Oženio se Crnogorac i poslije prve bračne noći izlazi mlada iz sobe i sreće svekrvu u dnevnoj.
Kaže svekrva – “aj snajka ako ti nije teško natoči mi napolje na česmu ovu čašu vode”.
-“Oću svekrva”.
Vraća se snajka i daje svekrvi čašu vode.
Svekrva je upita:
-“Jel otekla malo?”
Snajka će na to:
-“Kako nije, evo jedva sjedim na njoj”.
BONUS PRIČA:
Naopačke Selo i Svašta Škola
U jednom malom selu, koje se zvalo Naopačke Selo, sve je bilo, pa, naopačke. Ljudi su hodali unazad, kokoši su kukuricale umesto kikirikanja, a psi su mjaukali umesto lajanja. Ali, to nije bilo najčudnije. Najčudnija stvar u tom selu bila je njihova škola, zvana Svašta Škola.
Direktor Svašta Škole bio je gospodin Dobroslav, čovek sa najdužom bradom u selu, koja je bila toliko duga da je njom mogao da briše tablu. Svako jutro, pre nego što bi školsko zvono zazvonilo, gospodin Dobroslav bi se popeo na krov škole i odatle najavio početak dana pesmom koja je zvučala kao mešavina operete i blejanja koze.
Nastava je počinjala predmetom zvanim „Kako biti smešan“. Učiteljica Smiljana, poznata po svom smehu koji je zvučao kao zvuk trube, objašnjavala je deci kako da ispričaju najbolji vic. „Deco, vic mora da ima tri stvari: iznenađenje, smeh i jedan papagaj!“ govorila bi. „Papagaj?“, pitali bi zbunjeno đaci. „Da, papagaj, jer ako vic ne uspe, bar imate pticu koja može da ponovi sve!“
Posle smejanja, dolazila je nastava iz „Teorije zbrke“. Učitelj Zbrko je decu učio kako da naprave savršen nered. „Deco, zapamtite, pravi nered zahteva planiranje! Ne možete samo bacati stvari okolo, morate ih bacati sa stilom!“ govorila bi Zbrko dok je gađao tablu bojicama i papirićima.
Školski ručak je bio poseban događaj. Umesto obične kantine, đaci su jeli u „Zbrkanoj menzi“. Umesto tacni, koristili su kišobrane, a umesto pribora za jelo, koristili su štapiće za bubnjeve. Čak i kada bi nešto prosuli, sve je to bio deo igre.
Jednog dana, u Svašta Školu stigao je novi đak, mali Marko, koji je došao iz obližnjeg sela koje se zvalo „Sve na Mestu“. Marko je bio zapanjen svime što je video u Naopačke Selu. Prvog dana u školi, kada su ga pitali da ispriča vic, on je samo rekao: „Zašto je kokoška prešla put? Da bi došla do druge strane!“ Svi su ga gledali zbunjeno, a papagaj je rekao: „Ponovi to!“
Ubrzo se Marko prilagodio životu u Naopačke Selu i postao najzabavniji đak u Svašta Školi. Naučio je kako da hoda unazad bez padanja, kako da pravi savršen nered i kako da priča viceve koji uvek uključuju papagaja. Na kraju godine, Marko je dobio nagradu za najboljeg učenika i postao pravi simbol Naopačke Sela.
Jednog dana, gospodin Dobroslav je došao do Marka i rekao mu: „Znaš, Marko, ti si pravi Naopačković!“ Marko se nasmejao i rekao: „Hvala, gospodine Dobroslave, ali mislim da je vreme da se vratim u svoje selo. Imam toliko toga da podelim sa njima!“
I tako je Marko otišao nazad u Sve na Mestu, noseći sa sobom smeh, zbrku i papagaja koji je stalno ponavljao: „Zašto je kokoška prešla put? Da bi došla do druge strane!“
