u more, i ispuniću ti tri želje!
Mate, u šoku, nije mogao da veruje svojim ušima.
–Šta sad? – pomislio je naglas. – Ako te pustim, niko mi neće verovati da sam te ulovio!
Riba se nasmejala i rekla:
–Mate, veruj mi, tvoje želje će biti bolje od bilo kakve priče. Samo reci šta želiš.
Mate je na kraju pristao, pustio ribu i rekao svoje tri želje: da njegova barka nikad više ne tone, da svaki dan ulovi dovoljno ribe za celo selo, i da Anka nikada više ne sumnja u njegove sposobnosti.
Riba je klimnula glavom i nestala u dubinama mora. Mate se vratio kući sa praznom barkom, ali s velikim osmehom na licu. Kada je ispričao selu šta se dogodilo, niko mu nije verovao, osim Anke, koja je primetila da je Mate postao drugačiji čovek – srećniji i sigurniji u sebe.
I tako, Mate je postao najuspešniji ribar u Svetom Juri, a njegova “Nevolja” postala je najpoznatija barka na celom Jadranu. I svaki put kada bi neko pitao Matea za njegovu tajnu, on bi se samo nasmejao i rekao:
–Neka vam ribe same kažu!
