Zoran Kalezić, omiljeni pevač narodne muzike, bio je duboko uveren da je ljubav koju je delio, naročito sa svojom suprugom Irenom, bila ključna u njegovoj borbi protiv teške bolesti – raka pluća. Iako je prošao kroz brojne izazove, uključujući operacije, hemoterapiju i zračenje, nažalost, njegovo srce nije izdržalo teret bolesti, te je preminuo 4. januara u 73. godini. Njegova supruga Irena, s kojom se oženio u poznijim godinama kada je on imao 67, a ona 53, bila je uz njega tokom čitavog tog teškog perioda.
Zoran je bio neumorni optimista, uveren da će uspeti da prevaziđe svoju bolest. Kako je sam isticao, borio se sa svim izazovima, redovno odlazeći na hemoterapije u kliniku “Brezovik” u Nikšiću, s verom da će mu medicinska pomoć omogućiti duži život. Verovao je da je najbolje da se leči u svojoj domovini, okružen svojim narodom, jer je oduvek sebe doživljavao kao narodnog umetnika, pevača koji pripada svom narodu, a ne kao nečijeg slugu u stranim zemljama.
Njegovo prijateljstvo s Tomom Zdravkovićem zauzimalo je posebno mesto u njegovom životu, a njihovo kumstvo dodatno je učvrstilo tu vezu. Kada je saznao za svoju tešku dijagnozu, često je izražavao osećaj da će se ubrzo ponovo sastati sa svojim voljenim kumom Tomom. Iako je bio svestan ozbiljnosti svoje bolesti, imao je želju da održi još jedan koncert u Domu sindikata, kako bi se ponovo susreo s vernom publikom i osetio melodije koje su ga oduvek ispunjavale životnom snagom.
Njegovi dragi prijatelji iz muzičkog sveta – Tozovac, Cune, Lepa Lukić, Mika Antić, Zoki Radmilović i, naravno, Silvana Armenulić – činili su deo njegove umetničke zajednice. Svi su ostvarili značajne karijere, ali nikada nisu ispoljavali zavist ili nesuglasice među sobom, jer ih je spajala strast prema muzici i umetničkom izražavanju.
Silvana Armenulić igrala je ključnu ulogu u Zoranovoj karijeri, posebno na samom početku. Njihovo prijateljstvo bilo je duboko i autentično, a Zoran je jednom podelio da je pesmu “Jednoj ženi koje nema više” posvetio Silvani, izuzetnoj umetnici narodne muzike koja je ostavila neizbrisiv pečat u njegovom životu.
Nažalost, njegov sin Filip, koji živi i radi u Americi, nije mogao prisustvovati sahrani svog oca zbog poslovnih obaveza i zakonskih regulativa koje važe u toj zemlji u slučajevima smrti. Iako je bio duboko potresen Zoranovim gubitkom, Filip je odlučio da podeli svoju tugu na društvenim mrežama, izražavajući zahvalnost ocu za sve što je učinio kao roditelj i umetnik. Na svom Facebook profilu, podelio je emotivnu poruku, naglašavajući da je Zoran bio vrsan umetnik i plemenit čovek do poslednjeg daha, nikada se ne podavši nepravdama.
Silvana Armenulić, istaknuta ličnost srpske muzičke scene, ostavila je dubok trag u srcima mnogih obožavatelja narodne muzike. Rođena 23. aprila 1939. godine u selu Trijebanj, blizu Zvornika, Silvana je od malih nogu pokazivala sklonosti prema muzici. Njena strast prema pevanju ubrzo je postala očigledna, a talent koji je posedovala nije mogao ostati neprimećen. U mladosti je počela nastupati na lokalnim manifestacijama i brzo stekla popularnost, koja je rasla poput snježne grudve.
Svojim specifičnim glasom i emotivnim izvođenjem, Silvana je osvojila publiku i postala prepoznatljivo ime u svetu narodne muzike. Njene pesme često su odražavale životne borbe i ljubavne patnje, a tekstovi su bili duboko emotivni i iskreni. U tom smislu, ona je postala glas generacije koja je prolazila kroz teške trenutke, a njene melodije su često služile kao uteha.
Armenulićeva je tokom svoje karijere snimila brojne hitove koji su i danas omiljeni među fanovima. Pesme poput “Tamo gdje ljubav počinje” i “Pusti, pusti modu” postale su evergreeni koji se i danas rado slušaju. Njena umetnost nije bila samo u veštini pevanja, već i u sposobnosti da prenese emocije koje su se mogle osetiti čak i u najizvođenijim tonovima. Na sceni, njena prisutnost je bila očaravajuća; svaki nastup bio je prava poslastica za sve prisutne.
Iako je postigla veliku popularnost, Silvana se suočila s brojnim izazovima tokom svog života. U privatnom životu, doživela je teške trenutke, uključujući gubitak bliskih osoba i prolazak kroz teške emocionalne krize. Ipak, uprkos tim teškoćama, nikada nije odustajala od svoje karijere. Njena snaga i odlučnost inspirasale su mnoge, a njeni obožavaoci su je smatrali pravom borbenicom.
Tokom svoje karijere, Silvana je stekla mnoge prijatelje među kolegama muzičarima. Njena prijateljstva sa drugim zvezdama narodne muzike, poput Zorana Kalezića i Tome Zdravkovića, bila su duboka i iskrena. Njihova međusobna podrška bila je ključna u trenucima izazova, a oni su često delili scenu i zajedno nastupali, doprinoseći bogatstvu muzičke tradicije.
Nažalost, Silvana je preminula 10. oktobra 1976. godine u tragičnoj saobraćajnoj nesreći. Njena smrt ostavila je prazninu u muzičkom svetu, ali njena muzika i dalje živi. Silvana Armenulić je zauvek ostala simbol strasti prema muzici, i njen doprinos narodnoj muzici ne može se zaboraviti. Njene pesme, ispunjene ljubavlju, tugom i nadom, i dalje dodaju boje u živote mnogih, a njeno nasleđe će trajati generacijama koje dolaze. Danas, kao i u vreme kada je pevala, Silvana je uvek prisutna u srcima svojih obožavalaca, a njene melodije i dalje odjekuju kao podsećanje na njenu izvanrednu umetnost i duboku emotivnost. Njena priča ostaje inspiracija za sve one koji teže snovima i nikada ne gube veru u sebe.
